Рјечник

sr Читати и писати   »   it Leggere e scrivere

6 [шест]

Читати и писати

Читати и писати

6 [sei]

Leggere e scrivere

Изаберите како желите да видите превод:   
српски италијански Игра Више
Ja читам. I- l-g-o. I_ l_____ I- l-g-o- --------- Io leggo. 0
Ја читам једно слово. I--leg---u-a --tt-ra. I_ l____ u__ l_______ I- l-g-o u-a l-t-e-a- --------------------- Io leggo una lettera. 0
Ја читам једну реч. I- --g-----a-paro-a. I_ l____ u__ p______ I- l-g-o u-a p-r-l-. -------------------- Io leggo una parola. 0
Ја читам једну реченицу. Io --ggo un- --as-. I_ l____ u__ f_____ I- l-g-o u-a f-a-e- ------------------- Io leggo una frase. 0
Ја читам једно писмо. I---------na -e-----. I_ l____ u__ l_______ I- l-g-o u-a l-t-e-a- --------------------- Io leggo una lettera. 0
Ја читам једну књигу. I--legg- -n li-r-. I_ l____ u_ l_____ I- l-g-o u- l-b-o- ------------------ Io leggo un libro. 0
Ја читам. I----gg-. I_ l_____ I- l-g-o- --------- Io leggo. 0
Ти читаш. T--le---. T_ l_____ T- l-g-i- --------- Tu leggi. 0
Он чита. Lu- l-gg-. L__ l_____ L-i l-g-e- ---------- Lui legge. 0
Ја пишем. Io ------. I_ s______ I- s-r-v-. ---------- Io scrivo. 0
Ја пишем једно слово. I- -c--vo --a---t-er- (--l-’--f---t--. I_ s_____ u__ l______ (_______________ I- s-r-v- u-a l-t-e-a (-e-l-a-f-b-t-)- -------------------------------------- Io scrivo una lettera (dell’alfabeto). 0
Ја пишем једну реч. Io-sc-i---una------a. I_ s_____ u__ p______ I- s-r-v- u-a p-r-l-. --------------------- Io scrivo una parola. 0
Ја пишем једну реченицу. I----r-v---na -r-se. I_ s_____ u__ f_____ I- s-r-v- u-a f-a-e- -------------------- Io scrivo una frase. 0
Ја пишем једно писмо. Io -cr-v---na --t-er-. I_ s_____ u__ l_______ I- s-r-v- u-a l-t-e-a- ---------------------- Io scrivo una lettera. 0
Ја пишем једну књигу. I- -cri-- u- -i-ro. I_ s_____ u_ l_____ I- s-r-v- u- l-b-o- ------------------- Io scrivo un libro. 0
Ја пишем. I---criv-. I_ s______ I- s-r-v-. ---------- Io scrivo. 0
Ти пишеш. T- s--i--. T_ s______ T- s-r-v-. ---------- Tu scrivi. 0
Он пише. L-- sc----. L__ s______ L-i s-r-v-. ----------- Lui scrive. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + италијански (1-100) МП3 италијански (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Интернационализми

Глобализација се одражава и на језике. Ово је већ потврђено ширењем интернационализама. Интернационализми су речи које се употребљавају у многим језицима. При том имају слично или истоветно значење. Врло често им је и изговор исти. У већини случајева се исто и пишу. Ширење интернационализама је веома занимљив феномен. За њих границе не постоје. Бар не оне географске. А посебно не лингвистичке. Има речи које се разумеју на свим континентима. Одлична илустрација ове тврдње је реч хотел . Позната је скоро свуда на свету. Бројни интернационализми потичу из науке. Технички термини се такође врло брзо шире по свету. Стари интернационализми потичу из заједничког корена. Они су се развили из исте речи. Ипак, у већини случајева, они се позајмљују. Просто речено, бивају инкорпорисани у дати језик. Код оваквог преузимања речи културни кругови играју веома важну улогу. Свака цивилизација има сопствену традицију. Због тога се нови концепти не прихватају свуда подједнако. Културне норме су те које одлучују шта ће се усвојити, а шта не. Неке ствари можемо наћи само у неким деловима света. Друге се, напротив, врло брзо распростране читавим светом. Једино кад се распрострањују, распрострањује се и њихово име. Е због овога су интернационализми узбудљиви. Откривајући језике, откривамо и културе...
Да ли си знао?
Кинески је језик с највећим бројем говорника на свету. Међутим, не постоји један кинески језик, већ се може рећи да их има више. Сви они спадају у породицу синотибетских језика. Око 1,3 милијарде људи говори кинески. Већина њих живи у Народној Републици Кини и Тајвану. Највећи кинески језик је књижевни кинески, који се још зове и мандарински. Као службени језик Народне Републике Кине то је матерњи језик 850 милиона људи. Остали кинески језици се често само називају дијалектима. Мандарински разумeју скоро сви људи који говоре кинески. Сви Кинези имају заједничко писмо које је старо 4000 до 5000 година. Тиме кинески има најдужу традицију писмености. Кинески писани знакови су тежи него алфабетски системи. Граматика се релативно брзо научи тако да се врло брзо може остварити успех у учењу. А све више људи жели да научи кинески… Усудите се да учите овај језик јер кинески је језик будућности!