Рјечник

sr Читати и писати   »   mr वाचणे आणि लिहिणे

6 [шест]

Читати и писати

Читати и писати

६ [सहा]

6 [Sahā]

वाचणे आणि लिहिणे

vācaṇē āṇi lihiṇē

Изаберите како желите да видите превод:   
српски марати Игра Више
Ja читам. म--व-च- आ-े. मी वा__ आ__ म- व-च- आ-े- ------------ मी वाचत आहे. 0
v--aṇē --- l--i-ē v_____ ā__ l_____ v-c-ṇ- ā-i l-h-ṇ- ----------------- vācaṇē āṇi lihiṇē
Ја читам једно слово. म---- म-ळ-क्----ाचत -ह-. मी ए_ मु____ वा__ आ__ म- ए- म-ळ-क-ष- व-च- आ-े- ------------------------ मी एक मुळाक्षर वाचत आहे. 0
v-c--ē---i--ihiṇē v_____ ā__ l_____ v-c-ṇ- ā-i l-h-ṇ- ----------------- vācaṇē āṇi lihiṇē
Ја читам једну реч. म---क-शब-द-व--- आह-. मी ए_ श__ वा__ आ__ म- ए- श-्- व-च- आ-े- -------------------- मी एक शब्द वाचत आहे. 0
mī v-cat- āh-. m_ v_____ ā___ m- v-c-t- ā-ē- -------------- mī vācata āhē.
Ја читам једну реченицу. मी -क वाक-- व-च---हे. मी ए_ वा__ वा__ आ__ म- ए- व-क-य व-च- आ-े- --------------------- मी एक वाक्य वाचत आहे. 0
m- -ā-ata-āhē. m_ v_____ ā___ m- v-c-t- ā-ē- -------------- mī vācata āhē.
Ја читам једно писмо. मी-एक--त्र--ाचत--हे. मी ए_ प__ वा__ आ__ म- ए- प-्- व-च- आ-े- -------------------- मी एक पत्र वाचत आहे. 0
mī --c-ta-ā-ē. m_ v_____ ā___ m- v-c-t- ā-ē- -------------- mī vācata āhē.
Ја читам једну књигу. म--ए- ------ व--त आहे. मी ए_ पु___ वा__ आ__ म- ए- प-स-त- व-च- आ-े- ---------------------- मी एक पुस्तक वाचत आहे. 0
M--ē-a--uḷ-k-ara v--ata --ē. M_ ē__ m________ v_____ ā___ M- ē-a m-ḷ-k-a-a v-c-t- ā-ē- ---------------------------- Mī ēka muḷākṣara vācata āhē.
Ја читам. मी -ा-त -हे. मी वा__ आ__ म- व-च- आ-े- ------------ मी वाचत आहे. 0
M- -ka -u-āk-a-- -āc-ta---ē. M_ ē__ m________ v_____ ā___ M- ē-a m-ḷ-k-a-a v-c-t- ā-ē- ---------------------------- Mī ēka muḷākṣara vācata āhē.
Ти читаш. तू-व-------स. तू वा__ आ___ त- व-च- आ-े-. ------------- तू वाचत आहेस. 0
Mī---- m---kṣa-- v-c--a-āhē. M_ ē__ m________ v_____ ā___ M- ē-a m-ḷ-k-a-a v-c-t- ā-ē- ---------------------------- Mī ēka muḷākṣara vācata āhē.
Он чита. त- -ाचत आ-े. तो वा__ आ__ त- व-च- आ-े- ------------ तो वाचत आहे. 0
M---ka -ab-- vā--ta -hē. M_ ē__ ś____ v_____ ā___ M- ē-a ś-b-a v-c-t- ā-ē- ------------------------ Mī ēka śabda vācata āhē.
Ја пишем. मी ल--ित--ह-. मी लि__ आ__ म- ल-ह-त आ-े- ------------- मी लिहित आहे. 0
Mī-ēka śa-d- -ā-a-- -hē. M_ ē__ ś____ v_____ ā___ M- ē-a ś-b-a v-c-t- ā-ē- ------------------------ Mī ēka śabda vācata āhē.
Ја пишем једно слово. मी ----ु-------ल---- -हे. मी ए_ मु____ लि__ आ__ म- ए- म-ळ-क-ष- ल-ह-त आ-े- ------------------------- मी एक मुळाक्षर लिहित आहे. 0
Mī ēk--śa-da --c-t- --ē. M_ ē__ ś____ v_____ ā___ M- ē-a ś-b-a v-c-t- ā-ē- ------------------------ Mī ēka śabda vācata āhē.
Ја пишем једну реч. मी-ए- ---- लि-ि- आ-े. मी ए_ श__ लि__ आ__ म- ए- श-्- ल-ह-त आ-े- --------------------- मी एक शब्द लिहित आहे. 0
M- ēka--ā--- -ā-a-a āhē. M_ ē__ v____ v_____ ā___ M- ē-a v-k-a v-c-t- ā-ē- ------------------------ Mī ēka vākya vācata āhē.
Ја пишем једну реченицу. मी--क-----य-ल-ह-त--हे. मी ए_ वा__ लि__ आ__ म- ए- व-क-य ल-ह-त आ-े- ---------------------- मी एक वाक्य लिहित आहे. 0
M---k- v--y--vāca---āh-. M_ ē__ v____ v_____ ā___ M- ē-a v-k-a v-c-t- ā-ē- ------------------------ Mī ēka vākya vācata āhē.
Ја пишем једно писмо. म- -- ---र लिहि--आ-े. मी ए_ प__ लि__ आ__ म- ए- प-्- ल-ह-त आ-े- --------------------- मी एक पत्र लिहित आहे. 0
M- -k-----ya-v-c----ā--. M_ ē__ v____ v_____ ā___ M- ē-a v-k-a v-c-t- ā-ē- ------------------------ Mī ēka vākya vācata āhē.
Ја пишем једну књигу. मी-ए- प-स्-क -ि--- -ह-. मी ए_ पु___ लि__ आ__ म- ए- प-स-त- ल-ह-त आ-े- ----------------------- मी एक पुस्तक लिहित आहे. 0
M- ē----a-ra -āca-a-āhē. M_ ē__ p____ v_____ ā___ M- ē-a p-t-a v-c-t- ā-ē- ------------------------ Mī ēka patra vācata āhē.
Ја пишем. म- लि-ि-----. मी लि__ आ__ म- ल-ह-त आ-े- ------------- मी लिहित आहे. 0
Mī -ka---tra----ata āh-. M_ ē__ p____ v_____ ā___ M- ē-a p-t-a v-c-t- ā-ē- ------------------------ Mī ēka patra vācata āhē.
Ти пишеш. तू--िहित--ह-स. तू लि__ आ___ त- ल-ह-त आ-े-. -------------- तू लिहित आहेस. 0
M- -ka-pat-a vāc-ta---ē. M_ ē__ p____ v_____ ā___ M- ē-a p-t-a v-c-t- ā-ē- ------------------------ Mī ēka patra vācata āhē.
Он пише. त---ि--त आ-े. तो लि__ आ__ त- ल-ह-त आ-े- ------------- तो लिहित आहे. 0
Mī-ēka -u--ak--v-c-ta-āhē. M_ ē__ p______ v_____ ā___ M- ē-a p-s-a-a v-c-t- ā-ē- -------------------------- Mī ēka pustaka vācata āhē.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + марати (1-100) МП3 марати (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Интернационализми

Глобализација се одражава и на језике. Ово је већ потврђено ширењем интернационализама. Интернационализми су речи које се употребљавају у многим језицима. При том имају слично или истоветно значење. Врло често им је и изговор исти. У већини случајева се исто и пишу. Ширење интернационализама је веома занимљив феномен. За њих границе не постоје. Бар не оне географске. А посебно не лингвистичке. Има речи које се разумеју на свим континентима. Одлична илустрација ове тврдње је реч хотел . Позната је скоро свуда на свету. Бројни интернационализми потичу из науке. Технички термини се такође врло брзо шире по свету. Стари интернационализми потичу из заједничког корена. Они су се развили из исте речи. Ипак, у већини случајева, они се позајмљују. Просто речено, бивају инкорпорисани у дати језик. Код оваквог преузимања речи културни кругови играју веома важну улогу. Свака цивилизација има сопствену традицију. Због тога се нови концепти не прихватају свуда подједнако. Културне норме су те које одлучују шта ће се усвојити, а шта не. Неке ствари можемо наћи само у неким деловима света. Друге се, напротив, врло брзо распростране читавим светом. Једино кад се распрострањују, распрострањује се и њихово име. Е због овога су интернационализми узбудљиви. Откривајући језике, откривамо и културе...
Да ли си знао?
Кинески је језик с највећим бројем говорника на свету. Међутим, не постоји један кинески језик, већ се може рећи да их има више. Сви они спадају у породицу синотибетских језика. Око 1,3 милијарде људи говори кинески. Већина њих живи у Народној Републици Кини и Тајвану. Највећи кинески језик је књижевни кинески, који се још зове и мандарински. Као службени језик Народне Републике Кине то је матерњи језик 850 милиона људи. Остали кинески језици се често само називају дијалектима. Мандарински разумeју скоро сви људи који говоре кинески. Сви Кинези имају заједничко писмо које је старо 4000 до 5000 година. Тиме кинески има најдужу традицију писмености. Кинески писани знакови су тежи него алфабетски системи. Граматика се релативно брзо научи тако да се врло брзо може остварити успех у учењу. А све више људи жели да научи кинески… Усудите се да учите овај језик јер кинески је језик будућности!