Рјечник

sr Бројеви   »   ky Сандар

7 [седам]

Бројеви

Бројеви

7 [жети]

7 [жети]

Сандар

Sandar

Изаберите како желите да видите превод:   
српски киргиски Игра Више
Ја бројим: М-н-эсе-т-п-жа-амы-: М__ э______ ж_______ М-н э-е-т-п ж-т-м-н- -------------------- Мен эсептеп жатамын: 0
M-- e-e--e--jatamın: M__ e______ j_______ M-n e-e-t-p j-t-m-n- -------------------- Men eseptep jatamın:
један, два, три би-,-эки, -ч б___ э___ ү_ б-р- э-и- ү- ------------ бир, эки, үч 0
bir- --i,--ç b___ e___ ü_ b-r- e-i- ü- ------------ bir, eki, üç
Ја бројим до три. Мен --кө-че--- сан--м. М__ ү___ ч____ с______ М-н ү-к- ч-й-н с-н-й-. ---------------------- Мен үчкө чейин санайм. 0
M-- -çk--çeyin ----y-. M__ ü___ ç____ s______ M-n ü-k- ç-y-n s-n-y-. ---------------------- Men üçkö çeyin sanaym.
Ја бројим даље: М-н-санай -е-е-: М__ с____ б_____ М-н с-н-й б-р-м- ---------------- Мен санай берем: 0
Men-sana--ber-m: M__ s____ b_____ M-n s-n-y b-r-m- ---------------- Men sanay berem:
четири, пет, шест, тө--, --ш---лты, т____ б___ а____ т-р-, б-ш- а-т-, ---------------- төрт, беш, алты, 0
tö-t- b--, --tı, t____ b___ a____ t-r-, b-ş- a-t-, ---------------- tört, beş, altı,
седам, осам, девет ж-ти- -ег--- тогуз ж____ с_____ т____ ж-т-, с-г-з- т-г-з ------------------ жети, сегиз, тогуз 0
jet-,-se-iz,-t-g-z j____ s_____ t____ j-t-, s-g-z- t-g-z ------------------ jeti, segiz, toguz
Ја бројим. М---э------ ж-та---. М__ э______ ж_______ М-н э-е-т-п ж-т-м-н- -------------------- Мен эсептеп жатамын. 0
M-n----p--- j-t---n. M__ e______ j_______ M-n e-e-t-p j-t-m-n- -------------------- Men eseptep jatamın.
Ти бројиш. Се---с--теп жата-ы-. С__ э______ ж_______ С-н э-е-т-п ж-т-с-ң- -------------------- Сен эсептеп жатасың. 0
S-- -se-tep---ta-ıŋ. S__ e______ j_______ S-n e-e-t-p j-t-s-ŋ- -------------------- Sen eseptep jatasıŋ.
Он броји. Ал (б-л-)---е-те- жат-т. А_ (_____ э______ ж_____ А- (-а-а- э-е-т-п ж-т-т- ------------------------ Ал (бала) эсептеп жатат. 0
Al-(ba-a)-e--p----jatat. A_ (_____ e______ j_____ A- (-a-a- e-e-t-p j-t-t- ------------------------ Al (bala) eseptep jatat.
Један. Први. Бир---и---чи. Б___ Б_______ Б-р- Б-р-н-и- ------------- Бир. Биринчи. 0
Bir. Bi-i-çi. B___ B_______ B-r- B-r-n-i- ------------- Bir. Birinçi.
Два. Други. Э--- Э---чи. Э___ Э______ Э-и- Э-и-ч-. ------------ Эки. Экинчи. 0
Ek-.-Ekinçi. E___ E______ E-i- E-i-ç-. ------------ Eki. Ekinçi.
Три. Трећи. Үч.--чүн-ү. Ү__ Ү______ Ү-. Ү-ү-ч-. ----------- Үч. Үчүнчү. 0
Ü-- Ü-----. Ü__ Ü______ Ü-. Ü-ü-ç-. ----------- Üç. Üçünçü.
Четири. Четврти. Т-р---Т--т--чү. Т____ Т________ Т-р-. Т-р-ү-ч-. --------------- Төрт. Төртүнчү. 0
T-r-- Tö-tün--. T____ T________ T-r-. T-r-ü-ç-. --------------- Tört. Törtünçü.
Пет. Пети. Беш.--еши---. Б___ Б_______ Б-ш- Б-ш-н-и- ------------- Беш. Бешинчи. 0
Be-. Beşinçi. B___ B_______ B-ş- B-ş-n-i- ------------- Beş. Beşinçi.
Шест. Шести. А-----А-тынчы. А____ А_______ А-т-. А-т-н-ы- -------------- Алты. Алтынчы. 0
Al-ı. Alt-nç-. A____ A_______ A-t-. A-t-n-ı- -------------- Altı. Altınçı.
Седам. Седми. Ж--и.-Ж-т--чи. Ж____ Ж_______ Ж-т-. Ж-т-н-и- -------------- Жети. Жетинчи. 0
Jet-.---t--ç-. J____ J_______ J-t-. J-t-n-i- -------------- Jeti. Jetinçi.
Осам. Осми. С-г--- -е--зи---. С_____ с_________ С-г-з- с-г-з-н-и- ----------------- Сегиз. сегизинчи. 0
S--i-.-seg--i---. S_____ s_________ S-g-z- s-g-z-n-i- ----------------- Segiz. segizinçi.
Девет. Девети. То---- ---у-у---. Т_____ т_________ Т-г-з- т-г-з-н-у- ----------------- Тогуз. тогузунчу. 0
Togu-- -oguzu-ç-. T_____ t_________ T-g-z- t-g-z-n-u- ----------------- Toguz. toguzunçu.

Мишљење и језик

Мишљење се ослања на језик. У мислима “разговарамо” сами са собом. При томе наш језик одређује наш поглед на ствари. Но можемо ли сви ми мислити једно исто премда се служимо различитим језиком? Или, да ли мислимо другачије јер другачије и говоримо? Сваки народ има сопствену ризницу речи. У неким језицима извесне речи не постоје. Има народа који не праве разлику између зеленог и плавог. Они за обе боје употребљавају исту реч. Њима је такође теже да идентификују боје. Они нису у стању ни да идентификују нијансе и секундарне боје. Поред тога, тешко им је и да боје опишу. С друге стране, у неким језицима постоји веома мали број речи који се односи на бројеве. Њихови говорници пуно лошије броје. Такође постоје језици који не познају лево и десно . Говорници тих језика распознају север и југ, исток и запад. Ти људи имају изванредан смисао за оријентацију. Ипак, појмови као што су лево и десно , за њих не поседују никакво значење. Разуме се да језик није једини који утиче на мисаони процес. Наша околина, наша свакодневица, такође имају утицаја на то како мислимо. Па какву онда улогу језик заправо игра? Да ли нам у ствари ограничава мисли? Или, да ли имамо речи само за оно што мислимо? Шта је ту узрок, а шта последица? На сва ова питања још увек није пронађен одговор. Она заокупљају и лингвисте и научнике који се баве проучавањем мозга. Али не само њих - овај проблем утиче на све нас. Ти си оно што говориш?!
Да ли си знао?
Дански је матерњи језик око 5 милиона људи. Спада у породицу северногерманских језика. То значи да је у сродству са шведским и норвешким. Језички фонд ова три језика је скоро идентичан. Ко говори један од ових језика, разуме значи и друга два. Неки зато сумњају да су скандинавски језици различити језици. То би могле бити и регионалне варијанте једног јединог језика. Сам дански се дели наравно на различите дијалекте. Њих, међутим, све више потискује стандардни језик. Зато, с друге стране, посебно у градским подручјима Данске настаје све више нових дијалеката. Називају се и социолекти. Код социолеката изговор одаје доб и социјални статус говорника. Овај феномен је типичан за дански језик. У другим језицима је то пуно мање изражено. Међутим, то чини дански посебно узбудљивим језиком...