Рјечник

sr Бројеви   »   uk Числа

7 [седам]

Бројеви

Бројеви

7 [сім]

7 [sim]

Числа

Chysla

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
Ја бројим: Я ра--ю: Я р_____ Я р-х-ю- -------- Я рахую: 0
C-y-la C_____ C-y-l- ------ Chysla
један, два, три один---в-,-т-и о____ д___ т__ о-и-, д-а- т-и -------------- один, два, три 0
Ch-sla C_____ C-y-l- ------ Chysla
Ја бројим до три. Я -а-у- д--т---х. Я р____ д_ т_____ Я р-х-ю д- т-ь-х- ----------------- Я рахую до трьох. 0
YA-rak---u: Y_ r_______ Y- r-k-u-u- ----------- YA rakhuyu:
Ја бројим даље: Я ---ую--а-і: Я р____ д____ Я р-х-ю д-л-: ------------- Я рахую далі: 0
Y-----hu-u: Y_ r_______ Y- r-k-u-u- ----------- YA rakhuyu:
четири, пет, шест, Ч---ри,--’---, шіс-ь, Ч______ п_____ ш_____ Ч-т-р-, п-я-ь- ш-с-ь- --------------------- Чотири, п’ять, шість, 0
Y---a---y-: Y_ r_______ Y- r-k-u-u- ----------- YA rakhuyu:
седам, осам, девет с-м--ві-ім,-де-’я-ь с___ в_____ д______ с-м- в-с-м- д-в-я-ь ------------------- сім, вісім, дев’ять 0
od--- d----try o____ d___ t__ o-y-, d-a- t-y -------------- odyn, dva, try
Ја бројим. Я р---ю. Я р_____ Я р-х-ю- -------- Я рахую. 0
o--n- -v---try o____ d___ t__ o-y-, d-a- t-y -------------- odyn, dva, try
Ти бројиш. Ти рах--ш. Т_ р______ Т- р-х-є-. ---------- Ти рахуєш. 0
o-yn--dva,---y o____ d___ t__ o-y-, d-a- t-y -------------- odyn, dva, try
Он броји. В---рах-є. В__ р_____ В-н р-х-є- ---------- Він рахує. 0
Y--rakh-y- d- trʹ-kh. Y_ r______ d_ t______ Y- r-k-u-u d- t-ʹ-k-. --------------------- YA rakhuyu do trʹokh.
Један. Први. О-и-. П-рши-. О____ П______ О-и-. П-р-и-. ------------- Один. Перший. 0
Y-----h-yu-do--rʹ-k-. Y_ r______ d_ t______ Y- r-k-u-u d- t-ʹ-k-. --------------------- YA rakhuyu do trʹokh.
Два. Други. Два- ---ги-. Д___ Д______ Д-а- Д-у-и-. ------------ Два. Другий. 0
YA--akhuy- d- --ʹ-k-. Y_ r______ d_ t______ Y- r-k-u-u d- t-ʹ-k-. --------------------- YA rakhuyu do trʹokh.
Три. Трећи. Тр-.-----ій. Т___ Т______ Т-и- Т-е-і-. ------------ Три. Третій. 0
YA-rak-u---da--: Y_ r______ d____ Y- r-k-u-u d-l-: ---------------- YA rakhuyu dali:
Четири. Четврти. Чотири- --тве-тий. Ч______ Ч_________ Ч-т-р-. Ч-т-е-т-й- ------------------ Чотири. Четвертий. 0
YA--akhu-- --l-: Y_ r______ d____ Y- r-k-u-u d-l-: ---------------- YA rakhuyu dali:
Пет. Пети. П’ять.-П’я-и-. П_____ П______ П-я-ь- П-я-и-. -------------- П’ять. П’ятий. 0
Y--rak--y---a--: Y_ r______ d____ Y- r-k-u-u d-l-: ---------------- YA rakhuyu dali:
Шест. Шести. Ші-ть. ---т--. Ш_____ Ш______ Ш-с-ь- Ш-с-и-. -------------- Шість. Шостий. 0
C-----y- -ʺ-a--, -hi-t-, C_______ p______ s______ C-o-y-y- p-y-t-, s-i-t-, ------------------------ Chotyry, pʺyatʹ, shistʹ,
Седам. Седми. С----С-ом-й. С___ С______ С-м- С-о-и-. ------------ Сім. Сьомий. 0
C-o--r-, p---tʹ- -hist-, C_______ p______ s______ C-o-y-y- p-y-t-, s-i-t-, ------------------------ Chotyry, pʺyatʹ, shistʹ,
Осам. Осми. Ві-ім- ---ьм-й. В_____ В_______ В-с-м- В-с-м-й- --------------- Вісім. Восьмий. 0
C---yry,-p-yat-, -histʹ, C_______ p______ s______ C-o-y-y- p-y-t-, s-i-t-, ------------------------ Chotyry, pʺyatʹ, shistʹ,
Девет. Девети. Де-’-т-- ---’ятий. Д_______ Д________ Д-в-я-ь- Д-в-я-и-. ------------------ Дев’ять. Дев’ятий. 0
si-- ---i-- --vʺ-a-ʹ s___ v_____ d_______ s-m- v-s-m- d-v-y-t- -------------------- sim, visim, devʺyatʹ

Мишљење и језик

Мишљење се ослања на језик. У мислима “разговарамо” сами са собом. При томе наш језик одређује наш поглед на ствари. Но можемо ли сви ми мислити једно исто премда се служимо различитим језиком? Или, да ли мислимо другачије јер другачије и говоримо? Сваки народ има сопствену ризницу речи. У неким језицима извесне речи не постоје. Има народа који не праве разлику између зеленог и плавог. Они за обе боје употребљавају исту реч. Њима је такође теже да идентификују боје. Они нису у стању ни да идентификују нијансе и секундарне боје. Поред тога, тешко им је и да боје опишу. С друге стране, у неким језицима постоји веома мали број речи који се односи на бројеве. Њихови говорници пуно лошије броје. Такође постоје језици који не познају лево и десно . Говорници тих језика распознају север и југ, исток и запад. Ти људи имају изванредан смисао за оријентацију. Ипак, појмови као што су лево и десно , за њих не поседују никакво значење. Разуме се да језик није једини који утиче на мисаони процес. Наша околина, наша свакодневица, такође имају утицаја на то како мислимо. Па какву онда улогу језик заправо игра? Да ли нам у ствари ограничава мисли? Или, да ли имамо речи само за оно што мислимо? Шта је ту узрок, а шта последица? На сва ова питања још увек није пронађен одговор. Она заокупљају и лингвисте и научнике који се баве проучавањем мозга. Али не само њих - овај проблем утиче на све нас. Ти си оно што говориш?!
Да ли си знао?
Дански је матерњи језик око 5 милиона људи. Спада у породицу северногерманских језика. То значи да је у сродству са шведским и норвешким. Језички фонд ова три језика је скоро идентичан. Ко говори један од ових језика, разуме значи и друга два. Неки зато сумњају да су скандинавски језици различити језици. То би могле бити и регионалне варијанте једног јединог језика. Сам дански се дели наравно на различите дијалекте. Њих, међутим, све више потискује стандардни језик. Зато, с друге стране, посебно у градским подручјима Данске настаје све више нових дијалеката. Називају се и социолекти. Код социолеката изговор одаје доб и социјални статус говорника. Овај феномен је типичан за дански језик. У другим језицима је то пуно мање изражено. Међутим, то чини дански посебно узбудљивим језиком...