Рјечник

sr Јуче – данас – сутра   »   cs Včera – dnes – zítra

10 [десет]

Јуче – данас – сутра

Јуче – данас – сутра

10 [deset]

Včera – dnes – zítra

Изаберите како желите да видите превод:   
српски чешки Игра Више
Јуче је била субота. V--r---y-a s----a. V____ b___ s______ V-e-a b-l- s-b-t-. ------------------ Včera byla sobota. 0
Јуче сам био / била у биоскопу. V---a----m---l-/--y-a-- ki-ě. V____ j___ b__ / b___ v k____ V-e-a j-e- b-l / b-l- v k-n-. ----------------------------- Včera jsem byl / byla v kině. 0
Филм је био интересантан. T---fil- -yl--aj-m-v-. T__ f___ b__ z________ T-n f-l- b-l z-j-m-v-. ---------------------- Ten film byl zajímavý. 0
Данас је недеља. Dn-s -e--edě-e. D___ j_ n______ D-e- j- n-d-l-. --------------- Dnes je neděle. 0
Данас не радим. D--- -----cu-i. D___ n_________ D-e- n-p-a-u-i- --------------- Dnes nepracuji. 0
Остајем код куће. Zůst--u d---. Z______ d____ Z-s-a-u d-m-. ------------- Zůstanu doma. 0
Сутра је понедељак. Zít-a-je-po-d-l-. Z____ j_ p_______ Z-t-a j- p-n-ě-í- ----------------- Zítra je pondělí. 0
Сутра поново радим. Zítra-z--e-p---uj-. Z____ z___ p_______ Z-t-a z-s- p-a-u-i- ------------------- Zítra zase pracuji. 0
Ја радим у бироу. P--cuj--v ----el-ř-. P______ v k_________ P-a-u-i v k-n-e-á-i- -------------------- Pracuji v kanceláři. 0
Ко је то? Kdo j---o? K__ j_ t__ K-o j- t-? ---------- Kdo je to? 0
То је Петaр. T---e-Pe-r. T_ j_ P____ T- j- P-t-. ----------- To je Petr. 0
Петар је студент. Pet- ---s-ud---. P___ j_ s_______ P-t- j- s-u-e-t- ---------------- Petr je student. 0
Ко је то? Kdo -- -o? K__ j_ t__ K-o j- t-? ---------- Kdo je to? 0
То је Марта. To j- M-r-a. T_ j_ M_____ T- j- M-r-a- ------------ To je Marta. 0
Марта је секретарица. Ma--a -e-----etá---. M____ j_ s__________ M-r-a j- s-k-e-á-k-. -------------------- Marta je sekretářka. 0
Петар и Марта су пријатељи. Pe------a-ta j-o---řát-l-. P___ a M____ j___ p_______ P-t- a M-r-a j-o- p-á-e-é- -------------------------- Petr a Marta jsou přátelé. 0
Петар је Мартин пријатељ. P--r -e --r--n p--t-l. P___ j_ M_____ p______ P-t- j- M-r-i- p-í-e-. ---------------------- Petr je Martin přítel. 0
Марта је Петрова пријатељица. Ma-t---e----rov- pří-el---ě. M____ j_ P______ p__________ M-r-a j- P-t-o-a p-í-e-k-n-. ---------------------------- Marta je Petrova přítelkyně. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + чешки (1-100) МП3 чешки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Учење у сну

У данашње време су страни језици део општег образовања. Кад би само њихово савлађивање било мање напорно! За оне који са учењем језика имају потешкоће имамо добре вести. У сну се најефикасније учи. До овог закључка су дошле бројне научне студије. Баш ту чињеницу можемо користити при учењу језика. У сну се прерађују искуства протеклог дана. Тада наш мозак анализира нове утиске. Све што смо у току дана доживели, у сну се још једном обрађује. У том процесу се у мозгу утврђују нови садржаји. Ствари које научимо непосредно пред спавање најдуже задржавамо. Зато је од велике помоћи да о важним ставрима размишљамо увече. У различитим фазама сна уче се различити садржаји. РЕМ-сан, на пример, је подобан за психомоторно учење. Ту спадају спортови, или свирање неког инструмента. Насупрот томе, учење чистог знања, одвија се у дубоком сну. Ту се утврђује све што смо научили. Речник и граматика такође! Док учимо језике, мозак мора пуно да ради. Мора да меморише нове речи и правила. У сну се све ово одвија још једанпут. Научници ову појаву називају теоријом понављања. Разумљиво, битно је да добро спавамо. И тело и дух треба да се добро одморе. Само тада мозак може исправно функционисати. Могло би се рећи: добар сан - добро спознајно функционисање. Док се ми лепо одмарамо, наш мозак ради ... Е па онда: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc! (лаку ноћ!)
Да ли си знао?
Британски енглески је облик енглеског који се говори у Великој Британији. Спада у западногерманске језике. За око 60 милиона то је матерњи језик. У неколико тачака се разликује од америчког енглеског. Зато се говори о енглеском као плурицентричном језику. То значи да је то језик који има више стандардних варијаната. Разлике се могу, на пример, односити на изговор, лексички фонд и правопис. Британски енглески се дели на пуно дијалеката који су деломице веома различити. Говорници дијалекта дуго времена су сматрани за необразоване и да једва могу да се образују за добра занимања. Данас је то друкчије, иако дијалекти у Великој Британији још увек играју важну улогу. У британском енглеском приметан је снажан утицај француског. То је повезано са заузимањем Велике Британије од стране Нормана 1066. године. У време колонијализма Велика Британија је проширила свој језик на друге континенте. Тако је енглески током задњих векова постао најважнији језик на свету… Учите енглески, али оригинал!