Рјечник

sr Јуче – данас – сутра   »   da I går – i dag – i morgen

10 [десет]

Јуче – данас – сутра

Јуче – данас – сутра

10 [ti]

I går – i dag – i morgen

Изаберите како желите да видите превод:   
српски дански Игра Више
Јуче је била субота. I-g-- --r --- -ø-dag. I g__ v__ d__ l______ I g-r v-r d-t l-r-a-. --------------------- I går var det lørdag. 0
Јуче сам био / била у биоскопу. I går--a--jeg i---og--f-n. I g__ v__ j__ i b_________ I g-r v-r j-g i b-o-r-f-n- -------------------------- I går var jeg i biografen. 0
Филм је био интересантан. F-l--- v-r --ter--s-n-. F_____ v__ i___________ F-l-e- v-r i-t-r-s-a-t- ----------------------- Filmen var interessant. 0
Данас је недеља. I-d-g e- sø-d-g. I d__ e_ s______ I d-g e- s-n-a-. ---------------- I dag er søndag. 0
Данас не радим. I---g----ejd-- j---ik--. I d__ a_______ j__ i____ I d-g a-b-j-e- j-g i-k-. ------------------------ I dag arbejder jeg ikke. 0
Остајем код куће. J-------e---je---. J__ b_____ h______ J-g b-i-e- h-e-m-. ------------------ Jeg bliver hjemme. 0
Сутра је понедељак. I---r-en -r --t--an-a-. I m_____ e_ d__ m______ I m-r-e- e- d-t m-n-a-. ----------------------- I morgen er det mandag. 0
Сутра поново радим. I--o-gen---a- je- ----rb--d- --e-. I m_____ s___ j__ p_ a______ i____ I m-r-e- s-a- j-g p- a-b-j-e i-e-. ---------------------------------- I morgen skal jeg på arbejde igen. 0
Ја радим у бироу. J-g a---jd-- -- ----o-. J__ a_______ p_ k______ J-g a-b-j-e- p- k-n-o-. ----------------------- Jeg arbejder på kontor. 0
Ко је то? H----e---e-? H___ e_ d___ H-e- e- d-t- ------------ Hvem er det? 0
То је Петaр. D----- --ter. D__ e_ P_____ D-t e- P-t-r- ------------- Det er Peter. 0
Петар је студент. P-t---e- -tu--ren-e. P____ e_ s__________ P-t-r e- s-u-e-e-d-. -------------------- Peter er studerende. 0
Ко је то? Hv-------et? H___ e_ d___ H-e- e- d-t- ------------ Hvem er det? 0
То је Марта. D-- e---art--. D__ e_ M______ D-t e- M-r-h-. -------------- Det er Martha. 0
Марта је секретарица. M-r--- e- s--ret--. M_____ e_ s________ M-r-h- e- s-k-e-æ-. ------------------- Martha er sekretær. 0
Петар и Марта су пријатељи. P--er o--Mar-ha -r ven-er. P____ o_ M_____ e_ v______ P-t-r o- M-r-h- e- v-n-e-. -------------------------- Peter og Martha er venner. 0
Петар је Мартин пријатељ. P---- -r---r-h-s-ve-. P____ e_ M______ v___ P-t-r e- M-r-h-s v-n- --------------------- Peter er Marthas ven. 0
Марта је Петрова пријатељица. M---ha-e- --t-r- -en---e. M_____ e_ P_____ v_______ M-r-h- e- P-t-r- v-n-n-e- ------------------------- Martha er Peters veninde. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + дански (1-100) МП3 дански (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Учење у сну

У данашње време су страни језици део општег образовања. Кад би само њихово савлађивање било мање напорно! За оне који са учењем језика имају потешкоће имамо добре вести. У сну се најефикасније учи. До овог закључка су дошле бројне научне студије. Баш ту чињеницу можемо користити при учењу језика. У сну се прерађују искуства протеклог дана. Тада наш мозак анализира нове утиске. Све што смо у току дана доживели, у сну се још једном обрађује. У том процесу се у мозгу утврђују нови садржаји. Ствари које научимо непосредно пред спавање најдуже задржавамо. Зато је од велике помоћи да о важним ставрима размишљамо увече. У различитим фазама сна уче се различити садржаји. РЕМ-сан, на пример, је подобан за психомоторно учење. Ту спадају спортови, или свирање неког инструмента. Насупрот томе, учење чистог знања, одвија се у дубоком сну. Ту се утврђује све што смо научили. Речник и граматика такође! Док учимо језике, мозак мора пуно да ради. Мора да меморише нове речи и правила. У сну се све ово одвија још једанпут. Научници ову појаву називају теоријом понављања. Разумљиво, битно је да добро спавамо. И тело и дух треба да се добро одморе. Само тада мозак може исправно функционисати. Могло би се рећи: добар сан - добро спознајно функционисање. Док се ми лепо одмарамо, наш мозак ради ... Е па онда: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc! (лаку ноћ!)
Да ли си знао?
Британски енглески је облик енглеског који се говори у Великој Британији. Спада у западногерманске језике. За око 60 милиона то је матерњи језик. У неколико тачака се разликује од америчког енглеског. Зато се говори о енглеском као плурицентричном језику. То значи да је то језик који има више стандардних варијаната. Разлике се могу, на пример, односити на изговор, лексички фонд и правопис. Британски енглески се дели на пуно дијалеката који су деломице веома различити. Говорници дијалекта дуго времена су сматрани за необразоване и да једва могу да се образују за добра занимања. Данас је то друкчије, иако дијалекти у Великој Британији још увек играју важну улогу. У британском енглеском приметан је снажан утицај француског. То је повезано са заузимањем Велике Британије од стране Нормана 1066. године. У време колонијализма Велика Британија је проширила свој језик на друге континенте. Тако је енглески током задњих векова постао најважнији језик на свету… Учите енглески, али оригинал!