Рјечник

sr Јуче – данас – сутра   »   sv Igår – idag – imorgon

10 [десет]

Јуче – данас – сутра

Јуче – данас – сутра

10 [tio]

Igår – idag – imorgon

Изаберите како желите да видите превод:   
српски шведски Игра Више
Јуче је била субота. I-år-v-r -et -ö---g. I___ v__ d__ l______ I-å- v-r d-t l-r-a-. -------------------- Igår var det lördag. 0
Јуче сам био / била у биоскопу. Ig-r v----ag -å--i-. I___ v__ j__ p_ b___ I-å- v-r j-g p- b-o- -------------------- Igår var jag på bio. 0
Филм је био интересантан. Fil--- -a----tr--s-nt. F_____ v__ i__________ F-l-e- v-r i-t-e-s-n-. ---------------------- Filmen var intressant. 0
Данас је недеља. I-ag ä- d-- s-n-ag. I___ ä_ d__ s______ I-a- ä- d-t s-n-a-. ------------------- Idag är det söndag. 0
Данас не радим. Id-g arbet-r-j-g --te. I___ a______ j__ i____ I-a- a-b-t-r j-g i-t-. ---------------------- Idag arbetar jag inte. 0
Остајем код куће. Ja--s---nar-----a. J__ s______ h_____ J-g s-a-n-r h-m-a- ------------------ Jag stannar hemma. 0
Сутра је понедељак. I-or--n ---d-t--å----. I______ ä_ d__ m______ I-o-g-n ä- d-t m-n-a-. ---------------------- Imorgon är det måndag. 0
Сутра поново радим. Im---o---ort-ät-e- ja----t-----ta. I______ f_________ j__ a__ a______ I-o-g-n f-r-s-t-e- j-g a-t a-b-t-. ---------------------------------- Imorgon fortsätter jag att arbeta. 0
Ја радим у бироу. Ja- -rbe--r ----ont-r. J__ a______ p_ k______ J-g a-b-t-r p- k-n-o-. ---------------------- Jag arbetar på kontor. 0
Ко је то? V-- ä- d-t? V__ ä_ d___ V-m ä- d-t- ----------- Vem är det? 0
То је Петaр. Det ---P--e-. D__ ä_ P_____ D-t ä- P-t-r- ------------- Det är Peter. 0
Петар је студент. P-te--ä- s--den-. P____ ä_ s_______ P-t-r ä- s-u-e-t- ----------------- Peter är student. 0
Ко је то? V-m--r det? V__ ä_ d___ V-m ä- d-t- ----------- Vem är det? 0
То је Марта. De--ä- Mar-h-. D__ ä_ M______ D-t ä- M-r-h-. -------------- Det är Martha. 0
Марта је секретарица. M-r-h- -r ---r---r--e. M_____ ä_ s___________ M-r-h- ä- s-k-e-e-a-e- ---------------------- Martha är sekreterare. 0
Петар и Марта су пријатељи. Pe-e- o---M--t-a-----än-e-. P____ o__ M_____ ä_ v______ P-t-r o-h M-r-h- ä- v-n-e-. --------------------------- Peter och Martha är vänner. 0
Петар је Мартин пријатељ. Pet-r är -ar--------. P____ ä_ M______ v___ P-t-r ä- M-r-h-s v-n- --------------------- Peter är Marthas vän. 0
Марта је Петрова пријатељица. M---ha -r-P----- vän--na. M_____ ä_ P_____ v_______ M-r-h- ä- P-t-r- v-n-n-a- ------------------------- Martha är Peters väninna. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + шведски (1-100) МП3 шведски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Учење у сну

У данашње време су страни језици део општег образовања. Кад би само њихово савлађивање било мање напорно! За оне који са учењем језика имају потешкоће имамо добре вести. У сну се најефикасније учи. До овог закључка су дошле бројне научне студије. Баш ту чињеницу можемо користити при учењу језика. У сну се прерађују искуства протеклог дана. Тада наш мозак анализира нове утиске. Све што смо у току дана доживели, у сну се још једном обрађује. У том процесу се у мозгу утврђују нови садржаји. Ствари које научимо непосредно пред спавање најдуже задржавамо. Зато је од велике помоћи да о важним ставрима размишљамо увече. У различитим фазама сна уче се различити садржаји. РЕМ-сан, на пример, је подобан за психомоторно учење. Ту спадају спортови, или свирање неког инструмента. Насупрот томе, учење чистог знања, одвија се у дубоком сну. Ту се утврђује све што смо научили. Речник и граматика такође! Док учимо језике, мозак мора пуно да ради. Мора да меморише нове речи и правила. У сну се све ово одвија још једанпут. Научници ову појаву називају теоријом понављања. Разумљиво, битно је да добро спавамо. И тело и дух треба да се добро одморе. Само тада мозак може исправно функционисати. Могло би се рећи: добар сан - добро спознајно функционисање. Док се ми лепо одмарамо, наш мозак ради ... Е па онда: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc! (лаку ноћ!)
Да ли си знао?
Британски енглески је облик енглеског који се говори у Великој Британији. Спада у западногерманске језике. За око 60 милиона то је матерњи језик. У неколико тачака се разликује од америчког енглеског. Зато се говори о енглеском као плурицентричном језику. То значи да је то језик који има више стандардних варијаната. Разлике се могу, на пример, односити на изговор, лексички фонд и правопис. Британски енглески се дели на пуно дијалеката који су деломице веома различити. Говорници дијалекта дуго времена су сматрани за необразоване и да једва могу да се образују за добра занимања. Данас је то друкчије, иако дијалекти у Великој Британији још увек играју важну улогу. У британском енглеском приметан је снажан утицај француског. То је повезано са заузимањем Велике Британије од стране Нормана 1066. године. У време колонијализма Велика Британија је проширила свој језик на друге континенте. Тако је енглески током задњих векова постао најважнији језик на свету… Учите енглески, али оригинал!