Рјечник

sr Годишња доба и време   »   hy տարվա եղանակները և եղանակը

16 [шеснаест]

Годишња доба и време

Годишња доба и време

16 [տասնվեց]

16 [tasnvets’]

տարվա եղանակները և եղանակը

tarva yeghanaknery yev yeghanaky

Изаберите како желите да видите превод:   
српски јерменски Игра Више
Ово су годишња доба: Ս-անք տ-ր-ա-ե---ա-------են; Ս____ տ____ ե__________ ե__ Ս-ա-ք տ-ր-ա ե-ա-ա-ա-ե-ն ե-; --------------------------- Սրանք տարվա եղանականերն են; 0
t-r-- -eg-ana--e-y--e---eghan--y t____ y___________ y__ y________ t-r-a y-g-a-a-n-r- y-v y-g-a-a-y -------------------------------- tarva yeghanaknery yev yeghanaky
Пролеће, лето, գ-րո-ն- -մ-ռ, գ______ ա____ գ-ր-ւ-, ա-ա-, ------------- գարուն, ամառ, 0
ta-v--yeg-a-a--e----ev---gh-na-y t____ y___________ y__ y________ t-r-a y-g-a-a-n-r- y-v y-g-a-a-y -------------------------------- tarva yeghanaknery yev yeghanaky
jесен и зима. աշ-ւն - ---ռ: ա____ և ձ____ ա-ո-ն և ձ-ե-: ------------- աշուն և ձմեռ: 0
Sra-k- -a-va -e--a--ka-e----e-; S_____ t____ y____________ y___ S-a-k- t-r-a y-g-a-a-a-e-n y-n- ------------------------------- Srank’ tarva yeghanakanern yen;
Лето је вруће. Ա--ան------է: Ա_____ շ__ է_ Ա-ռ-ն- շ-գ է- ------------- Ամռանը շոգ է: 0
Sr--k’ ---va--e-h-------r--yen; S_____ t____ y____________ y___ S-a-k- t-r-a y-g-a-a-a-e-n y-n- ------------------------------- Srank’ tarva yeghanakanern yen;
Лети сија сунце. Ամռա-- -ո-ու--- ա-ևը: Ա_____ շ_____ է ա____ Ա-ռ-ն- շ-ղ-ւ- է ա-և-: --------------------- Ամռանը շողում է արևը: 0
Sr--k’ -ar-a --g----ka-ern ye-; S_____ t____ y____________ y___ S-a-k- t-r-a y-g-a-a-a-e-n y-n- ------------------------------- Srank’ tarva yeghanakanern yen;
Лети радо идемо шетати. Ամ--------ո-յ-ով ե-- -ն-ւմ-զբո-ա--ի: Ա_____ հ________ ե__ գ____ զ________ Ա-ռ-ն- հ-ճ-ւ-ք-վ ե-ք գ-ո-մ զ-ո-ա-ք-: ------------------------------------ Ամռանը հաճույքով ենք գնում զբոսանքի: 0
g-r--- -m-r-, g_____ a_____ g-r-n- a-a-r- ------------- garun, amarr,
Зима је хладна. Ձմռանը-ց-ւ---է: Ձ_____ ց____ է_ Ձ-ռ-ն- ց-ւ-տ է- --------------- Ձմռանը ցուրտ է: 0
ga-u----mar-, g_____ a_____ g-r-n- a-a-r- ------------- garun, amarr,
Зими пада снег или киша. Ձ--անը-ձյ-ւ------անձրև-- --լիս: Ձ_____ ձ____ կ__ ա____ է գ_____ Ձ-ռ-ն- ձ-ո-ն կ-մ ա-ձ-և է գ-լ-ս- ------------------------------- Ձմռանը ձյուն կամ անձրև է գալիս: 0
g-run, amar-, g_____ a_____ g-r-n- a-a-r- ------------- garun, amarr,
Зими радо остајемо код куће. Ձ---նը հ--ույ-ո--տանն -նք--նո--: Ձ_____ հ________ տ___ ե__ մ_____ Ձ-ռ-ն- հ-ճ-ւ-ք-վ տ-ն- ե-ք մ-ո-մ- -------------------------------- Ձմռանը հաճույքով տանն ենք մնում: 0
as-u- yev d-merr a____ y__ d_____ a-h-n y-v d-m-r- ---------------- ashun yev dzmerr
Хладно је. Ցո-----: Ց____ է_ Ց-ւ-տ է- -------- Ցուրտ է: 0
ashu- y-- -zm-rr a____ y__ d_____ a-h-n y-v d-m-r- ---------------- ashun yev dzmerr
Пада киша. Ան-րև է-գա-իս: Ա____ է գ_____ Ա-ձ-և է գ-լ-ս- -------------- Անձրև է գալիս: 0
a-hun y-v ---err a____ y__ d_____ a-h-n y-v d-m-r- ---------------- ashun yev dzmerr
Ветровито је. Ք---տ-է: Ք____ է_ Ք-մ-տ է- -------- Քամոտ է: 0
Amrr--y sh-g e A______ s___ e A-r-a-y s-o- e -------------- Amrrany shog e
Топло је. Տա- -: Տ__ է_ Տ-ք է- ------ Տաք է: 0
A---a----ho--e A______ s___ e A-r-a-y s-o- e -------------- Amrrany shog e
Сунчано је. Ա---- -: Ա____ է_ Ա-և-տ է- -------- Արևոտ է: 0
A-r---- -h-g e A______ s___ e A-r-a-y s-o- e -------------- Amrrany shog e
Ведро је. Ա-և-- է: Ա____ է_ Ա-և-տ է- -------- Արևոտ է: 0
A-rr-n- -h--h-- e -re-y A______ s______ e a____ A-r-a-y s-o-h-m e a-e-y ----------------------- Amrrany shoghum e arevy
Какво је време данас? Ե-ան-------պ--ս-- --ս-ր: Ե______ ի______ է ա_____ Ե-ա-ա-ն ի-չ-ե-ս է ա-ս-ր- ------------------------ Եղանակն ինչպե՞ս է այսօր: 0
A-rran- -ho--um e ----y A______ s______ e a____ A-r-a-y s-o-h-m e a-e-y ----------------------- Amrrany shoghum e arevy
Данас је хладно. Ա-սօր-ցու-- -: Ա____ ց____ է_ Ա-ս-ր ց-ւ-տ է- -------------- Այսօր ցուրտ է: 0
Am--a-y-shoghum-e ----y A______ s______ e a____ A-r-a-y s-o-h-m e a-e-y ----------------------- Amrrany shoghum e arevy
Данас је топло. Ա-ս-- տաք-է: Ա____ տ__ է_ Ա-ս-ր տ-ք է- ------------ Այսօր տաք է: 0
A-rra-y ---------v ye--’ --um--bo----’i A______ h_________ y____ g___ z________ A-r-a-y h-c-u-k-o- y-n-’ g-u- z-o-a-k-i --------------------------------------- Amrrany hachuyk’ov yenk’ gnum zbosank’i

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + јерменски (1-100) МП3 јерменски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Учење и емоције

Весели нас када смо у могућности да комуницирамо на неком страном језику. Поносни смо на себе и свој напредак у учењу. С друге стране, уколико нисмо врло успешни, то нас разочарава и фрустрира. Због тога се различите емоције повезују са процесом учења. Најновија истраживања су дошла до занимљивих резултата. Показала су да емоције играју значајну улогу у процесу учења. Зато што утичу на успешност учења. Учење за наш мозак увек представља “проблем”. И о н се увек труди да тај проблем реши. Да ли у томе успевамо или не, зависи од наших емоција. Уколико смо уверени да проблем можемо решити, много смо самопоузданији. Ова емоционална стабилност потпомаже процес учења. Позитивно мишљење унапређује наше интелектуалне способности. С друге стране, учење под стресом не функционише баш најбоље. Сумња или брига поткопава добре резултате. Уколико се плашимо, скоро да и нисмо у стању да било шта научимо. У том случају мозак није у могућности да прима нове садржаје. Стога је веома важно да смо мотивисани у процесу учења. Дакле, емоције утичу на процес учења. Али, и учење утиче на наше емоције. Исте структуре мозга обрађују и чињенице и емоције. Зато нас учење може усрећити, а они који су срећни, уче много боље. Разуме се да учење није увек забава и да може бити и врло напорно. Зато је неопходно да пред себе увек поставимо мањи циљ. На тај начин нећемо преоптеретити свој мозак. И гарантујемо да ћемо испунити своја очекивања. Успех нам је у том случају награда која нас изнова мотивише. Што ће рећи: Учите смешкајући се при том!
Да ли си знао?
Грчки спада у индоевропске језике. Међутим, ни с једним другим језиком на свету није заиста у блиском сродству. Не сме се мешати модерни грчки са старогрчким. Тај антички грчки језик се и данас подучава у многим школама и на многим универзитетима. Пре је то био језик филозофије и науке. И онај ко је путовао античким светом, користио је грчки као лингуа франка. Новогрчки је, с друге стране, данас матерњи језик око 13 милиона људи. Развио се из старогрчког. Кад је тачно настао савремени грчки, тешко је рећи. Али је сигурно да је једноставније структуре него старогрчки. Ипак су се у новогрчком задржали бројни архаични облици. То је такође веома уједначен језик у којем нема јако изражених дијалеката. Пише се грчком абецедом која је стара скоро 2500 година. Интересантно је да грчки спада у језике који има највећи лексички фонд. Ко радо учи речи, треба да почне од грчког...