Рјечник

sr Годишња доба и време   »   kk Жыл мезгілі және ауа-райы

16 [шеснаест]

Годишња доба и време

Годишња доба и време

16 [он алты]

16 [on altı]

Жыл мезгілі және ауа-райы

Jıl mezgili jäne awa-rayı

Изаберите како желите да видите превод:   
српски казахстански Игра Више
Ово су годишња доба: М-н-у--ы---ез-і-дер-: М____ ж__ м__________ М-н-у ж-л м-з-і-д-р-: --------------------- Мынау жыл мезгілдері: 0
J-l-me----- -ä-e -w--ra-ı J__ m______ j___ a_______ J-l m-z-i-i j-n- a-a-r-y- ------------------------- Jıl mezgili jäne awa-rayı
Пролеће, лето, к-----,-жаз, к______ ж___ к-к-е-, ж-з- ------------ көктем, жаз, 0
Jıl-m----l- jä-- aw--r--ı J__ m______ j___ a_______ J-l m-z-i-i j-n- a-a-r-y- ------------------------- Jıl mezgili jäne awa-rayı
jесен и зима. күз-жән--қы-. к__ ж___ қ___ к-з ж-н- қ-с- ------------- күз және қыс. 0
M--aw j-l-mez-i-d--i: M____ j__ m__________ M-n-w j-l m-z-i-d-r-: --------------------- Mınaw jıl mezgilderi:
Лето је вруће. Ж-з -с-ық. Ж__ ы_____ Ж-з ы-т-қ- ---------- Жаз ыстық. 0
Mı-a- -ıl m-z-ild--i: M____ j__ m__________ M-n-w j-l m-z-i-d-r-: --------------------- Mınaw jıl mezgilderi:
Лети сија сунце. Ж--д----н-ж-----а- т--ады. Ж____ к__ ж_______ т______ Ж-з-а к-н ж-р-ы-а- т-р-д-. -------------------------- Жазда күн жарқырап тұрады. 0
M---w--ıl-mezg-ld-r-: M____ j__ m__________ M-n-w j-l m-z-i-d-r-: --------------------- Mınaw jıl mezgilderi:
Лети радо идемо шетати. Ж-зда --з-с-руе-де--нді-ұна----з. Ж____ б__ с____________ ұ________ Ж-з-а б-з с-р-е-д-г-н-і ұ-а-а-ы-. --------------------------------- Жазда біз серуендегенді ұнатамыз. 0
k-k-e-, -a-, k______ j___ k-k-e-, j-z- ------------ köktem, jaz,
Зима је хладна. Қ-- --ы-. Қ__ с____ Қ-с с-ы-. --------- Қыс суық. 0
kö---m, --z, k______ j___ k-k-e-, j-z- ------------ köktem, jaz,
Зими пада снег или киша. Қыс-а қа- н--ж-ңбыр ж--а--. Қ____ қ__ н_ ж_____ ж______ Қ-с-а қ-р н- ж-ң-ы- ж-у-д-. --------------------------- Қыста қар не жаңбыр жауады. 0
kö-te-, ---, k______ j___ k-k-e-, j-z- ------------ köktem, jaz,
Зими радо остајемо код куће. Қыст- б-- -йде -олғ---- ұ----мы-. Қ____ б__ ү___ б_______ ұ________ Қ-с-а б-з ү-д- б-л-а-д- ұ-а-а-ы-. --------------------------------- Қыста біз үйде болғанды ұнатамыз. 0
k-- --n- -ı-. k__ j___ q___ k-z j-n- q-s- ------------- küz jäne qıs.
Хладно је. К----у--. К__ с____ К-н с-ы-. --------- Күн суық. 0
kü--jän----s. k__ j___ q___ k-z j-n- q-s- ------------- küz jäne qıs.
Пада киша. Ж-ңбы-----ып -ұр. Ж_____ ж____ т___ Ж-ң-ы- ж-у-п т-р- ----------------- Жаңбыр жауып тұр. 0
k-z -än---ıs. k__ j___ q___ k-z j-n- q-s- ------------- küz jäne qıs.
Ветровито је. Ж---с--ы- -ұ-. Ж__ с____ т___ Ж-л с-ғ-п т-р- -------------- Жел соғып тұр. 0
J-- -st--. J__ ı_____ J-z ı-t-q- ---------- Jaz ıstıq.
Топло је. К-н жы-ы. К__ ж____ К-н ж-л-. --------- Күн жылы. 0
J-z ı-tıq. J__ ı_____ J-z ı-t-q- ---------- Jaz ıstıq.
Сунчано је. Кү--шығ-- -ұ-. К__ ш____ т___ К-н ш-ғ-п т-р- -------------- Күн шығып тұр. 0
Jaz--s---. J__ ı_____ J-z ı-t-q- ---------- Jaz ıstıq.
Ведро је. К-----ық. К__ а____ К-н а-ы-. --------- Күн ашық. 0
J--da kün-j--qı--p-tu-ad-. J____ k__ j_______ t______ J-z-a k-n j-r-ı-a- t-r-d-. -------------------------- Jazda kün jarqırap turadı.
Какво је време данас? Б---н--------ы--а--ай? Б____ а_______ қ______ Б-г-н а-а-р-й- қ-н-а-? ---------------------- Бүгін ауа-райы қандай? 0
J-zda-k-- j---ı-a--t-r--ı. J____ k__ j_______ t______ J-z-a k-n j-r-ı-a- t-r-d-. -------------------------- Jazda kün jarqırap turadı.
Данас је хладно. Бүгін-с-ық. Б____ с____ Б-г-н с-ы-. ----------- Бүгін суық. 0
J--d---ü- --rq-r---t-r-dı. J____ k__ j_______ t______ J-z-a k-n j-r-ı-a- t-r-d-. -------------------------- Jazda kün jarqırap turadı.
Данас је топло. Б---н-жы-ы. Б____ ж____ Б-г-н ж-л-. ----------- Бүгін жылы. 0
J-z-a-bi----r-e----e-di----t-mız. J____ b__ s____________ u________ J-z-a b-z s-r-e-d-g-n-i u-a-a-ı-. --------------------------------- Jazda biz serwendegendi unatamız.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + казахстански (1-100) МП3 казахстански (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Учење и емоције

Весели нас када смо у могућности да комуницирамо на неком страном језику. Поносни смо на себе и свој напредак у учењу. С друге стране, уколико нисмо врло успешни, то нас разочарава и фрустрира. Због тога се различите емоције повезују са процесом учења. Најновија истраживања су дошла до занимљивих резултата. Показала су да емоције играју значајну улогу у процесу учења. Зато што утичу на успешност учења. Учење за наш мозак увек представља “проблем”. И о н се увек труди да тај проблем реши. Да ли у томе успевамо или не, зависи од наших емоција. Уколико смо уверени да проблем можемо решити, много смо самопоузданији. Ова емоционална стабилност потпомаже процес учења. Позитивно мишљење унапређује наше интелектуалне способности. С друге стране, учење под стресом не функционише баш најбоље. Сумња или брига поткопава добре резултате. Уколико се плашимо, скоро да и нисмо у стању да било шта научимо. У том случају мозак није у могућности да прима нове садржаје. Стога је веома важно да смо мотивисани у процесу учења. Дакле, емоције утичу на процес учења. Али, и учење утиче на наше емоције. Исте структуре мозга обрађују и чињенице и емоције. Зато нас учење може усрећити, а они који су срећни, уче много боље. Разуме се да учење није увек забава и да може бити и врло напорно. Зато је неопходно да пред себе увек поставимо мањи циљ. На тај начин нећемо преоптеретити свој мозак. И гарантујемо да ћемо испунити своја очекивања. Успех нам је у том случају награда која нас изнова мотивише. Што ће рећи: Учите смешкајући се при том!
Да ли си знао?
Грчки спада у индоевропске језике. Међутим, ни с једним другим језиком на свету није заиста у блиском сродству. Не сме се мешати модерни грчки са старогрчким. Тај антички грчки језик се и данас подучава у многим школама и на многим универзитетима. Пре је то био језик филозофије и науке. И онај ко је путовао античким светом, користио је грчки као лингуа франка. Новогрчки је, с друге стране, данас матерњи језик око 13 милиона људи. Развио се из старогрчког. Кад је тачно настао савремени грчки, тешко је рећи. Али је сигурно да је једноставније структуре него старогрчки. Ипак су се у новогрчком задржали бројни архаични облици. То је такође веома уједначен језик у којем нема јако изражених дијалеката. Пише се грчком абецедом која је стара скоро 2500 година. Интересантно је да грчки спада у језике који има највећи лексички фонд. Ко радо учи речи, треба да почне од грчког...