Рјечник

sr Годишња доба и време   »   mk Годишни времиња и временски услови

16 [шеснаест]

Годишња доба и време

Годишња доба и време

16 [шеснаесет]

16 [shyesnayesyet]

Годишни времиња и временски услови

Guodishni vryemiњa i vryemyenski ooslovi

Изаберите како желите да видите превод:   
српски македонски Игра Више
Ово су годишња доба: Ова-се г--и--ите--ре--ња: О__ с_ г________ в_______ О-а с- г-д-ш-и-е в-е-и-а- ------------------------- Ова се годишните времиња: 0
Gu-d----i----emiњ- --vr--my-n-ki --s-ovi G________ v_______ i v__________ o______ G-o-i-h-i v-y-m-њ- i v-y-m-e-s-i o-s-o-i ---------------------------------------- Guodishni vryemiњa i vryemyenski ooslovi
Пролеће, лето, пр-лет- ле-о п______ л___ п-о-е-, л-т- ------------ пролет, лето 0
Guo---hni vrye-i-a - v-----e-sk--oosl-vi G________ v_______ i v__________ o______ G-o-i-h-i v-y-m-њ- i v-y-m-e-s-i o-s-o-i ---------------------------------------- Guodishni vryemiњa i vryemyenski ooslovi
jесен и зима. е--н,-з-м-. е____ з____ е-е-, з-м-. ----------- есен, зима. 0
O-- --- --o--s-n---- -ryem-њ-: O__ s__ g___________ v________ O-a s-e g-o-i-h-i-y- v-y-m-њ-: ------------------------------ Ova sye guodishnitye vryemiњa:
Лето је вруће. Летото - --шк-. Л_____ е ж_____ Л-т-т- е ж-ш-о- --------------- Летото е жешко. 0
O-- -ye -u---shn-t-e v-y-m-њa: O__ s__ g___________ v________ O-a s-e g-o-i-h-i-y- v-y-m-њ-: ------------------------------ Ova sye guodishnitye vryemiњa:
Лети сија сунце. Во -е-- --нцето -ре-. В_ л___ с______ г____ В- л-т- с-н-е-о г-е-. --------------------- Во лето сонцето грее. 0
O-- sy--gu---s-----e -ryemi-a: O__ s__ g___________ v________ O-a s-e g-o-i-h-i-y- v-y-m-њ-: ------------------------------ Ova sye guodishnitye vryemiњa:
Лети радо идемо шетати. В- --то-оди-е со ----вос-----да---та--. В_ л___ о____ с_ з__________ д_ ш______ В- л-т- о-и-е с- з-д-в-с-т-о д- ш-т-м-. --------------------------------------- Во лето одиме со задовослтво да шетаме. 0
p----et,-lyeto p_______ l____ p-o-y-t- l-e-o -------------- prolyet, lyeto
Зима је хладна. Зи-ат- - с---ена. З_____ е с_______ З-м-т- е с-у-е-а- ----------------- Зимата е студена. 0
p-ol-et--l---o p_______ l____ p-o-y-t- l-e-o -------------- prolyet, lyeto
Зими пада снег или киша. В- з--- сне-- -ли-вр--. В_ з___ с____ и__ в____ В- з-м- с-е-и и-и в-н-. ----------------------- Во зима снежи или врне. 0
p--ly--,--y--o p_______ l____ p-o-y-t- l-e-o -------------- prolyet, lyeto
Зими радо остајемо код куће. Во-зи---а останув-м---о з-до-о-л--- дома. В_ з_____ о_________ с_ з__________ д____ В- з-м-т- о-т-н-в-м- с- з-д-в-с-т-о д-м-. ----------------------------------------- Во зимата остануваме со задовослтво дома. 0
y-s-e-, zi--. y______ z____ y-s-e-, z-m-. ------------- yesyen, zima.
Хладно је. Ст--е----. С______ е_ С-у-е-о е- ---------- Студено е. 0
yes-en, z-m-. y______ z____ y-s-e-, z-m-. ------------- yesyen, zima.
Пада киша. Вр-е--о-д. В___ д____ В-н- д-ж-. ---------- Врне дожд. 0
y-sy-n- ----. y______ z____ y-s-e-, z-m-. ------------- yesyen, zima.
Ветровито је. В-----и-- -. В________ е_ В-т-о-и-о е- ------------ Ветровито е. 0
Lyet-----e---e-hko. L______ y_ ʐ_______ L-e-o-o y- ʐ-e-h-o- ------------------- Lyetoto ye ʐyeshko.
Топло је. Топ-о--. Т____ е_ Т-п-о е- -------- Топло е. 0
L---o-o y- --e-hk-. L______ y_ ʐ_______ L-e-o-o y- ʐ-e-h-o- ------------------- Lyetoto ye ʐyeshko.
Сунчано је. Со-чев---. С______ е_ С-н-е-о е- ---------- Сончево е. 0
Lyeto-o -e-ʐ-es--o. L______ y_ ʐ_______ L-e-o-o y- ʐ-e-h-o- ------------------- Lyetoto ye ʐyeshko.
Ведро је. В-д---е. В____ е_ В-д-о е- -------- Ведро е. 0
V--l-et- sont------g-r--y-. V_ l____ s________ g_______ V- l-e-o s-n-z-e-o g-r-e-e- --------------------------- Vo lyeto sontzyeto guryeye.
Какво је време данас? Ка-в- е-вре-е-о------? К____ е в______ д_____ К-к-о е в-е-е-о д-н-с- ---------------------- Какво е времето денес? 0
Vo -y--o -on-zyet--gu-ye--. V_ l____ s________ g_______ V- l-e-o s-n-z-e-o g-r-e-e- --------------------------- Vo lyeto sontzyeto guryeye.
Данас је хладно. Д-н-- - с-у-е--. Д____ е с_______ Д-н-с е с-у-е-о- ---------------- Денес е студено. 0
V- l-eto--o-----to-gu-y---. V_ l____ s________ g_______ V- l-e-o s-n-z-e-o g-r-e-e- --------------------------- Vo lyeto sontzyeto guryeye.
Данас је топло. Дене- е --п-о. Д____ е т_____ Д-н-с е т-п-о- -------------- Денес е топло. 0
Vo-ly-to------e -o---d-v--lt-o d- shyeta-y-. V_ l____ o_____ s_ z__________ d_ s_________ V- l-e-o o-i-y- s- z-d-v-s-t-o d- s-y-t-m-e- -------------------------------------------- Vo lyeto odimye so zadovosltvo da shyetamye.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + македонски (1-100) МП3 македонски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Учење и емоције

Весели нас када смо у могућности да комуницирамо на неком страном језику. Поносни смо на себе и свој напредак у учењу. С друге стране, уколико нисмо врло успешни, то нас разочарава и фрустрира. Због тога се различите емоције повезују са процесом учења. Најновија истраживања су дошла до занимљивих резултата. Показала су да емоције играју значајну улогу у процесу учења. Зато што утичу на успешност учења. Учење за наш мозак увек представља “проблем”. И о н се увек труди да тај проблем реши. Да ли у томе успевамо или не, зависи од наших емоција. Уколико смо уверени да проблем можемо решити, много смо самопоузданији. Ова емоционална стабилност потпомаже процес учења. Позитивно мишљење унапређује наше интелектуалне способности. С друге стране, учење под стресом не функционише баш најбоље. Сумња или брига поткопава добре резултате. Уколико се плашимо, скоро да и нисмо у стању да било шта научимо. У том случају мозак није у могућности да прима нове садржаје. Стога је веома важно да смо мотивисани у процесу учења. Дакле, емоције утичу на процес учења. Али, и учење утиче на наше емоције. Исте структуре мозга обрађују и чињенице и емоције. Зато нас учење може усрећити, а они који су срећни, уче много боље. Разуме се да учење није увек забава и да може бити и врло напорно. Зато је неопходно да пред себе увек поставимо мањи циљ. На тај начин нећемо преоптеретити свој мозак. И гарантујемо да ћемо испунити своја очекивања. Успех нам је у том случају награда која нас изнова мотивише. Што ће рећи: Учите смешкајући се при том!
Да ли си знао?
Грчки спада у индоевропске језике. Међутим, ни с једним другим језиком на свету није заиста у блиском сродству. Не сме се мешати модерни грчки са старогрчким. Тај антички грчки језик се и данас подучава у многим школама и на многим универзитетима. Пре је то био језик филозофије и науке. И онај ко је путовао античким светом, користио је грчки као лингуа франка. Новогрчки је, с друге стране, данас матерњи језик око 13 милиона људи. Развио се из старогрчког. Кад је тачно настао савремени грчки, тешко је рећи. Али је сигурно да је једноставније структуре него старогрчки. Ипак су се у новогрчком задржали бројни архаични облици. То је такође веома уједначен језик у којем нема јако изражених дијалеката. Пише се грчком абецедом која је стара скоро 2500 година. Интересантно је да грчки спада у језике који има највећи лексички фонд. Ко радо учи речи, треба да почне од грчког...