Рјечник

sr Годишња доба и време   »   vi Mùa trong năm và thời tiết

16 [шеснаест]

Годишња доба и време

Годишња доба и време

16 [Mười sáu]

Mùa trong năm và thời tiết

Изаберите како желите да видите превод:   
српски вијетнамски Игра Више
Ово су годишња доба: Đó-l- n--ng m-a--ro-- năm: Đ_ l_ n____ m__ t____ n___ Đ- l- n-ữ-g m-a t-o-g n-m- -------------------------- Đó là những mùa trong năm: 0
Пролеће, лето, M-a x---- -ùa h-, M__ x____ m__ h__ M-a x-â-, m-a h-, ----------------- Mùa xuân, mùa hạ, 0
jесен и зима. Mù--thu -à --a--ô-g. M__ t__ v_ m__ đ____ M-a t-u v- m-a đ-n-. -------------------- Mùa thu và mùa đông. 0
Лето је вруће. Mù- -è--ó-g. M__ h_ n____ M-a h- n-n-. ------------ Mùa hè nóng. 0
Лети сија сунце. M-a -è-t-ờ- -ắ-g. M__ h_ t___ n____ M-a h- t-ờ- n-n-. ----------------- Mùa hè trời nắng. 0
Лети радо идемо шетати. C--ng-tôi---í--------- vào m-a h-. C____ t__ t____ đ_ d__ v__ m__ h__ C-ú-g t-i t-í-h đ- d-o v-o m-a h-. ---------------------------------- Chúng tôi thích đi dạo vào mùa hè. 0
Зима је хладна. Mù--đ-n--l-nh. M__ đ___ l____ M-a đ-n- l-n-. -------------- Mùa đông lạnh. 0
Зими пада снег или киша. Mùa đô-g--u--- --i--a-----i----. M__ đ___ t____ r__ h__ t___ m___ M-a đ-n- t-y-t r-i h-y t-ờ- m-a- -------------------------------- Mùa đông tuyết rơi hay trời mưa. 0
Зими радо остајемо код куће. Ch--- -ôi --ích----ro------ --o -ùa đ-ng. C____ t__ t____ ở t____ n__ v__ m__ đ____ C-ú-g t-i t-í-h ở t-o-g n-à v-o m-a đ-n-. ----------------------------------------- Chúng tôi thích ở trong nhà vào mùa đông. 0
Хладно је. Tr-- l-nh. T___ l____ T-ờ- l-n-. ---------- Trời lạnh. 0
Пада киша. Trờ--mưa. T___ m___ T-ờ- m-a- --------- Trời mưa. 0
Ветровито је. T-ời--ió. T___ g___ T-ờ- g-ó- --------- Trời gió. 0
Топло је. Trời---. T___ ấ__ T-ờ- ấ-. -------- Trời ấm. 0
Сунчано је. Trờ---ắ-g. T___ n____ T-ờ- n-n-. ---------- Trời nắng. 0
Ведро је. T--- --p. T___ đ___ T-ờ- đ-p- --------- Trời đẹp. 0
Какво је време данас? Hôm n-----ời t-ế--ra--a-? H__ n__ t___ t___ r_ s___ H-m n-y t-ờ- t-ế- r- s-o- ------------------------- Hôm nay thời tiết ra sao? 0
Данас је хладно. Hô--na- -rờ------. H__ n__ t___ l____ H-m n-y t-ờ- l-n-. ------------------ Hôm nay trời lạnh. 0
Данас је топло. Hôm n-- trời--m. H__ n__ t___ ấ__ H-m n-y t-ờ- ấ-. ---------------- Hôm nay trời ấm. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + вијетнамски (1-100) МП3 вијетнамски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Учење и емоције

Весели нас када смо у могућности да комуницирамо на неком страном језику. Поносни смо на себе и свој напредак у учењу. С друге стране, уколико нисмо врло успешни, то нас разочарава и фрустрира. Због тога се различите емоције повезују са процесом учења. Најновија истраживања су дошла до занимљивих резултата. Показала су да емоције играју значајну улогу у процесу учења. Зато што утичу на успешност учења. Учење за наш мозак увек представља “проблем”. И о н се увек труди да тај проблем реши. Да ли у томе успевамо или не, зависи од наших емоција. Уколико смо уверени да проблем можемо решити, много смо самопоузданији. Ова емоционална стабилност потпомаже процес учења. Позитивно мишљење унапређује наше интелектуалне способности. С друге стране, учење под стресом не функционише баш најбоље. Сумња или брига поткопава добре резултате. Уколико се плашимо, скоро да и нисмо у стању да било шта научимо. У том случају мозак није у могућности да прима нове садржаје. Стога је веома важно да смо мотивисани у процесу учења. Дакле, емоције утичу на процес учења. Али, и учење утиче на наше емоције. Исте структуре мозга обрађују и чињенице и емоције. Зато нас учење може усрећити, а они који су срећни, уче много боље. Разуме се да учење није увек забава и да може бити и врло напорно. Зато је неопходно да пред себе увек поставимо мањи циљ. На тај начин нећемо преоптеретити свој мозак. И гарантујемо да ћемо испунити своја очекивања. Успех нам је у том случају награда која нас изнова мотивише. Што ће рећи: Учите смешкајући се при том!
Да ли си знао?
Грчки спада у индоевропске језике. Међутим, ни с једним другим језиком на свету није заиста у блиском сродству. Не сме се мешати модерни грчки са старогрчким. Тај антички грчки језик се и данас подучава у многим школама и на многим универзитетима. Пре је то био језик филозофије и науке. И онај ко је путовао античким светом, користио је грчки као лингуа франка. Новогрчки је, с друге стране, данас матерњи језик око 13 милиона људи. Развио се из старогрчког. Кад је тачно настао савремени грчки, тешко је рећи. Али је сигурно да је једноставније структуре него старогрчки. Ипак су се у новогрчком задржали бројни архаични облици. То је такође веома уједначен језик у којем нема јако изражених дијалеката. Пише се грчком абецедом која је стара скоро 2500 година. Интересантно је да грчки спада у језике који има највећи лексички фонд. Ко радо учи речи, треба да почне од грчког...