Рјечник

sr У кући   »   ru В доме

17 [седамнаест]

У кући

У кући

17 [семнадцать]

17 [semnadtsatʹ]

В доме

V dome

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
Овде је наша кућа. Это н-ш----. Э__ н__ д___ Э-о н-ш д-м- ------------ Это наш дом. 0
V -ome V d___ V d-m- ------ V dome
Горе је кров. Кр-ш- -а--р--. К____ н_______ К-ы-а н-в-р-у- -------------- Крыша наверху. 0
V-dome V d___ V d-m- ------ V dome
Доле је подрум. В-и-у --дв--. В____ п______ В-и-у п-д-а-. ------------- Внизу подвал. 0
Eto -ash-d--. E__ n___ d___ E-o n-s- d-m- ------------- Eto nash dom.
Иза куће је врт. За-д-----сад. З_ д____ с___ З- д-м-м с-д- ------------- За домом сад. 0
Eto n-s- -om. E__ n___ d___ E-o n-s- d-m- ------------- Eto nash dom.
Пред кућом нема улице. П-р-- --м-м-не- ---цы. П____ д____ н__ у_____ П-р-д д-м-м н-т у-и-ы- ---------------------- Перед домом нет улицы. 0
E-o-nas---o-. E__ n___ d___ E-o n-s- d-m- ------------- Eto nash dom.
Поред куће је дрвеће. Р-до-----ом-м-де--вь-. Р____ с д____ д_______ Р-д-м с д-м-м д-р-в-я- ---------------------- Рядом с домом деревья. 0
Krysha n---rkh-. K_____ n________ K-y-h- n-v-r-h-. ---------------- Krysha naverkhu.
Овде је мој стан. Это мо- -вар-ир-. Э__ м__ к________ Э-о м-я к-а-т-р-. ----------------- Это моя квартира. 0
K---h---av---h-. K_____ n________ K-y-h- n-v-r-h-. ---------------- Krysha naverkhu.
Овде су кухиња и купатило. Зде-----х-я - в-нна- к-м----. З____ к____ и в_____ к_______ З-е-ь к-х-я и в-н-а- к-м-а-а- ----------------------------- Здесь кухня и ванная комната. 0
K-ys-------r-hu. K_____ n________ K-y-h- n-v-r-h-. ---------------- Krysha naverkhu.
Тамо је дневна соба и спаваћа соба. Т---гос-и--- и с-альня. Т__ г_______ и с_______ Т-м г-с-и-а- и с-а-ь-я- ----------------------- Там гостиная и спальня. 0
V--zu-po-v--. V____ p______ V-i-u p-d-a-. ------------- Vnizu podval.
Врата куће су затворена. В--дн-я дв-рь з-п--т-. В______ д____ з_______ В-о-н-я д-е-ь з-п-р-а- ---------------------- Входная дверь заперта. 0
Vni-u-pod---. V____ p______ V-i-u p-d-a-. ------------- Vnizu podval.
Али прозори су отворени. Н- ок---от--ыты. Н_ о___ о_______ Н- о-н- о-к-ы-ы- ---------------- Но окна открыты. 0
V---- --dv--. V____ p______ V-i-u p-d-a-. ------------- Vnizu podval.
Данас је вруће. С--о-ня----к-. С______ ж_____ С-г-д-я ж-р-о- -------------- Сегодня жарко. 0
Za----om sad. Z_ d____ s___ Z- d-m-m s-d- ------------- Za domom sad.
Ми идемо у дневну собу. М- ---м - -о---ну-. М_ и___ в г________ М- и-ё- в г-с-и-у-. ------------------- Мы идём в гостиную. 0
Za-domo- s-d. Z_ d____ s___ Z- d-m-m s-d- ------------- Za domom sad.
Тамо су софа и фотеља. Та---т--т-див-н-- --ес-о. Т__ с____ д____ и к______ Т-м с-о-т д-в-н и к-е-л-. ------------------------- Там стоят диван и кресло. 0
Za-domom -ad. Z_ d____ s___ Z- d-m-m s-d- ------------- Za domom sad.
Седните! Са-и-ес-! С________ С-д-т-с-! --------- Садитесь! 0
Pe-ed d---m-net------y. P____ d____ n__ u______ P-r-d d-m-m n-t u-i-s-. ----------------------- Pered domom net ulitsy.
Тамо стоји мој компјутер. Т-- ----- -о--ком-ью---. Т__ с____ м__ к_________ Т-м с-о-т м-й к-м-ь-т-р- ------------------------ Там стоит мой компьютер. 0
P--e--d-m-m -e---lits-. P____ d____ n__ u______ P-r-d d-m-m n-t u-i-s-. ----------------------- Pered domom net ulitsy.
Тамо стоји моја музичка линија. Там ---и---о--с---е-----ано--а. Т__ с____ м__ с_____ у_________ Т-м с-о-т м-я с-е-е- у-т-н-в-а- ------------------------------- Там стоит моя стерео установка. 0
Pe-e--dom-- net -li-sy. P____ d____ n__ u______ P-r-d d-m-m n-t u-i-s-. ----------------------- Pered domom net ulitsy.
Телевизор је потпуно нов. Т-л-в-зор--ов--------нов--. Т________ с_________ н_____ Т-л-в-з-р с-в-р-е-н- н-в-й- --------------------------- Телевизор совершенно новый. 0
R--d-- s---mo---e---ʹy-. R_____ s d____ d________ R-a-o- s d-m-m d-r-v-y-. ------------------------ Ryadom s domom derevʹya.

Речи и речник

Сваки језик има сопствени речник. Њега чини одређени број речи. Реч је независна лингвистичка јединица. Речи увек имају одређено значење. Тиме се разликују од гласова или слогова. Различити језици имају различити број речи. Енглески, на пример, има много речи. Могло би се рећи да је енглески светски првак у богатству речника. Енглески у данашње време има наводно преко милион речи. У Оксфордском речнику енглеског језика наилазимо на преко 600.000 речи. У кинеском, руском или шпанском има их много мање. Богатство речника једног језика такође зависи и од његове историје. Енглески језик се развијао под утицајем многих језика и култура. Резултат тога је био да се енглески речник знатно обогатио. Чак и данас он наставља да се развија. Стручњаци сматрају да се дневно повећава за петнаест речи. Главни извор ових новитета су углавном нови медији. У ово не спадају изрази из домена науке. Само терминологија из области хемије обухвата неколико хиљада речи. У скоро сваком језику се краће речи употребљавају радије од оних дугачких. Просечан човек употрбљава веома мали број речи. Отуда и разликујемо активно и пасивно богатство речника, односно активни и пасивни речник. Пасивно богатство чине речи које разумемо. Али, ове речи или уопште не употребљавамо или их употребљавамо врло ретко. Активни речник састоји се од речи које редовно употребљавамо. У једноставном разговору или за писање једноставнијих текстова довољан је мали број речи. У енглеском језику је за ово неопходно око четири стотине речи и четрдесетак глагола. Зато се немојте бринути ако је Ваш речник ограничен!
Да ли си знао?
Хебрејски спада у породицу афроазијатских језика. У блиском је сродству с арапским и арамејским. За 5 милиона људи је хебрејски матерњи језик. Савремени хебрејски је, међутим, вештачки створен језик… Основа за његово стварање је био већ пуно времена пре изумрли старохебрејски. Лексички фонд и граматика су деломице преузети и из других језика. Тако је старохебрејски свјесно преобликован у модеран стандардни језик. Овај циљано преобликовање језика је јединствено у свету. Хебрејски систем знакова се састоји од консонантског писма. То значи да се вокали у правилу не пишу. За њих нема властитих слова. Хебрејски се чита здесна налево. Његови знакови потичу из традиције дуге 3000 година. Ко учи хебрејски, истовремено упознаје и део светске историје. Испробајте га!