Рјечник

sr Чишћење куће   »   pl Sprzątanie domu

18 [осамнаест]

Чишћење куће

Чишћење куће

18 [osiemnaście]

Sprzątanie domu

Изаберите како желите да видите превод:   
српски пољски Игра Више
Данас је субота. D---i----es- s-bot-. D______ j___ s______ D-i-i-j j-s- s-b-t-. -------------------- Dzisiaj jest sobota. 0
Данас имамо времена. Dzi--aj ma-y c---. D______ m___ c____ D-i-i-j m-m- c-a-. ------------------ Dzisiaj mamy czas. 0
Данас чистимо стан. Dz-siaj s-r-ąt-my mi-s--an-e. D______ s________ m__________ D-i-i-j s-r-ą-a-y m-e-z-a-i-. ----------------------------- Dzisiaj sprzątamy mieszkanie. 0
Ја чистим купатило. (J-) ---zą-----a------. (___ S_______ ł________ (-a- S-r-ą-a- ł-z-e-k-. ----------------------- (Ja) Sprzątam łazienkę. 0
Мој муж пере ауто. M-- mąż my-e -a--c-ód. M__ m__ m___ s________ M-j m-ż m-j- s-m-c-ó-. ---------------------- Mój mąż myje samochód. 0
Деца перу бицикла. Dz---- c--sz--ą-ro--r-. D_____ c_______ r______ D-i-c- c-y-z-z- r-w-r-. ----------------------- Dzieci czyszczą rowery. 0
Бака залива цвеће. B-b--- --d--wa kwi---. B_____ p______ k______ B-b-i- p-d-e-a k-i-t-. ---------------------- Babcia podlewa kwiaty. 0
Деца поспремају дечију собу. D-iec- -pr---aj----k-j --i-cię-y. D_____ s________ p____ d_________ D-i-c- s-r-ą-a-ą p-k-j d-i-c-ę-y- --------------------------------- Dzieci sprzątają pokój dziecięcy. 0
Мој муж поспрема свој писаћи сто. Mó--mą--r-bi -------- na --oi- --ur-u. M__ m__ r___ p_______ n_ s____ b______ M-j m-ż r-b- p-r-ą-e- n- s-o-m b-u-k-. -------------------------------------- Mój mąż robi porządek na swoim biurku. 0
Ја стављам веш у машину за прање веша. (J-- -k-a--- pra--e-do----lk-. (___ W______ p_____ d_ p______ (-a- W-ł-d-m p-a-i- d- p-a-k-. ------------------------------ (Ja) Wkładam pranie do pralki. 0
Ја простирем веш. (-a- -iesz-m pra-ie. (___ W______ p______ (-a- W-e-z-m p-a-i-. -------------------- (Ja) Wieszam pranie. 0
Ја пеглам веш. (--)--r------pra--e. (___ P______ p______ (-a- P-a-u-ę p-a-i-. -------------------- (Ja) Prasuję pranie. 0
Прозори су прљави. O--a -ą bru--e. O___ s_ b______ O-n- s- b-u-n-. --------------- Okna są brudne. 0
Под је прљав. P---o-a -e---b-udna. P______ j___ b______ P-d-o-a j-s- b-u-n-. -------------------- Podłoga jest brudna. 0
Посуђе је прљаво. N-c-y-ia są---u-ne. N_______ s_ b______ N-c-y-i- s- b-u-n-. ------------------- Naczynia są brudne. 0
Ко чисти прозоре? K-o --yje-o-na? K__ u____ o____ K-o u-y-e o-n-? --------------- Kto umyje okna? 0
Ко усисава прашину? K-o-od-urzy? K__ o_______ K-o o-k-r-y- ------------ Kto odkurzy? 0
Ко пере посуђе? K---p---yw- -ac-----? K__ p______ n________ K-o p-z-y-a n-c-y-i-? --------------------- Kto pozmywa naczynia? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + пољски (1-100) МП3 пољски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Рано учење

У данашње време језици све више добијају на важности. Ово такође важи и за професионални живот. Последица тога је да све већи број људи учи стране језике. Многи родитељи би такође желели да њихова деца уче стране језике. Најбоље је да се с тиме почне од малих ногу. Широм света постоје многе међународне основне школе. И дечји вртићи са вишејезичним васпитањем су све више омиљени. Учење од малих ногу доноси са собом многе предности. То је условљено развојем мозга. У њему се језичке структуре изграђују све до четврте године. Ове неуронске мреже нам помажу у учењу. Нове неуронске структуре се касније у животу не стварају тако лако. Старија деца и одрасли уче стране језике са много више потешкоћа. Зато и треба да радимо на раном развоју мозга. Укратко речено: што млађе - то боље. Али постоје и људи који критикују рано учење. Они страхују да вишејезичност претерано оптерећује малу децу. Сем тога, мишљења су да постоји опасност да ни један језик неће научити како треба. Ипак, ова мишљења нису у науци нашла своју потврду. Већина лингвиста и неуропсихолога је оптимистична. Њихова истраживања на ту тему довела су до позитивних резултата. Деца се обично забављају на курсевима страних језика. Такође: када деца уче језике, она и размишљају о њима. Учећи стране језике она боље упознају матерњи језик. Она читавог живота имају користи од овог познавања језика. Могуће је да је чак много боље почети са учењем тежих језика. Зато што дечји мозак учи брзо и интуитивно. Њему је сасвим свеједно да ли памти hello, ciao,или néih hóu!
Да ли си знао?
Хинду спада у индоаријске језике. Говори се у већини држава северне и централне Индије. Хинду је у уском сродству с језиком урду који се првенствено говори у Пакистану. Заправо су оба језика скоро идентична. Суштинска разлика се састоји у писму. Хинду се пише писмом деванагари. Урду, с друге стране, користи арапски систем знакова. За хинду су карактеристични многи дијалекти. Због величине земље они се деломице знатно међусобно разликују. За 370 милиона људи хинду је матерњи језик. Ту спада још и најмање 150 милиона који владају језиком хинду као другим језиком. Тако хинду спада у један од језика с највише говорника на свету. После кинеског заузима друго место. Значи, испред је шпанског и енглеског! А утицај Индије у свету муњевито расте!