Рјечник

sr Чишћење куће   »   uk Прибирання в домі

18 [осамнаест]

Чишћење куће

Чишћење куће

18 [вісімнадцять]

18 [visimnadtsyatʹ]

Прибирання в домі

Prybyrannya v domi

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
Данас је субота. С---о--і --бо-а. С_______ с______ С-о-о-н- с-б-т-. ---------------- Сьогодні субота. 0
P----r-n-y- v-do-i P__________ v d___ P-y-y-a-n-a v d-m- ------------------ Prybyrannya v domi
Данас имамо времена. С-ог-дні -и-ма--- ---. С_______ м_ м____ ч___ С-о-о-н- м- м-є-о ч-с- ---------------------- Сьогодні ми маємо час. 0
Pr--yra--y--v---mi P__________ v d___ P-y-y-a-n-a v d-m- ------------------ Prybyrannya v domi
Данас чистимо стан. С-о-о-ні -и -риб-----о --а--иру. С_______ м_ п_________ к________ С-о-о-н- м- п-и-и-а-м- к-а-т-р-. -------------------------------- Сьогодні ми прибираємо квартиру. 0
S-ohod-i---bo-a. S_______ s______ S-o-o-n- s-b-t-. ---------------- Sʹohodni subota.
Ја чистим купатило. Я -р--и-аю--анн--кі-----. Я п_______ в____ к_______ Я п-и-и-а- в-н-у к-м-а-у- ------------------------- Я прибираю ванну кімнату. 0
S-----ni -ub-t-. S_______ s______ S-o-o-n- s-b-t-. ---------------- Sʹohodni subota.
Мој муж пере ауто. Мі-----ові--м-є--в--------. М__ ч______ м__ а__________ М-й ч-л-в-к м-є а-т-м-б-л-. --------------------------- Мій чоловік миє автомобіль. 0
Sʹo-od-i--u-ot-. S_______ s______ S-o-o-n- s-b-t-. ---------------- Sʹohodni subota.
Деца перу бицикла. Д--и --ст-т-----о--пед-. Д___ ч______ в__________ Д-т- ч-с-я-ь в-л-с-п-д-. ------------------------ Діти чистять велосипеди. 0
S---o-n- ---m--e-o c---. S_______ m_ m_____ c____ S-o-o-n- m- m-y-m- c-a-. ------------------------ Sʹohodni my mayemo chas.
Бака залива цвеће. Б--уся -олив-------и. Б_____ п______ к_____ Б-б-с- п-л-в-є к-і-и- --------------------- Бабуся поливає квіти. 0
Sʹ--od------ma-e---c-a-. S_______ m_ m_____ c____ S-o-o-n- m- m-y-m- c-a-. ------------------------ Sʹohodni my mayemo chas.
Деца поспремају дечију собу. Д--- приб--ают- -итя---к-мнат-. Д___ п_________ д_____ к_______ Д-т- п-и-и-а-т- д-т-ч- к-м-а-у- ------------------------------- Діти прибирають дитячу кімнату. 0
S--h---- -----y--o--has. S_______ m_ m_____ c____ S-o-o-n- m- m-y-m- c-a-. ------------------------ Sʹohodni my mayemo chas.
Мој муж поспрема свој писаћи сто. М-й чол-ві--при--р-- ---й-пис-мов---ст-л. М__ ч______ п_______ с___ п________ с____ М-й ч-л-в-к п-и-и-а- с-і- п-с-м-в-й с-і-. ----------------------------------------- Мій чоловік прибирає свій письмовий стіл. 0
Sʹ--o--i -y pry--r-ye-o k--r--ru. S_______ m_ p__________ k________ S-o-o-n- m- p-y-y-a-e-o k-a-t-r-. --------------------------------- Sʹohodni my prybyrayemo kvartyru.
Ја стављам веш у машину за прање веша. Я-клад- бі--зну в----л--у--ашину. Я к____ б______ в п______ м______ Я к-а-у б-л-з-у в п-а-ь-у м-ш-н-. --------------------------------- Я кладу білизну в пральну машину. 0
S--ho-n- -- p--byr--em- -var--ru. S_______ m_ p__________ k________ S-o-o-n- m- p-y-y-a-e-o k-a-t-r-. --------------------------------- Sʹohodni my prybyrayemo kvartyru.
Ја простирем веш. Я-вішаю---ли-н-. Я в____ б_______ Я в-ш-ю б-л-з-у- ---------------- Я вішаю білизну. 0
Sʹoho-n------r----a---o kva-tyru. S_______ m_ p__________ k________ S-o-o-n- m- p-y-y-a-e-o k-a-t-r-. --------------------------------- Sʹohodni my prybyrayemo kvartyru.
Ја пеглам веш. Я-----ую -----ну. Я п_____ б_______ Я п-а-у- б-л-з-у- ----------------- Я прасую білизну. 0
YA---yby---- --nnu-k---at-. Y_ p________ v____ k_______ Y- p-y-y-a-u v-n-u k-m-a-u- --------------------------- YA prybyrayu vannu kimnatu.
Прозори су прљави. В-кна б-у-н-. В____ б______ В-к-а б-у-н-. ------------- Вікна брудні. 0
YA-p-yby-a---va--- k---a--. Y_ p________ v____ k_______ Y- p-y-y-a-u v-n-u k-m-a-u- --------------------------- YA prybyrayu vannu kimnatu.
Под је прљав. Пі--ог--б---на. П______ б______ П-д-о-а б-у-н-. --------------- Підлога брудна. 0
Y- -ryby-ayu-----u-ki-nat-. Y_ p________ v____ k_______ Y- p-y-y-a-u v-n-u k-m-a-u- --------------------------- YA prybyrayu vannu kimnatu.
Посуђе је прљаво. П--у- -р--ний. П____ б_______ П-с-д б-у-н-й- -------------- Посуд брудний. 0
M----ch-lov-k myye -v-om--ilʹ. M__ c_______ m___ a__________ M-y- c-o-o-i- m-y- a-t-m-b-l-. ------------------------------ Miy̆ cholovik myye avtomobilʹ.
Ко чисти прозоре? Х----иє---к-а? Х__ м__ в_____ Х-о м-є в-к-а- -------------- Хто миє вікна? 0
Miy----o-o--- myy- -vt-m--i--. M__ c_______ m___ a__________ M-y- c-o-o-i- m-y- a-t-m-b-l-. ------------------------------ Miy̆ cholovik myye avtomobilʹ.
Ко усисава прашину? Х-- ---o-оси--? Х__ п__________ Х-о п-л-с-с-т-? --------------- Хто пилoсосить? 0
Miy--c---ovik myy----t--obi--. M__ c_______ m___ a__________ M-y- c-o-o-i- m-y- a-t-m-b-l-. ------------------------------ Miy̆ cholovik myye avtomobilʹ.
Ко пере посуђе? Хт--м-- п--у-? Х__ м__ п_____ Х-о м-є п-с-д- -------------- Хто миє посуд? 0
Di-y-ch-s------ve-os---dy. D___ c________ v__________ D-t- c-y-t-a-ʹ v-l-s-p-d-. -------------------------- Dity chystyatʹ velosypedy.

Рано учење

У данашње време језици све више добијају на важности. Ово такође важи и за професионални живот. Последица тога је да све већи број људи учи стране језике. Многи родитељи би такође желели да њихова деца уче стране језике. Најбоље је да се с тиме почне од малих ногу. Широм света постоје многе међународне основне школе. И дечји вртићи са вишејезичним васпитањем су све више омиљени. Учење од малих ногу доноси са собом многе предности. То је условљено развојем мозга. У њему се језичке структуре изграђују све до четврте године. Ове неуронске мреже нам помажу у учењу. Нове неуронске структуре се касније у животу не стварају тако лако. Старија деца и одрасли уче стране језике са много више потешкоћа. Зато и треба да радимо на раном развоју мозга. Укратко речено: што млађе - то боље. Али постоје и људи који критикују рано учење. Они страхују да вишејезичност претерано оптерећује малу децу. Сем тога, мишљења су да постоји опасност да ни један језик неће научити како треба. Ипак, ова мишљења нису у науци нашла своју потврду. Већина лингвиста и неуропсихолога је оптимистична. Њихова истраживања на ту тему довела су до позитивних резултата. Деца се обично забављају на курсевима страних језика. Такође: када деца уче језике, она и размишљају о њима. Учећи стране језике она боље упознају матерњи језик. Она читавог живота имају користи од овог познавања језика. Могуће је да је чак много боље почети са учењем тежих језика. Зато што дечји мозак учи брзо и интуитивно. Њему је сасвим свеједно да ли памти hello, ciao,или néih hóu!
Да ли си знао?
Хинду спада у индоаријске језике. Говори се у већини држава северне и централне Индије. Хинду је у уском сродству с језиком урду који се првенствено говори у Пакистану. Заправо су оба језика скоро идентична. Суштинска разлика се састоји у писму. Хинду се пише писмом деванагари. Урду, с друге стране, користи арапски систем знакова. За хинду су карактеристични многи дијалекти. Због величине земље они се деломице знатно међусобно разликују. За 370 милиона људи хинду је матерњи језик. Ту спада још и најмање 150 милиона који владају језиком хинду као другим језиком. Тако хинду спада у један од језика с највише говорника на свету. После кинеског заузима друго место. Значи, испред је шпанског и енглеског! А утицај Индије у свету муњевито расте!