Рјечник

sr Ћаскање 1   »   he ‫שיחת חולין 1‬

20 [двадесет]

Ћаскање 1

Ћаскање 1

‫20 [עשרים]‬

20 [essrim]

‫שיחת חולין 1‬

ssixat xulin 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хебрејски Игра Више
Раскомотите се! ‫תר------- בנו--‬ ‫_____ / י ב_____ ‫-ר-י- / י ב-ו-!- ----------------- ‫תרגיש / י בנוח!‬ 0
s-i--t -ulin-1 s_____ x____ 1 s-i-a- x-l-n 1 -------------- ssixat xulin 1
Осећајте се као код куће! ‫תרגיש / --כמ- ב-י-!‬ ‫_____ / י כ__ ב_____ ‫-ר-י- / י כ-ו ב-י-!- --------------------- ‫תרגיש / י כמו בבית!‬ 0
ss---t-x-lin-1 s_____ x____ 1 s-i-a- x-l-n 1 -------------- ssixat xulin 1
Шта желите попити? ‫מ--תר-ה / - --תו--‬ ‫__ ת___ / י ל______ ‫-ה ת-צ- / י ל-ת-ת-‬ -------------------- ‫מה תרצה / י לשתות?‬ 0
t-r-i--/--r-i--i b----x! t_______________ b______ t-r-i-h-t-r-i-h- b-n-a-! ------------------------ targish/targishi b'noax!
Волите ли музику? ‫א- /-ה-אוה- ----מ--יקה?‬ ‫__ / ה א___ / ת מ_______ ‫-ת / ה א-ה- / ת מ-ס-ק-?- ------------------------- ‫את / ה אוהב / ת מוסיקה?‬ 0
targis--t---ish- k-m---a-ai-! t_______________ k___ b______ t-r-i-h-t-r-i-h- k-m- b-b-i-! ----------------------------- targish/targishi k'mo babait!
Ја волим класичну музику. ‫-ני-אוה- /---מ-ס--ה ק-אסית-‬ ‫___ א___ / ת מ_____ ק_______ ‫-נ- א-ה- / ת מ-ס-ק- ק-א-י-.- ----------------------------- ‫אני אוהב / ת מוסיקה קלאסית.‬ 0
ma- ti-tseh/---tsi--is-t-t? m__ t_____________ l_______ m-h t-r-s-h-t-r-s- l-s-t-t- --------------------------- mah tirtseh/tirtsi lishtot?
Овде су моји ЦД-ови. ‫-לה ה-קל-------שלי.‬ ‫___ ה_________ ש____ ‫-ל- ה-ק-י-ו-י- ש-י-‬ --------------------- ‫אלה התקליטורים שלי.‬ 0
mah-t--t--h-tir--i-----t--? m__ t_____________ l_______ m-h t-r-s-h-t-r-s- l-s-t-t- --------------------------- mah tirtseh/tirtsi lishtot?
Свирате ли неки инструмент? ‫-ת / - מנ-- -------י נגי-ה-‬ ‫__ / ה מ___ / ת ב___ נ______ ‫-ת / ה מ-ג- / ת ב-ל- נ-י-ה-‬ ----------------------------- ‫את / ה מנגן / ת בכלי נגינה?‬ 0
mah ti--s--/---tsi -is----? m__ t_____________ l_______ m-h t-r-s-h-t-r-s- l-s-t-t- --------------------------- mah tirtseh/tirtsi lishtot?
Овде је моја гитара. ‫זו--גיטרה --י-‬ ‫__ ה_____ ש____ ‫-ו ה-י-ר- ש-י-‬ ---------------- ‫זו הגיטרה שלי.‬ 0
a-ah--t--he-/o-ev-t -u-----? a______ o__________ m_______ a-a-/-t o-e-/-h-v-t m-s-q-h- ---------------------------- atah/at ohev/ohevet musiqah?
Певате ли радо? ‫-ת-/-- אוה--- ת -----‬ ‫__ / ה א___ / ת ל_____ ‫-ת / ה א-ה- / ת ל-י-?- ----------------------- ‫את / ה אוהב / ת לשיר?‬ 0
a-ah--t-oh-v/oh-v----u-i-a-? a______ o__________ m_______ a-a-/-t o-e-/-h-v-t m-s-q-h- ---------------------------- atah/at ohev/ohevet musiqah?
Имате ли деце? ‫-ש-ל---לדים-‬ ‫__ ל_ י______ ‫-ש ל- י-ד-ם-‬ -------------- ‫יש לך ילדים?‬ 0
at---at --e--ohev-- musi-ah? a______ o__________ m_______ a-a-/-t o-e-/-h-v-t m-s-q-h- ---------------------------- atah/at ohev/ohevet musiqah?
Имате ли пса? ‫----- כ---‬ ‫__ ל_ כ____ ‫-ש ל- כ-ב-‬ ------------ ‫יש לך כלב?‬ 0
a-i o----ohev-t---siq-h qla--it. a__ o__________ m______ q_______ a-i o-e-/-h-v-t m-s-q-h q-a-s-t- -------------------------------- ani ohev/ohevet musiqah qla'sit.
Имате ли мачку? ‫-- -ך---ו-?‬ ‫__ ל_ ח_____ ‫-ש ל- ח-ו-?- ------------- ‫יש לך חתול?‬ 0
eleh hat---ito--- --e-i. e___ h___________ s_____ e-e- h-t-q-i-o-i- s-e-i- ------------------------ eleh hataqlitorim sheli.
Овде су моје књиге. ‫אלה -ס--ים ש-י-‬ ‫___ ה_____ ש____ ‫-ל- ה-פ-י- ש-י-‬ ----------------- ‫אלה הספרים שלי.‬ 0
ele--hat-q-ito-im-s---i. e___ h___________ s_____ e-e- h-t-q-i-o-i- s-e-i- ------------------------ eleh hataqlitorim sheli.
Управо читам ову књигу. ‫א---קו---/ ---ע--את ה--------‬ ‫___ ק___ / ת כ__ א_ ה___ ה____ ‫-נ- ק-ר- / ת כ-ת א- ה-פ- ה-ה-‬ ------------------------------- ‫אני קורא / ת כעת את הספר הזה.‬ 0
el-h h-taq-i-o-i- --el-. e___ h___________ s_____ e-e- h-t-q-i-o-i- s-e-i- ------------------------ eleh hataqlitorim sheli.
Шта радо читате? ‫מה את / ה -וה- - ת לקרוא-‬ ‫__ א_ / ה א___ / ת ל______ ‫-ה א- / ה א-ה- / ת ל-ר-א-‬ --------------------------- ‫מה את / ה אוהב / ת לקרוא?‬ 0
at--/at --n--en/m-n-g-n-- -i--- ---ina-? a______ m________________ b____ n_______ a-a-/-t m-n-g-n-m-n-g-n-t b-k-i n-g-n-h- ---------------------------------------- atah/at menagen/menagenet bikli neginah?
Идете ли радо на концерт? ‫את /-ה-או-ב / ת ל--ת-ל-ונצר--‬ ‫__ / ה א___ / ת ל___ ל________ ‫-ת / ה א-ה- / ת ל-כ- ל-ו-צ-ט-‬ ------------------------------- ‫את / ה אוהב / ת ללכת לקונצרט?‬ 0
ata-/-----na-en/-e----ne--b-kl- -eg----? a______ m________________ b____ n_______ a-a-/-t m-n-g-n-m-n-g-n-t b-k-i n-g-n-h- ---------------------------------------- atah/at menagen/menagenet bikli neginah?
Идете ли радо у позориште? ‫-ת / ה א-הב --ת --את-לת--טרון?‬ ‫__ / ה א___ / ת ל___ ל_________ ‫-ת / ה א-ה- / ת ל-א- ל-י-ט-ו-?- -------------------------------- ‫את / ה אוהב / ת לצאת לתיאטרון?‬ 0
atah/-t-me---en/-e-agenet b--li--eg-na-? a______ m________________ b____ n_______ a-a-/-t m-n-g-n-m-n-g-n-t b-k-i n-g-n-h- ---------------------------------------- atah/at menagen/menagenet bikli neginah?
Идете ли радо у оперу? ‫-- - ה -והב-- ---לכ----ופ---‬ ‫__ / ה א___ / ת ל___ ל_______ ‫-ת / ה א-ה- / ת ל-כ- ל-ו-ר-?- ------------------------------ ‫את / ה אוהב / ת ללכת לאופרה?‬ 0
zo--a-itar-h--h-li. z_ h________ s_____ z- h-g-t-r-h s-e-i- ------------------- zo hagitarah sheli.

Матерњи језик? Очински језик!

Од кога сте учили да говорите кад сте били дете? Сигурно ћете рећи: Од мајке! Ово сматра већина људи. Појам “матерњи језик” познају скоро сви народи. Познат је и Енглезима и Кинезима. Можда је то зато што мајке проводе више времена са децом. Но неке скорашње студије су показале нешто сасвим друго. Дошле су до тога да је језик који говоримо у ствари језик наших отаца. Научници су испитивали генетски материјал и језике мешовитих народа. Код таквих народа отац и мајка потичу из различитих култура. У питању су народи која су настала пре неколико хиљада година. Велике сеобе су биле разлог томе. Генетичари су анализирали генетски материјал мешовитих народа. Потом су резултати упоређивани са језиком племена. Већина племена говори језиком својих мушких предака. Другим речима: језик једне земље је онај који припада Y-хромозому. То значи да су мушкарци ти који су свој језик преносили у стране земље. Онда су жене тамо преузимале нови језик мушкараца. И у данашње време очеви врше велики утицај на језик којим говоримо. Јер се бебе при учењу оријентишу према језику очева. Очеви разговарају много мање са децом од мајки. Структура мушке реченице је такође једноставнија од структуре женске. Последица тога је да је језик оца прикладнији за бебу. Он их не преоптерећује, те се тиме и лакше памти. Због тога деца у говору радије имитирају тату. У каснијем стадијуму, богатство мајчиног речника оформљује говор детета. На тај начин и мајка и отац утичу на језик којим говоримо. Из тог разлога би га требало звати “родитељски” језик!
Да ли си знао?
Италијански спада у романске језике. То значи да се развио из латинског. Италијански је матерњи језик за око 70 милиона људи. Већина њих живи у Италији. Али италијански се разуме и у Словенији и Хрватској. Колонијалном политиком језик се пре проширио до Африке. У Либији, Сомалији и Еритреји и данас пуно старијих људи разуме италијански. И бројни исељеници доносе овај језик у нову домовину. Пр свега у Јужној Америци има пуно заједница које говоре италијански. Тамо се често италијански помешао са шпанским па су се створили нови језици. Посебност италијанског је пуно различитих дијалеката. Неки научници говоре при томе чак о посебним језицима. Правопис италијанског није тежак, он се ослања на изговор. За многе је италијански најлепши језик на свету! Можда и зато што је то језик музике, дизајна и кулинарства?