Рјечник

sr Ћаскање 3   »   be Гутарка 3

22 [двадесет и два]

Ћаскање 3

Ћаскање 3

22 [дваццаць два]

22 [dvatstsats’ dva]

Гутарка 3

Gutarka 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски белоруски Игра Више
Пушите ли? Вы ку--це? В_ к______ В- к-р-ц-? ---------- Вы курыце? 0
Guta-k- 3 G______ 3 G-t-r-a 3 --------- Gutarka 3
Пре да. Ра--й – т--. Р____ – т___ Р-н-й – т-к- ------------ Раней – так. 0
G-----a-3 G______ 3 G-t-r-a 3 --------- Gutarka 3
Али сада више не пушим. Але ---е- - бо--ш--е -ур-. А__ ц____ я б____ н_ к____ А-е ц-п-р я б-л-ш н- к-р-. -------------------------- Але цяпер я больш не куру. 0
V- ---y-se? V_ k_______ V- k-r-t-e- ----------- Vy kurytse?
Смета ли Вам ако ја пушим? В-м----будзе --мі-а-ь--к-л------кур-? В__ н_ б____ з________ к___ я з______ В-м н- б-д-е з-м-н-ц-, к-л- я з-к-р-? ------------------------------------- Вам не будзе замінаць, калі я закуру? 0
V- -u-y--e? V_ k_______ V- k-r-t-e- ----------- Vy kurytse?
Не, апсолутно не. Н-, -у-ім -е. Н__ з____ н__ Н-, з-с-м н-. ------------- Не, зусім не. 0
Vy-kuryt-e? V_ k_______ V- k-r-t-e- ----------- Vy kurytse?
Не смета ми. Мн- -э---н- зам-на-. М__ г___ н_ з_______ М-е г-т- н- з-м-н-е- -------------------- Мне гэта не замінае. 0
Ra-e--- t-k. R____ – t___ R-n-y – t-k- ------------ Raney – tak.
Хоћете ли попити нешто? В---ец--шт--не-у-зь? В______ ш___________ В-п-е-е ш-о-н-б-д-ь- -------------------- Вып’еце што-небудзь? 0
R---y-–-t-k. R____ – t___ R-n-y – t-k- ------------ Raney – tak.
Један коњак? К---яку? К_______ К-н-я-у- -------- Каньяку? 0
R-n-- – t-k. R____ – t___ R-n-y – t-k- ------------ Raney – tak.
Не, радије пиво. Не- л--- -і-а. Н__ л___ п____ Н-, л-п- п-в-. -------------- Не, лепш піва. 0
Al- t-ya-er-ya -ol--- -e-k--u. A__ t______ y_ b_____ n_ k____ A-e t-y-p-r y- b-l-s- n- k-r-. ------------------------------ Ale tsyaper ya bol’sh ne kuru.
Путујете ли много? В----а- --да----і--ец-? В_ ш___ п______________ В- ш-а- п-д-р-ж-і-а-ц-? ----------------------- Вы шмат падарожнічаеце? 0
A---tsy--e--y--b-l--h-----u-u. A__ t______ y_ b_____ n_ k____ A-e t-y-p-r y- b-l-s- n- k-r-. ------------------------------ Ale tsyaper ya bol’sh ne kuru.
Да, већином су то пословна путовања. Так,-ч---ей -----ё -э-а--аманд---оўкі. Т___ ч_____ з_ ў__ г___ к_____________ Т-к- ч-с-е- з- ў-ё г-т- к-м-н-з-р-ў-і- -------------------------------------- Так, часцей за ўсё гэта камандзіроўкі. 0
A-- ---ap-r -a bo-’-------ur-. A__ t______ y_ b_____ n_ k____ A-e t-y-p-r y- b-l-s- n- k-r-. ------------------------------ Ale tsyaper ya bol’sh ne kuru.
Али сада смо овде на годишњем одмору. А-- ц-п---м------х-лі сю-ы-н- адп----ак. А__ ц____ м_ п_______ с___ н_ а_________ А-е ц-п-р м- п-ы-х-л- с-д- н- а-п-ч-н-к- ---------------------------------------- Але цяпер мы прыехалі сюды на адпачынак. 0
V---ne bu--e-z-mіna--’--k-lі y---aku-u? V__ n_ b____ z_________ k___ y_ z______ V-m n- b-d-e z-m-n-t-’- k-l- y- z-k-r-? --------------------------------------- Vam ne budze zamіnats’, kalі ya zakuru?
Каква врућина! Н- і -п-к-т-! Н_ і с_______ Н- і с-я-о-а- ------------- Ну і спякота! 0
V-m -e-budz- z-mі-a-s’- kal- ya-z-ku--? V__ n_ b____ z_________ k___ y_ z______ V-m n- b-d-e z-m-n-t-’- k-l- y- z-k-r-? --------------------------------------- Vam ne budze zamіnats’, kalі ya zakuru?
Да, данас је стварно вруће. Так------я----р-ў-ы --р-ча. Т___ с____ с_______ г______ Т-к- с-н-я с-п-а-д- г-р-ч-. --------------------------- Так, сёння сапраўды горача. 0
V-m--- -udze--a---ats’- kal--ya -aku-u? V__ n_ b____ z_________ k___ y_ z______ V-m n- b-d-e z-m-n-t-’- k-l- y- z-k-r-? --------------------------------------- Vam ne budze zamіnats’, kalі ya zakuru?
Хајдемо на балкон. Да--й-------зе--н- бал-о-. Д______ в______ н_ б______ Д-в-й-е в-й-з-м н- б-л-о-. -------------------------- Давайце выйдзем на балкон. 0
N---z-sі- -e. N__ z____ n__ N-, z-s-m n-. ------------- Ne, zusіm ne.
Сутра ће овде бити забава. Заў--а --т--удз- ве--р-на. З_____ т__ б____ в________ З-ў-р- т-т б-д-е в-ч-р-н-. -------------------------- Заўтра тут будзе вечарына. 0
Ne---u-і---e. N__ z____ n__ N-, z-s-m n-. ------------- Ne, zusіm ne.
Хоћете ли и Ви доћи?? Вы----са---п--й-зе--? В_ т______ п_________ В- т-к-а-а п-ы-д-е-е- --------------------- Вы таксама прыйдзеце? 0
Ne- zus-- --. N__ z____ n__ N-, z-s-m n-. ------------- Ne, zusіm ne.
Да, ми смо такође позвани. Т-к- на- -ак-а-а-з-п--сі--. Т___ н__ т______ з_________ Т-к- н-с т-к-а-а з-п-а-і-і- --------------------------- Так, нас таксама запрасілі. 0
M-- ---- n---am-na-. M__ g___ n_ z_______ M-e g-t- n- z-m-n-e- -------------------- Mne geta ne zamіnae.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + белоруски (1-100) МП3 белоруски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језик и писмо

Сврха сваког језика је споразумевање међу људима. Говором изражавамо своје мисли и емоције. Чинећи то, не придржавамо се нужно правила свог језика. Ми користимо сопствени говорни језик. Са писаним језиком ствари стоје другачије. Ту се виде сва правила језика којим владамо. Писмо је оно што један језик чини правим језиком. Оно га чини видљивим. Писмом се преноси искуство скупљано хиљадама година. Зато је писмо основа сваке високоразвијене културе. Први облик писма настао је пре више од пет хиљада година. Било је то клинасто писмо Сумераца. Било је урезивано у глинене таблице. Овакво клинасто писмо користило се три хиљаде година. Отприлике толико дуго су се употребљавали хијероглифи древних Египћана. Проучавали су их многобројни научници. Хијероглифи представљају релативно комликован систем писања. А ипак су највероватније измишљени из једног врло простог разлога. Египат је у то време био огромна краљевина, са великим бројем становника. Било је неопходно организовати свакодневни живот, а понајпре економски систем. Било је потребно да се ефикасно организује порески систем и систем обрачуна. У ту сврху су древни Египћани развили своје сликовне знакове. Алфабетски систем писма дугујемо Сумерцима. Сваки систем писма открива нам много тога о народу који се њиме служи. Сем тога, свака нација има особености сопственог писма. Нажалост, рукопис сваким даном све више и више губи на значају. Модерна технологија данашњице скоро да га је учинила излишним. И зато: немојте само говорити, почните опет да пишете!
Да ли си знао?
Канада језик спада у породицу дравидских језика. Они се углавном говоре у јужној Индији. Канада није у сродству с индоаријским језицима северне Индије. Око 40 милиона људи говори канада као матерњи језик. Признат је као један од 22 националних језика Индије. Канада је аглутинирајући језик. То значи да се граматичке функције изражавају афиксима. Језик се дијели у четири регионалне дијалектне групе. Приликом говора говорници не одају само одакле су. У њиховом језику се такође може препознати којем друштвеном слоју припадају. Говорни и писани канада се јако међусобно разликују. И као и многи други индијски језици канада има властито писмо. Оно се састоји од мешавине абецеде и слоговног писма. Састоји се од пуно округлих знакова што је типично за јужноиндијска писма. А учење ових лепих слова је заиста забавно…