Рјечник

sr Ћаскање 3   »   nn Småprat 3

22 [двадесет и два]

Ћаскање 3

Ћаскање 3

22 [tjueto / to og tjue]

Småprat 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски нинорск Игра Више
Пушите ли? Røykjer--u? R______ d__ R-y-j-r d-? ----------- Røykjer du? 0
Пре да. Eg---ord---et ---. E_ g_____ d__ f___ E- g-o-d- d-t f-r- ------------------ Eg gjorde det før. 0
Али сада више не пушим. M-n -- røy-j-r--kkje -o ---ger. M__ e_ r______ i____ n_ l______ M-n e- r-y-j-r i-k-e n- l-n-e-. ------------------------------- Men eg røykjer ikkje no lenger. 0
Смета ли Вам ако ја пушим? F---t--r-- de- deg a--e---ø-kje-? F_________ d__ d__ a_ e_ r_______ F-r-t-r-a- d-t d-g a- e- r-y-j-r- --------------------------------- Forstyrrar det deg at eg røykjer? 0
Не, апсолутно не. Nei--å- s-e-- ikkje. N__ d__ s____ i_____ N-i d-, s-e-t i-k-e- -------------------- Nei då, slett ikkje. 0
Не смета ми. D-- -o-sty---r --g------. D__ f_________ m__ i_____ D-t f-r-t-r-a- m-g i-k-e- ------------------------- Det forstyrrar meg ikkje. 0
Хоћете ли попити нешто? V-l -- h---ok- --dr-k-e? V__ d_ h_ n___ å d______ V-l d- h- n-k- å d-i-k-? ------------------------ Vil du ha noko å drikke? 0
Један коњак? E-- ----a-k? E__ k_______ E-n k-n-a-k- ------------ Ein konjakk? 0
Не, радије пиво. N--, -- -ek he-l-r--i--ø-. N___ e_ t__ h_____ e__ ø__ N-i- e- t-k h-l-e- e-n ø-. -------------------------- Nei, eg tek heller ein øl. 0
Путујете ли много? R---e- -u-myk-e? R_____ d_ m_____ R-i-e- d- m-k-e- ---------------- Reiser du mykje? 0
Да, већином су то пословна путовања. J-,---t er-mes- f------i-gs-e-ser. J__ d__ e_ m___ f_________________ J-, d-t e- m-s- f-r-e-n-n-s-e-s-r- ---------------------------------- Ja, det er mest forretningsreiser. 0
Али сада смо овде на годишњем одмору. M-n -o-er -i------rie. M__ n_ e_ v_ p_ f_____ M-n n- e- v- p- f-r-e- ---------------------- Men no er vi på ferie. 0
Каква врућина! S- v-rmt-det --! S_ v____ d__ e__ S- v-r-t d-t e-! ---------------- Så varmt det er! 0
Да, данас је стварно вруће. J-- ---ag ---d-t---rke-e- var--. J__ i d__ e_ d__ v_______ v_____ J-, i d-g e- d-t v-r-e-e- v-r-t- -------------------------------- Ja, i dag er det verkeleg varmt. 0
Хајдемо на балкон. L- o-s -- ----- --lkon--n. L_ o__ g_ u_ p_ b_________ L- o-s g- u- p- b-l-o-g-n- -------------------------- La oss gå ut på balkongen. 0
Сутра ће овде бити забава. I--o---n--r--et fest -e-. I m_____ e_ d__ f___ h___ I m-r-o- e- d-t f-s- h-r- ------------------------- I morgon er det fest her. 0
Хоћете ли и Ви доћи?? K-em--- -g? K___ d_ ò__ K-e- d- ò-? ----------- Kjem de òg? 0
Да, ми смо такође позвани. Ja- -i-e- in-itert-- v- -g. J__ v_ e_ i_________ v_ ò__ J-, v- e- i-v-t-r-e- v- ò-. --------------------------- Ja, vi er inviterte, vi òg. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + нинорск (1-100) МП3 нинорск (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језик и писмо

Сврха сваког језика је споразумевање међу људима. Говором изражавамо своје мисли и емоције. Чинећи то, не придржавамо се нужно правила свог језика. Ми користимо сопствени говорни језик. Са писаним језиком ствари стоје другачије. Ту се виде сва правила језика којим владамо. Писмо је оно што један језик чини правим језиком. Оно га чини видљивим. Писмом се преноси искуство скупљано хиљадама година. Зато је писмо основа сваке високоразвијене културе. Први облик писма настао је пре више од пет хиљада година. Било је то клинасто писмо Сумераца. Било је урезивано у глинене таблице. Овакво клинасто писмо користило се три хиљаде година. Отприлике толико дуго су се употребљавали хијероглифи древних Египћана. Проучавали су их многобројни научници. Хијероглифи представљају релативно комликован систем писања. А ипак су највероватније измишљени из једног врло простог разлога. Египат је у то време био огромна краљевина, са великим бројем становника. Било је неопходно организовати свакодневни живот, а понајпре економски систем. Било је потребно да се ефикасно организује порески систем и систем обрачуна. У ту сврху су древни Египћани развили своје сликовне знакове. Алфабетски систем писма дугујемо Сумерцима. Сваки систем писма открива нам много тога о народу који се њиме служи. Сем тога, свака нација има особености сопственог писма. Нажалост, рукопис сваким даном све више и више губи на значају. Модерна технологија данашњице скоро да га је учинила излишним. И зато: немојте само говорити, почните опет да пишете!
Да ли си знао?
Канада језик спада у породицу дравидских језика. Они се углавном говоре у јужној Индији. Канада није у сродству с индоаријским језицима северне Индије. Око 40 милиона људи говори канада као матерњи језик. Признат је као један од 22 националних језика Индије. Канада је аглутинирајући језик. То значи да се граматичке функције изражавају афиксима. Језик се дијели у четири регионалне дијалектне групе. Приликом говора говорници не одају само одакле су. У њиховом језику се такође може препознати којем друштвеном слоју припадају. Говорни и писани канада се јако међусобно разликују. И као и многи други индијски језици канада има властито писмо. Оно се састоји од мешавине абецеде и слоговног писма. Састоји се од пуно округлих знакова што је типично за јужноиндијска писма. А учење ових лепих слова је заиста забавно…