Рјечник

sr Ћаскање 3   »   ru Лёгкая беседа 3

22 [двадесет и два]

Ћаскање 3

Ћаскање 3

22 [двадцать два]

22 [dvadtsatʹ dva]

Лёгкая беседа 3

Lëgkaya beseda 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
Пушите ли? В--к--ите? В_ к______ В- к-р-т-? ---------- Вы курите? 0
L-gk--a -es--- 3 L______ b_____ 3 L-g-a-a b-s-d- 3 ---------------- Lëgkaya beseda 3
Пре да. Р-ньш- -а. Р_____ д__ Р-н-ш- д-. ---------- Раньше да. 0
Lë--a-a b-seda 3 L______ b_____ 3 L-g-a-a b-s-d- 3 ---------------- Lëgkaya beseda 3
Али сада више не пушим. Но--е--р--- б-ль-- -е-к-р-. Н_ т_____ я б_____ н_ к____ Н- т-п-р- я б-л-ш- н- к-р-. --------------------------- Но теперь я больше не курю. 0
Vy ku-i-e? V_ k______ V- k-r-t-? ---------- Vy kurite?
Смета ли Вам ако ја пушим? Вы -е --зраж--те- е--и - за--рю? В_ н_ в__________ е___ я з______ В- н- в-з-а-а-т-, е-л- я з-к-р-? -------------------------------- Вы не возражаете, если я закурю? 0
Vy-k-r-t-? V_ k______ V- k-r-t-? ---------- Vy kurite?
Не, апсолутно не. Абс--ютн- -ет. А________ н___ А-с-л-т-о н-т- -------------- Абсолютно нет. 0
Vy -ur---? V_ k______ V- k-r-t-? ---------- Vy kurite?
Не смета ми. М-е-это-н----меш-ет. М__ э__ н_ п________ М-е э-о н- п-м-ш-е-. -------------------- Мне это не помешает. 0
Ran-she --. R______ d__ R-n-s-e d-. ----------- Ranʹshe da.
Хоћете ли попити нешто? Вы чт-----у-ь-пьё-е? В_ ч_________ п_____ В- ч-о-н-б-д- п-ё-е- -------------------- Вы что-нибудь пьёте? 0
Ra--sh----. R______ d__ R-n-s-e d-. ----------- Ranʹshe da.
Један коњак? Конья-? К______ К-н-я-? ------- Коньяк? 0
Ran-s-e---. R______ d__ R-n-s-e d-. ----------- Ranʹshe da.
Не, радије пиво. Нет- ---ше-п---. Н___ л____ п____ Н-т- л-ч-е п-в-. ---------------- Нет, лучше пиво. 0
N- t-p-r--y- --lʹ-------kur-u. N_ t_____ y_ b______ n_ k_____ N- t-p-r- y- b-l-s-e n- k-r-u- ------------------------------ No teperʹ ya bolʹshe ne kuryu.
Путујете ли много? Вы ---го-пу-е----в-е--? В_ м____ п_____________ В- м-о-о п-т-ш-с-в-е-е- ----------------------- Вы много путешествуете? 0
No te-e-ʹ-ya ---ʹsh--n- -uryu. N_ t_____ y_ b______ n_ k_____ N- t-p-r- y- b-l-s-e n- k-r-u- ------------------------------ No teperʹ ya bolʹshe ne kuryu.
Да, већином су то пословна путовања. Д------о---инс-ве с-у--ев-это----о--е-по-зд--. Д__ в б__________ с______ э__ д______ п_______ Д-, в б-л-ш-н-т-е с-у-а-в э-о д-л-в-е п-е-д-и- ---------------------------------------------- Да, в большинстве случаев это деловые поездки. 0
No tep-----a-bo-ʹ----ne -uryu. N_ t_____ y_ b______ n_ k_____ N- t-p-r- y- b-l-s-e n- k-r-u- ------------------------------ No teperʹ ya bolʹshe ne kuryu.
Али сада смо овде на годишњем одмору. Н- -е-час мы з-----в------ке. Н_ с_____ м_ з____ в о_______ Н- с-й-а- м- з-е-ь в о-п-с-е- ----------------------------- Но сейчас мы здесь в отпуске. 0
Vy n- --z--zh-yete- ----- ya-zakur--? V_ n_ v____________ y____ y_ z_______ V- n- v-z-a-h-y-t-, y-s-i y- z-k-r-u- ------------------------------------- Vy ne vozrazhayete, yesli ya zakuryu?
Каква врућина! К-к-- ж--а! К____ ж____ К-к-я ж-р-! ----------- Какая жара! 0
V---e ----az-a-e-e,-y-sli ya-z--u---? V_ n_ v____________ y____ y_ z_______ V- n- v-z-a-h-y-t-, y-s-i y- z-k-r-u- ------------------------------------- Vy ne vozrazhayete, yesli ya zakuryu?
Да, данас је стварно вруће. Д-- -егод-я дейс-в--е--н--жа-к-. Д__ с______ д____________ ж_____ Д-, с-г-д-я д-й-т-и-е-ь-о ж-р-о- -------------------------------- Да, сегодня действительно жарко. 0
V-----v---azha-e-e- yesli--a zak--yu? V_ n_ v____________ y____ y_ z_______ V- n- v-z-a-h-y-t-, y-s-i y- z-k-r-u- ------------------------------------- Vy ne vozrazhayete, yesli ya zakuryu?
Хајдемо на балкон. П---ё- -- -алк-н. П_____ н_ б______ П-й-ё- н- б-л-о-. ----------------- Пойдём на балкон. 0
A--o--utno ---. A_________ n___ A-s-l-u-n- n-t- --------------- Absolyutno net.
Сутра ће овде бити забава. Зав-р- -де-- ----т ---ер--ка. З_____ з____ б____ в_________ З-в-р- з-е-ь б-д-т в-ч-р-н-а- ----------------------------- Завтра здесь будет вечеринка. 0
A-s-l-u-no n-t. A_________ n___ A-s-l-u-n- n-t- --------------- Absolyutno net.
Хоћете ли и Ви доћи?? Вы -ож--п-----е? В_ т___ п_______ В- т-ж- п-и-ё-е- ---------------- Вы тоже придёте? 0
Abs-lyut-----t. A_________ n___ A-s-l-u-n- n-t- --------------- Absolyutno net.
Да, ми смо такође позвани. Да,--а- то-е--р-г----л-. Д__ н__ т___ п__________ Д-, н-с т-ж- п-и-л-с-л-. ------------------------ Да, нас тоже пригласили. 0
M---e-- -- p---s-ay--. M__ e__ n_ p__________ M-e e-o n- p-m-s-a-e-. ---------------------- Mne eto ne pomeshayet.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + руски (1-100) МП3 руски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језик и писмо

Сврха сваког језика је споразумевање међу људима. Говором изражавамо своје мисли и емоције. Чинећи то, не придржавамо се нужно правила свог језика. Ми користимо сопствени говорни језик. Са писаним језиком ствари стоје другачије. Ту се виде сва правила језика којим владамо. Писмо је оно што један језик чини правим језиком. Оно га чини видљивим. Писмом се преноси искуство скупљано хиљадама година. Зато је писмо основа сваке високоразвијене културе. Први облик писма настао је пре више од пет хиљада година. Било је то клинасто писмо Сумераца. Било је урезивано у глинене таблице. Овакво клинасто писмо користило се три хиљаде година. Отприлике толико дуго су се употребљавали хијероглифи древних Египћана. Проучавали су их многобројни научници. Хијероглифи представљају релативно комликован систем писања. А ипак су највероватније измишљени из једног врло простог разлога. Египат је у то време био огромна краљевина, са великим бројем становника. Било је неопходно организовати свакодневни живот, а понајпре економски систем. Било је потребно да се ефикасно организује порески систем и систем обрачуна. У ту сврху су древни Египћани развили своје сликовне знакове. Алфабетски систем писма дугујемо Сумерцима. Сваки систем писма открива нам много тога о народу који се њиме служи. Сем тога, свака нација има особености сопственог писма. Нажалост, рукопис сваким даном све више и више губи на значају. Модерна технологија данашњице скоро да га је учинила излишним. И зато: немојте само говорити, почните опет да пишете!
Да ли си знао?
Канада језик спада у породицу дравидских језика. Они се углавном говоре у јужној Индији. Канада није у сродству с индоаријским језицима северне Индије. Око 40 милиона људи говори канада као матерњи језик. Признат је као један од 22 националних језика Индије. Канада је аглутинирајући језик. То значи да се граматичке функције изражавају афиксима. Језик се дијели у четири регионалне дијалектне групе. Приликом говора говорници не одају само одакле су. У њиховом језику се такође може препознати којем друштвеном слоју припадају. Говорни и писани канада се јако међусобно разликују. И као и многи други индијски језици канада има властито писмо. Оно се састоји од мешавине абецеде и слоговног писма. Састоји се од пуно округлих знакова што је типично за јужноиндијска писма. А учење ових лепих слова је заиста забавно…