Рјечник

sr Састанак   »   ky Жолугушуу

24 [двадесет и четири]

Састанак

Састанак

24 [жыйырма төрт]

24 [жыйырма төрт]

Жолугушуу

Joluguşuu

Изаберите како желите да видите превод:   
српски киргиски Игра Више
Јеси ли пропустио / пропустила аутобус? А--об---а кечиг-- -----ңб-? А________ к______ к________ А-т-б-с-а к-ч-г-п к-л-ы-б-? --------------------------- Автобуска кечигип калдыңбы? 0
J------uu J________ J-l-g-ş-u --------- Joluguşuu
Чекао / Чекала сам те пола сата. Мен с--и жары- -аа--ан --р- к-т--м. М__ с___ ж____ с______ б___ к______ М-н с-н- ж-р-м с-а-т-н б-р- к-т-ү-. ----------------------------------- Мен сени жарым сааттан бери күттүм. 0
Jo-u---uu J________ J-l-g-ş-u --------- Joluguşuu
Немаш мобител код себе? Ж-н--д- ую---к те--ф---жок--? Ж______ у_____ т______ ж_____ Ж-н-ң-а у-л-у- т-л-ф-н ж-к-у- ----------------------------- Жаныңда уюлдук телефон жокпу? 0
A--obu--a ke-ig-p ka-d-ŋbı? A________ k______ k________ A-t-b-s-a k-ç-g-p k-l-ı-b-? --------------------------- Avtobuska keçigip kaldıŋbı?
Следећи пут буди тачан! К-й-нк--ж-лу--а- б-л! К______ ж___ т__ б___ К-й-н-и ж-л- т-к б-л- --------------------- Кийинки жолу так бол! 0
A-t-bu-ka-ke-i--p --ldı---? A________ k______ k________ A-t-b-s-a k-ç-g-p k-l-ı-b-? --------------------------- Avtobuska keçigip kaldıŋbı?
Следећи пут узми такси! Кийинк--ж-л- та-си-- түш! К______ ж___ т______ т___ К-й-н-и ж-л- т-к-и-е т-ш- ------------------------- Кийинки жолу таксиге түш! 0
Avt--us-- ke----p kal---bı? A________ k______ k________ A-t-b-s-a k-ç-g-p k-l-ı-b-? --------------------------- Avtobuska keçigip kaldıŋbı?
Следећи пут понеси кишобран! Ки-и-ки-жо-у --- ча-ыр----п----! К______ ж___ к__ ч____ а___ к___ К-й-н-и ж-л- к-л ч-т-р а-ы- к-л- -------------------------------- Кийинки жолу кол чатыр алып кел! 0
M-n s--i jarım -aatt-- ber- -ü----. M__ s___ j____ s______ b___ k______ M-n s-n- j-r-m s-a-t-n b-r- k-t-ü-. ----------------------------------- Men seni jarım saattan beri küttüm.
Сутра имам слободно. Эр--ң --н--ошм--. Э____ м__ б______ Э-т-ң м-н б-ш-у-. ----------------- Эртең мен бошмун. 0
Men--e-----rı- -aa-ta--b----küt-ü-. M__ s___ j____ s______ b___ k______ M-n s-n- j-r-m s-a-t-n b-r- k-t-ü-. ----------------------------------- Men seni jarım saattan beri küttüm.
Хоћемо ли се сутра састати? Э-тең жо---а--бы? Э____ ж__________ Э-т-ң ж-л-г-л-б-? ----------------- Эртең жолугалыбы? 0
M---s--i ja-ım ------- b-ri kü-t-m. M__ s___ j____ s______ b___ k______ M-n s-n- j-r-m s-a-t-n b-r- k-t-ü-. ----------------------------------- Men seni jarım saattan beri küttüm.
Жао ми је, сутра не могу. Ө-ү---т-------иро- эр--ң м--а-т---а ке--ейт. Ө___________ б____ э____ м___ т____ к_______ Ө-ү-ү-т-м-н- б-р-к э-т-ң м-г- т-у-а к-л-е-т- -------------------------------------------- Өкүнүчтөмүн, бирок эртең мага туура келбейт. 0
J--ı--a -yuld-- -e-----------? J______ u______ t______ j_____ J-n-ŋ-a u-u-d-k t-l-f-n j-k-u- ------------------------------ Janıŋda uyulduk telefon jokpu?
Имаш ли за овај викенд већ нешто планирано? Уш---дем а-ыш ---дө-үнө ----дары- ба--ы? У___ д__ а___ к________ п________ б_____ У-у- д-м а-ы- к-н-ө-ү-ө п-а-д-р-ң б-р-ы- ---------------------------------------- Ушул дем алыш күндөрүнө пландарың барбы? 0
Janıŋd-----l--k-tel-fon---k-u? J______ u______ t______ j_____ J-n-ŋ-a u-u-d-k t-l-f-n j-k-u- ------------------------------ Janıŋda uyulduk telefon jokpu?
Или већ имаш договорен састанак? Же--е-де----у------ле -ол-г---у-б-рб-? Ж_ с____ м_______ э__ ж________ б_____ Ж- с-н-е м-р-н-а- э-е ж-л-г-ш-у б-р-ы- -------------------------------------- Же сенде мурунтан эле жолугушуу барбы? 0
Ja-ı-d- -yu--u---ele--n-jok-u? J______ u______ t______ j_____ J-n-ŋ-a u-u-d-k t-l-f-n j-k-u- ------------------------------ Janıŋda uyulduk telefon jokpu?
Предлажем да се нађемо за викенд. Мен-д-- алы- -үн-ө-ү--о----у-у--ун-шта--. М__ д__ а___ к______ ж________ с_________ М-н д-м а-ы- к-н-ө-ү ж-л-г-у-у с-н-ш-а-м- ----------------------------------------- Мен дем алыш күндөрү жолугууну сунуштайм. 0
Kiyi-ki -olu-t-k-bo-! K______ j___ t__ b___ K-y-n-i j-l- t-k b-l- --------------------- Kiyinki jolu tak bol!
Хоћемо ли на пикник? Пи-ни--к-лалыб-? П_____ к________ П-к-и- к-л-л-б-? ---------------- Пикник кылалыбы? 0
K---nk- -o-u---k b-l! K______ j___ t__ b___ K-y-n-i j-l- t-k b-l- --------------------- Kiyinki jolu tak bol!
Хоћемо ли се одвести до плаже? Жээ-ке---р-лыб-? Ж_____ б________ Ж-э-к- б-р-л-б-? ---------------- Жээкке баралыбы? 0
K------ jo-u t-----l! K______ j___ t__ b___ K-y-n-i j-l- t-k b-l- --------------------- Kiyinki jolu tak bol!
Хоћемо ли ићи у планине? Т-ог- -ар---? Т____ б______ Т-о-о б-р-л-? ------------- Тоого баралы? 0
Ki-inki --l- --k--------! K______ j___ t______ t___ K-y-n-i j-l- t-k-i-e t-ş- ------------------------- Kiyinki jolu taksige tüş!
Доћи ћу по тебе у канцеларију. Мен с--- --ң-ед-- ал----ет--. М__ с___ к_______ а___ к_____ М-н с-н- к-ң-е-е- а-ы- к-т-м- ----------------------------- Мен сени кеңседен алып кетем. 0
Kiyi-k- j-lu taksi----üş! K______ j___ t______ t___ K-y-n-i j-l- t-k-i-e t-ş- ------------------------- Kiyinki jolu taksige tüş!
Доћи ћу по тебе кући. М-н-се-----д-----ып-к--ем. М__ с___ ү____ а___ к_____ М-н с-н- ү-д-н а-ы- к-т-м- -------------------------- Мен сени үйдөн алып кетем. 0
Kiy--k-----u-taksig-----! K______ j___ t______ t___ K-y-n-i j-l- t-k-i-e t-ş- ------------------------- Kiyinki jolu taksige tüş!
Доћи ћу по тебе на аутобуску станицу. М-н ---и -ял-а-ад-----------ем. М__ с___ а_________ а___ к_____ М-н с-н- а-л-а-а-а- а-ы- к-т-м- ------------------------------- Мен сени аялдамадан алып кетем. 0
Kiy-nk--j-l- k-l-çatır -l-p --l! K______ j___ k__ ç____ a___ k___ K-y-n-i j-l- k-l ç-t-r a-ı- k-l- -------------------------------- Kiyinki jolu kol çatır alıp kel!

Савети у вези учења страних језика

Учење страног језика увек изискује напор. Изговор, граматичка правила и учење речи изискују висок степен дисциплине. Ипак, постоје трикови који ово учење могу олакшати. Најбитније је позитивно мишљење. Радујте се новом језику и новом искуству! Теоретски, уопште није битно са чиме почињете. Пронађите неку тему која вас изузетно занима. Најпре би најбоље било да се усредсредите на слушање језика и говор. Читање и писање долазе тек касније. Развијте систем који је у складу са вашом свакодневицом и вашим потребама. Када су у питању придеви, можете истовремено учити и суротна значења. Или свуда по кући обесите цедуље са новим речима. Док се бавите спортом, или возите ауто, слушајте речи. Ако вас нека тема претерано замара или вам је врло тешка, прекините с њом. Направите паузу, или учите нешто друго! На тај начин нећете изгубити жељу да учите нови језик. Може вам бити забавно и да решавате укрштене речи на новом језику. Гледање страних филмова је одлично за промену. Читањем страних новина и часописа учите много тога о страној земљи и њеним становницима. На интернету има довољно вежби којима можете употпунити знање из књига. И тражите пријатеље који такође уживају у учењу страних језика. Никада не учите нове садржаје изоловано од контекста! Понављајте редовно научено! На тај начин омогућавате мозгу да добро запамти материју. Они којима је теорија већ почела да излази на нос треба да пакују кофере. Нигде се страни језици не уче тако добро као међу онима чији матерњи језик покушавате да савладате. Искуства с путовања можете записивати у дневник. Но најважније је: не одустајте ни по коју цену!
Да ли си знао?
Корејски говори око 75 милиона људи. Они наравно живе пре свега у Северној и Јужној Кореји. И у Кини и Јапану има корејских мањина. Наука није још сасвим сигурно утврдила којој језичкој породици корејски припада. Да ја Кореја подијељена примећује се и у језику обеју земаља. Јужна Кореја преузима, на пример, пуно речи из енглеског. Северни Корејци често не разумеју те речи. Стандардни језици обеју земаља оријентирају се на појединачни дијалекат главних градова. Следећа посебност корејског језика је његова тачност. Језик, на пример, указује какве односе говорници имају један према другом. Има пуно облика за изражавање учтивости и пуно разних облика за рођаке. Корејско писмо је словно писмо. Поједина слова се обухваћају као слогови у имагинарним квадратима. Посебно су занимљиви сугласници који својим обликом функционирају као слике. Они показују који положај при изговору имају уста, језик, непце и ресица.