Рјечник

sr У граду   »   ar ‫في المدينة‬

25 [двадесет и пет]

У граду

У граду

‫25 [خمسة وعشرون]

25 [khmasat waeashruna]

‫في المدينة‬

Fī al-madīna

Изаберите како желите да видите превод:   
српски арапски Игра Више
Хтео / хтела бих до железничке станице. ‫-ود-ا-ذهاب -لى م--ة ا-ق--ر. ‫___ ا_____ إ__ م___ ا______ ‫-و- ا-ذ-ا- إ-ى م-ط- ا-ق-ا-. ---------------------------- ‫أود الذهاب إلى محطة القطار. 0
ʾ-d-- ---dha--b--i------a-ṭ-------iṭ--. ʾ____ a________ ʾ___ m_______ a________ ʾ-d-u a---h-h-b ʾ-l- m-ḥ-ṭ-a- a---i-ā-. --------------------------------------- ʾUdhu al-dhahāb ʾilā maḥaṭṭat al-qiṭār.
Хтео / хтела бих до аеродрома. ‫أ-- ال-ه-ب --ى ----ار. ‫___ ا_____ إ__ ا______ ‫-و- ا-ذ-ا- إ-ى ا-م-ا-. ----------------------- ‫أود الذهاب إلى المطار. 0
ʾ--------dh-----ʾil- al-m-ṭ--. ʾ____ a________ ʾ___ a________ ʾ-d-u a---h-h-b ʾ-l- a---a-ā-. ------------------------------ ʾUdhu al-dhahāb ʾilā al-maṭār.
Хтео / хтела бих до центра града. ‫-ود --ذه-- --ى--ر-ز -لمدين-. ‫___ ا_____ إ__ م___ ا_______ ‫-و- ا-ذ-ا- إ-ى م-ك- ا-م-ي-ة- ----------------------------- ‫أود الذهاب إلى مركز المدينة. 0
ʾ---u-al-d-a--- ʾi-ā m---a--------īna. ʾ____ a________ ʾ___ m_____ a_________ ʾ-d-u a---h-h-b ʾ-l- m-r-a- a---a-ī-a- -------------------------------------- ʾUdhu al-dhahāb ʾilā markaz al-madīna.
Како да идем до железничке станице? ‫كيف-أ-- --ى--حط----ق-ار؟ ‫___ أ__ إ__ م___ ا______ ‫-ي- أ-ل إ-ى م-ط- ا-ق-ا-؟ ------------------------- ‫كيف أصل إلى محطة القطار؟ 0
K---a ʾa--l ---ā ma--ṭ-a- ---q-ṭār? K____ ʾ____ ʾ___ m_______ a________ K-y-a ʾ-ṣ-l ʾ-l- m-ḥ-ṭ-a- a---i-ā-? ----------------------------------- Kayfa ʾaṣil ʾilā maḥaṭṭat al-qiṭār?
Како да идем до аеродрома? ‫ك-ف ----إل- --مط-ر؟ ‫___ أ__ إ__ ا______ ‫-ي- أ-ل إ-ى ا-م-ا-؟ -------------------- ‫كيف أصل إلى المطار؟ 0
Ka--a ʾ-ṣ-- -il- a----ṭār? K____ ʾ____ ʾ___ a________ K-y-a ʾ-ṣ-l ʾ-l- a---a-ā-? -------------------------- Kayfa ʾaṣil ʾilā al-maṭār?
Како да идем до центра града? ‫كي---صل إ---مركز-ا-م-ي--؟ ‫___ أ__ إ__ م___ ا_______ ‫-ي- أ-ل إ-ى م-ك- ا-م-ي-ة- -------------------------- ‫كيف أصل إلى مركز المدينة؟ 0
K-yfa ---i- ʾ--ā-ma-k---a-------a? K____ ʾ____ ʾ___ m_____ a_________ K-y-a ʾ-ṣ-l ʾ-l- m-r-a- a---a-ī-a- ---------------------------------- Kayfa ʾaṣil ʾilā markaz al-madīna?
Требам такси. ‫أ---ج-إلى سي-رة --رة. ‫_____ إ__ س____ أ____ ‫-ح-ا- إ-ى س-ا-ة أ-ر-. ---------------------- ‫أحتاج إلى سيارة أجرة. 0
ʾ-ḥtā-- ---ā--a-y-r-- -u--a. ʾ______ ʾ___ s_______ ʾ_____ ʾ-ḥ-ā-u ʾ-l- s-y-ā-a- ʾ-j-a- ---------------------------- ʾAḥtāju ʾilā sayyārat ʾujra.
Требам план града. أح------- خ---ة ا-مد-ن-. أ____ إ__ خ____ ا_______ أ-ت-ج إ-ى خ-ي-ة ا-م-ي-ة- ------------------------ أحتاج إلى خريطة المدينة. 0
ʾ-ḥt-ju ʾilā----rī--t-a---a----. ʾ______ ʾ___ k_______ a_________ ʾ-ḥ-ā-u ʾ-l- k-a-ī-a- a---a-ī-a- -------------------------------- ʾAḥtāju ʾilā kharīṭat al-madīna.
Требам хотел. أحتاج-إ-- فندق. أ____ إ__ ف____ أ-ت-ج إ-ى ف-د-. --------------- أحتاج إلى فندق. 0
ʾ-ḥtā----il- funduq. ʾ______ ʾ___ f______ ʾ-ḥ-ā-u ʾ-l- f-n-u-. -------------------- ʾAḥtāju ʾilā funduq.
Хтео / хтела бих изнајмити ауто. ‫--يد -- أ-ت-جر -يا--. ‫____ أ_ أ_____ س_____ ‫-ر-د أ- أ-ت-ج- س-ا-ة- ---------------------- ‫أريد أن أستأجر سيارة. 0
ʾ-r----ʾan-ʾ---aʾj-r -ayyār-. ʾ_____ ʾ__ ʾ________ s_______ ʾ-r-d- ʾ-n ʾ-s-a-j-r s-y-ā-a- ----------------------------- ʾUrīdu ʾan ʾastaʾjir sayyāra.
Овде је моја кредитна картица. ‫ه-- بطاقتي -لائ---ني-. ‫___ ب_____ ا__________ ‫-ذ- ب-ا-ت- ا-ا-ت-ا-ي-. ----------------------- ‫هذه بطاقتي الائتمانية. 0
H---ihi -iṭā--tī ------ti---iy-a. H______ b_______ a_______________ H-d-i-i b-ṭ-q-t- a---i-t-m-n-y-a- --------------------------------- Hādhihi biṭāqatī al-ʾiʾtimāniyya.
Овде је моја возачка дозвола. ‫-ذه رخصة-الق---ة ---ت-. ‫___ ر___ ا______ خ_____ ‫-ذ- ر-ص- ا-ق-ا-ة خ-ص-ي- ------------------------ ‫هذه رخصة القيادة خاصتي. 0
H-d---i r--hsat--l--i-ā-- --āṣ--ī. H______ r______ a________ k_______ H-d-i-i r-k-s-t a---i-ā-a k-ā-a-ī- ---------------------------------- Hādhihi rukhsat al-qiyāda khāṣatī.
Шта се има видети у граду? ‫---الج----برؤ-ت- -ي-ال--ين-؟ ‫__ ا_____ ب_____ ف_ ا_______ ‫-ا ا-ج-ي- ب-ؤ-ت- ف- ا-م-ي-ة- ----------------------------- ‫ما الجدير برؤيته في المدينة؟ 0
Mā--l-j-dī--b-ru-y----i-f- al-m-dī-a? M_ a_______ b__________ f_ a_________ M- a---a-ī- b-r-ʾ-a-i-i f- a---a-ī-a- ------------------------------------- Mā al-jadīr biruʾyatihi fī al-madīna?
Идите у стари град. ‫-ذ-ب إ-- --م-ي-- ا-ق-ي--. ‫____ إ__ ا______ ا_______ ‫-ذ-ب إ-ى ا-م-ي-ة ا-ق-ي-ة- -------------------------- ‫اذهب إلى المدينة القديمة. 0
ʾ-d--ab--i-ā-a-------a a--qa-ī--. ʾ______ ʾ___ a________ a_________ ʾ-d-h-b ʾ-l- a---a-ī-a a---a-ī-a- --------------------------------- ʾIdhhab ʾilā al-madīna al-qadīma.
Направите обилазак града. ‫قم-ب-ولة-ف- ----ي-ة. ‫__ ب____ ف_ ا_______ ‫-م ب-و-ة ف- ا-م-ي-ة- --------------------- ‫قم بجولة في المدينة. 0
Q-m bi---l---ī-al-m----a. Q__ b______ f_ a_________ Q-m b-j-w-a f- a---a-ī-a- ------------------------- Qum bijawla fī al-madīna.
Идите до луке. ا-ه--إل- -لمي---. ا___ إ__ ا_______ ا-ه- إ-ى ا-م-ن-ء- ----------------- اذهب إلى الميناء. 0
ʾI--hab-ʾi-ā-a--mīnā-. ʾ______ ʾ___ a________ ʾ-d-h-b ʾ-l- a---ī-ā-. ---------------------- ʾIdhhab ʾilā al-mīnāʾ.
Направите обилазак лукe. قم -جول- ------ي-اء. ق_ ب____ ف_ ا_______ ق- ب-و-ة ف- ا-م-ن-ء- -------------------- قم بجولة في الميناء. 0
Q-- -i-aw-a -ī -l--ī-āʾ. Q__ b______ f_ a________ Q-m b-j-w-a f- a---ī-ā-. ------------------------ Qum bijawla fī al-mīnāʾ.
Које још знаменитости постоје? م--ه---لم--لم--لسيا--ة-ال-خ-ى---ا-؟ م_ ه_ ا______ ا_______ ا_____ ه____ م- ه- ا-م-ا-م ا-س-ا-ي- ا-أ-ر- ه-ا-؟ ----------------------------------- ما هي المعالم السياحية الأخرى هناك؟ 0
Mā --y- al---ʿ-l-m-al--iy---y-------uk----hu-āk-? M_ h___ a_________ a___________ a________ h______ M- h-y- a---a-ā-i- a---i-ā-i-y- a---u-h-a h-n-k-? ------------------------------------------------- Mā hiya al-maʿālim al-siyāḥiyya al-ʾukhra hunāka?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + арапски (1-100) МП3 арапски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Словенски језици

Словенске језике говори око 300 милиона људи. Они спадају у индоевропске језике. Постоји око 20 словенских језика. Најзначајнији је руски. Руски је матерњи језик преко 150 милиона људи. Следе пољски и украјински са по 50 милиона људи који их говоре. У лингвистици се словенски језици деле на три групе. Западнословенске, источнословенске и јужнословенске језике. Западнословенски језици су пољски, чешки и словачки. Руски, украјински и белоруски су источнословенски језици. Јужнословенски језици су српски, хрватски и бугарски. Осим ових, постоје и многи други словенски језици. Али њих говори релативно мали број људи. Словенски језици имају корен у једном заједничком протојезику. Из њега су се развили други језици и то релативно касно. Они су, дакле, млађи од романских и германских језика. Већи део речника словенских језика је врло сличан. То је зато што су се релативно касно одвојили у засебне језике. Научници сматрају да су словенски језици конзервативни. Ово значи да су задржали релативно много старих структура. Други индоевропски језици су изгубили ове старе форме. Та чињеница словенске језике чини врло занимљивим за проучавање. Њиховим изучавањем може се доћи до сазнања о старијим језицима. Научници се надају да ће путем овога моћи да реконструишу индоевропски језик. Једна од карактеристика словенских језика су малобројни вокали. Сем тога, има много звукова који се у другим језицима уопште не појављују. То има за последицу да многи западни Европљани често имају проблеме саизговором ових језика. Али, не брините - све ће бити у реду; на пољском: Wszystko będzie dobrze!
Да ли си знао?
Хрватски је јужнословенски језик. У блиском је сродству са српским, босанским и црногорским језиком. Говорници ових језика могу се без проблема међусобно споразумевати. Пуно језикословаца су стога мишљења да хрватски уопште није посебан језик. Посматрају га као једну од пуно иначица српскохрватског. Око 7 милиона људи у свету говори хрватски. Језик користи латинска слова. Укључујући неке посебне знакове, хрватска абецеда има укупно 30 слова. Правопис стриктно следи изговор речи. То важи и за речи које су преузете из других језика. Акцент речи хрватског језика је мелодијски. То значи да је код нагласка одлучујућа висина слогова. Граматика има седам падежа и није баш увек сасвим једноставна. Исплати се, међутим, научити хрватски језик. Хрватска је предивна земља за одмор!