Рјечник

sr У граду   »   de In der Stadt

25 [двадесет и пет]

У граду

У граду

25 [fünfundzwanzig]

In der Stadt

Изаберите како желите да видите превод:   
српски немачки Игра Више
Хтео / хтела бих до железничке станице. Ic-----h---z-- -ah----. I__ m_____ z__ B_______ I-h m-c-t- z-m B-h-h-f- ----------------------- Ich möchte zum Bahnhof. 0
Хтео / хтела бих до аеродрома. Ic----ch-- z----lugh-f--. I__ m_____ z__ F_________ I-h m-c-t- z-m F-u-h-f-n- ------------------------- Ich möchte zum Flughafen. 0
Хтео / хтела бих до центра града. Ic---ö-----i-s--t----e---um. I__ m_____ i__ S____________ I-h m-c-t- i-s S-a-t-e-t-u-. ---------------------------- Ich möchte ins Stadtzentrum. 0
Како да идем до железничке станице? Wie-k-m-- ich--um ---n-o-? W__ k____ i__ z__ B_______ W-e k-m-e i-h z-m B-h-h-f- -------------------------- Wie komme ich zum Bahnhof? 0
Како да идем до аеродрома? W-e --m-- -c- z-m-Flughafen? W__ k____ i__ z__ F_________ W-e k-m-e i-h z-m F-u-h-f-n- ---------------------------- Wie komme ich zum Flughafen? 0
Како да идем до центра града? W-- kom-e i-h-i-- -t--tze-tr-m? W__ k____ i__ i__ S____________ W-e k-m-e i-h i-s S-a-t-e-t-u-? ------------------------------- Wie komme ich ins Stadtzentrum? 0
Требам такси. Ic--brau--e --n -ax-. I__ b______ e__ T____ I-h b-a-c-e e-n T-x-. --------------------- Ich brauche ein Taxi. 0
Требам план града. Ich -r-uc---e---n-Stadtp--n. I__ b______ e____ S_________ I-h b-a-c-e e-n-n S-a-t-l-n- ---------------------------- Ich brauche einen Stadtplan. 0
Требам хотел. I-- -r--c-- -in ----l. I__ b______ e__ H_____ I-h b-a-c-e e-n H-t-l- ---------------------- Ich brauche ein Hotel. 0
Хтео / хтела бих изнајмити ауто. I---m--h-e-e-- Au-o-mi-t-n. I__ m_____ e__ A___ m______ I-h m-c-t- e-n A-t- m-e-e-. --------------------------- Ich möchte ein Auto mieten. 0
Овде је моја кредитна картица. H--r -st mein- K-ed-tk---e. H___ i__ m____ K___________ H-e- i-t m-i-e K-e-i-k-r-e- --------------------------- Hier ist meine Kreditkarte. 0
Овде је моја возачка дозвола. Hie- -st ---- -ühre--chei-. H___ i__ m___ F____________ H-e- i-t m-i- F-h-e-s-h-i-. --------------------------- Hier ist mein Führerschein. 0
Шта се има видети у граду? Was gi-- e- -------S-adt-z- seh-n? W__ g___ e_ i_ d__ S____ z_ s_____ W-s g-b- e- i- d-r S-a-t z- s-h-n- ---------------------------------- Was gibt es in der Stadt zu sehen? 0
Идите у стари град. G---- Sie -- di- -l--t-d-. G____ S__ i_ d__ A________ G-h-n S-e i- d-e A-t-t-d-. -------------------------- Gehen Sie in die Altstadt. 0
Направите обилазак града. Ma-hen S-- -----------u-dfa-r-. M_____ S__ e___ S______________ M-c-e- S-e e-n- S-a-t-u-d-a-r-. ------------------------------- Machen Sie eine Stadtrundfahrt. 0
Идите до луке. G-h-n --- ----Haf-n. G____ S__ z__ H_____ G-h-n S-e z-m H-f-n- -------------------- Gehen Sie zum Hafen. 0
Направите обилазак лукe. Ma---- Sie -i---H-fe-----fa---. M_____ S__ e___ H______________ M-c-e- S-e e-n- H-f-n-u-d-a-r-. ------------------------------- Machen Sie eine Hafenrundfahrt. 0
Које још знаменитости постоје? W-l--e----en-w------ei-e- -----es -u-erde---o--? W_____ S_________________ g___ e_ a_______ n____ W-l-h- S-h-n-w-r-i-k-i-e- g-b- e- a-ß-r-e- n-c-? ------------------------------------------------ Welche Sehenswürdigkeiten gibt es außerdem noch? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + немачки (1-100) МП3 немачки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Словенски језици

Словенске језике говори око 300 милиона људи. Они спадају у индоевропске језике. Постоји око 20 словенских језика. Најзначајнији је руски. Руски је матерњи језик преко 150 милиона људи. Следе пољски и украјински са по 50 милиона људи који их говоре. У лингвистици се словенски језици деле на три групе. Западнословенске, источнословенске и јужнословенске језике. Западнословенски језици су пољски, чешки и словачки. Руски, украјински и белоруски су источнословенски језици. Јужнословенски језици су српски, хрватски и бугарски. Осим ових, постоје и многи други словенски језици. Али њих говори релативно мали број људи. Словенски језици имају корен у једном заједничком протојезику. Из њега су се развили други језици и то релативно касно. Они су, дакле, млађи од романских и германских језика. Већи део речника словенских језика је врло сличан. То је зато што су се релативно касно одвојили у засебне језике. Научници сматрају да су словенски језици конзервативни. Ово значи да су задржали релативно много старих структура. Други индоевропски језици су изгубили ове старе форме. Та чињеница словенске језике чини врло занимљивим за проучавање. Њиховим изучавањем може се доћи до сазнања о старијим језицима. Научници се надају да ће путем овога моћи да реконструишу индоевропски језик. Једна од карактеристика словенских језика су малобројни вокали. Сем тога, има много звукова који се у другим језицима уопште не појављују. То има за последицу да многи западни Европљани често имају проблеме саизговором ових језика. Али, не брините - све ће бити у реду; на пољском: Wszystko będzie dobrze!
Да ли си знао?
Хрватски је јужнословенски језик. У блиском је сродству са српским, босанским и црногорским језиком. Говорници ових језика могу се без проблема међусобно споразумевати. Пуно језикословаца су стога мишљења да хрватски уопште није посебан језик. Посматрају га као једну од пуно иначица српскохрватског. Око 7 милиона људи у свету говори хрватски. Језик користи латинска слова. Укључујући неке посебне знакове, хрватска абецеда има укупно 30 слова. Правопис стриктно следи изговор речи. То важи и за речи које су преузете из других језика. Акцент речи хрватског језика је мелодијски. То значи да је код нагласка одлучујућа висина слогова. Граматика има седам падежа и није баш увек сасвим једноставна. Исплати се, међутим, научити хрватски језик. Хрватска је предивна земља за одмор!