Рјечник

sr У граду   »   mr शहरात

25 [двадесет и пет]

У граду

У граду

२५ [पंचवीस]

25 [Pan̄cavīsa]

शहरात

śaharāta

Изаберите како желите да видите превод:   
српски марати Игра Више
Хтео / хтела бих до железничке станице. मल---्टेश-ला--ायचे -हे. म_ स्____ जा__ आ__ म-ा स-ट-श-ल- ज-य-े आ-े- ----------------------- मला स्टेशनला जायचे आहे. 0
śa-ar--a ś_______ ś-h-r-t- -------- śaharāta
Хтео / хтела бих до аеродрома. मल- -िम-नतळाव--ज--च--आ--. म_ वि______ जा__ आ__ म-ा व-म-न-ळ-व- ज-य-े आ-े- ------------------------- मला विमानतळावर जायचे आहे. 0
śa---ā-a ś_______ ś-h-r-t- -------- śaharāta
Хтео / хтела бих до центра града. मल----राच----मध-य-र-ती-ठ--ाण--जा-----ह-. म_ श____ म_____ ठि__ जा__ आ__ म-ा श-र-च-य- म-्-व-्-ी ठ-क-ण- ज-य-े आ-े- ---------------------------------------- मला शहराच्या मध्यवर्ती ठिकाणी जायचे आहे. 0
m-lā---ēś--a-- -ā-a-ē ā--. m___ s________ j_____ ā___ m-l- s-ē-a-a-ā j-y-c- ā-ē- -------------------------- malā sṭēśanalā jāyacē āhē.
Како да идем до железничке станице? म- स्ट---ल----ा - ----ज-ऊ? मी स्____ क_ / क_ जा__ म- स-ट-श-ल- क-ा / क-ी ज-ऊ- -------------------------- मी स्टेशनला कसा / कशी जाऊ? 0
ma-- -ṭēśanalā jā-acē--h-. m___ s________ j_____ ā___ m-l- s-ē-a-a-ā j-y-c- ā-ē- -------------------------- malā sṭēśanalā jāyacē āhē.
Како да идем до аеродрома? म-----ा---ा-र-कसा-/ -श--जाऊ? मी वि______ क_ / क_ जा__ म- व-म-न-ळ-व- क-ा / क-ी ज-ऊ- ---------------------------- मी विमानतळावर कसा / कशी जाऊ? 0
m-lā sṭ----------y----āh-. m___ s________ j_____ ā___ m-l- s-ē-a-a-ā j-y-c- ā-ē- -------------------------- malā sṭēśanalā jāyacē āhē.
Како да идем до центра града? मी -हर----------वर-ती -िकाणी--स--/ क-- जा-? मी श____ म_____ ठि__ क_ / क_ जा__ म- श-र-च-य- म-्-व-्-ी ठ-क-ण- क-ा / क-ी ज-ऊ- ------------------------------------------- मी शहराच्या मध्यवर्ती ठिकाणी कसा / कशी जाऊ? 0
M--ā v-m-n-ta--v--a ---ac--āhē. M___ v_____________ j_____ ā___ M-l- v-m-n-t-ḷ-v-r- j-y-c- ā-ē- ------------------------------- Malā vimānataḷāvara jāyacē āhē.
Требам такси. मल--एक---क-सी --ह-ज-. म_ ए_ टॅ__ पा___ म-ा ए- ट-क-स- प-ह-ज-. --------------------- मला एक टॅक्सी पाहिजे. 0
Ma-ā-vim-n--a--va---j-y--ē ā-ē. M___ v_____________ j_____ ā___ M-l- v-m-n-t-ḷ-v-r- j-y-c- ā-ē- ------------------------------- Malā vimānataḷāvara jāyacē āhē.
Требам план града. म-- -हर-च- न---ा--ा----. म_ श___ न__ पा___ म-ा श-र-च- न-ा-ा प-ह-ज-. ------------------------ मला शहराचा नकाशा पाहिजे. 0
Mal- v-mā-a-aḷ--a-a -ā--c- ā-ē. M___ v_____________ j_____ ā___ M-l- v-m-n-t-ḷ-v-r- j-y-c- ā-ē- ------------------------------- Malā vimānataḷāvara jāyacē āhē.
Требам хотел. म-ा ए- हॉ-े--पाहि-े. म_ ए_ हॉ__ पा___ म-ा ए- ह-ट-ल प-ह-ज-. -------------------- मला एक हॉटेल पाहिजे. 0
M--- -a-ar--y- m-d-y-var-ī ṭ--kā-ī--āya-ē ---. M___ ś________ m__________ ṭ______ j_____ ā___ M-l- ś-h-r-c-ā m-d-y-v-r-ī ṭ-i-ā-ī j-y-c- ā-ē- ---------------------------------------------- Malā śaharācyā madhyavartī ṭhikāṇī jāyacē āhē.
Хтео / хтела бих изнајмити ауто. म-ा--- ग-ड- भा---ाने--्-ायच- -ह-. म_ ए_ गा_ भा___ घ्___ आ__ म-ा ए- ग-ड- भ-ड-य-न- घ-य-य-ी आ-े- --------------------------------- मला एक गाडी भाड्याने घ्यायची आहे. 0
Mal- ----r-c-- madhy-vartī --ikāṇ--j--a-- ā--. M___ ś________ m__________ ṭ______ j_____ ā___ M-l- ś-h-r-c-ā m-d-y-v-r-ī ṭ-i-ā-ī j-y-c- ā-ē- ---------------------------------------------- Malā śaharācyā madhyavartī ṭhikāṇī jāyacē āhē.
Овде је моја кредитна картица. हे--ा-े----ेड-- क---ड -ह-. हे मा_ क्___ का__ आ__ ह- म-झ- क-र-ड-ट क-र-ड आ-े- -------------------------- हे माझे क्रेडीट कार्ड आहे. 0
M--ā -ah--āc-ā-ma-h-ava-tī--h-k-ṇī--ā---ē--h-. M___ ś________ m__________ ṭ______ j_____ ā___ M-l- ś-h-r-c-ā m-d-y-v-r-ī ṭ-i-ā-ī j-y-c- ā-ē- ---------------------------------------------- Malā śaharācyā madhyavartī ṭhikāṇī jāyacē āhē.
Овде је моја возачка дозвола. हा-म----प---ना--ह-. हा मा_ प___ आ__ ह- म-झ- प-व-न- आ-े- ------------------- हा माझा परवाना आहे. 0
M---ṭ--a--l- -a--/ ka-ī -ā--? M_ s________ k____ k___ j____ M- s-ē-a-a-ā k-s-/ k-ś- j-'-? ----------------------------- Mī sṭēśanalā kasā/ kaśī jā'ū?
Шта се има видети у граду? शहरात ---्य---र-े का- ---? श___ ब______ का_ आ__ श-र-त ब-ण-य-स-र-े क-य आ-े- -------------------------- शहरात बघण्यासारखे काय आहे? 0
M- -im--ataḷāva-a--a--- ------ā'-? M_ v_____________ k____ k___ j____ M- v-m-n-t-ḷ-v-r- k-s-/ k-ś- j-'-? ---------------------------------- Mī vimānataḷāvara kasā/ kaśī jā'ū?
Идите у стари град. आ-ण-श--ा--या-ज----- भा--ला-भेट--्-ा. आ__ श____ जु__ भा__ भे_ द्__ आ-ण श-र-च-य- ज-न-य- भ-ग-ल- भ-ट द-य-. ------------------------------------ आपण शहराच्या जुन्या भागाला भेट द्या. 0
M- -aharā--ā --dh--v-----ṭh-kāṇ- ---ā- ka-ī ---ū? M_ ś________ m__________ ṭ______ k____ k___ j____ M- ś-h-r-c-ā m-d-y-v-r-ī ṭ-i-ā-ī k-s-/ k-ś- j-'-? ------------------------------------------------- Mī śaharācyā madhyavartī ṭhikāṇī kasā/ kaśī jā'ū?
Направите обилазак града. आप---ह-दर--ना-- -ा. आ__ श_______ जा_ आ-ण श-र-र-श-ा-ा ज-. ------------------- आपण शहरदर्शनाला जा. 0
Ma----k--ṭĕ-s--pāhi-ē. M___ ē__ ṭ____ p______ M-l- ē-a ṭ-k-ī p-h-j-. ---------------------- Malā ēka ṭĕksī pāhijē.
Идите до луке. आपण बंदर-वर-ज-. आ__ बं____ जा_ आ-ण ब-द-ा-र ज-. --------------- आपण बंदरावर जा. 0
M-lā-ē-- ṭĕ--ī pāh-j-. M___ ē__ ṭ____ p______ M-l- ē-a ṭ-k-ī p-h-j-. ---------------------- Malā ēka ṭĕksī pāhijē.
Направите обилазак лукe. आ----ंदरदर-श- -र-. आ__ बं______ क__ आ-ण ब-द-द-्-न क-ा- ------------------ आपण बंदरदर्शन करा. 0
M-----k- ṭ-ksī p-h-j-. M___ ē__ ṭ____ p______ M-l- ē-a ṭ-k-ī p-h-j-. ---------------------- Malā ēka ṭĕksī pāhijē.
Које још знаменитости постоје? य---्-ा ---तिरिक्त-बघण्-ा-ा-ख्-ा -ण-- ज--ा-आह-त--ा? यां__ व्_____ ब_______ आ__ जा_ आ__ का_ य-ं-्-ा व-य-ि-ि-्- ब-ण-य-स-र-्-ा आ-ख- ज-ग- आ-े- क-? --------------------------------------------------- यांच्या व्यतिरिक्त बघण्यासारख्या आणखी जागा आहेत का? 0
Ma----ah--ā----a---ā-pāhij-. M___ ś_______ n_____ p______ M-l- ś-h-r-c- n-k-ś- p-h-j-. ---------------------------- Malā śaharācā nakāśā pāhijē.

Словенски језици

Словенске језике говори око 300 милиона људи. Они спадају у индоевропске језике. Постоји око 20 словенских језика. Најзначајнији је руски. Руски је матерњи језик преко 150 милиона људи. Следе пољски и украјински са по 50 милиона људи који их говоре. У лингвистици се словенски језици деле на три групе. Западнословенске, источнословенске и јужнословенске језике. Западнословенски језици су пољски, чешки и словачки. Руски, украјински и белоруски су источнословенски језици. Јужнословенски језици су српски, хрватски и бугарски. Осим ових, постоје и многи други словенски језици. Али њих говори релативно мали број људи. Словенски језици имају корен у једном заједничком протојезику. Из њега су се развили други језици и то релативно касно. Они су, дакле, млађи од романских и германских језика. Већи део речника словенских језика је врло сличан. То је зато што су се релативно касно одвојили у засебне језике. Научници сматрају да су словенски језици конзервативни. Ово значи да су задржали релативно много старих структура. Други индоевропски језици су изгубили ове старе форме. Та чињеница словенске језике чини врло занимљивим за проучавање. Њиховим изучавањем може се доћи до сазнања о старијим језицима. Научници се надају да ће путем овога моћи да реконструишу индоевропски језик. Једна од карактеристика словенских језика су малобројни вокали. Сем тога, има много звукова који се у другим језицима уопште не појављују. То има за последицу да многи западни Европљани често имају проблеме саизговором ових језика. Али, не брините - све ће бити у реду; на пољском: Wszystko będzie dobrze!
Да ли си знао?
Хрватски је јужнословенски језик. У блиском је сродству са српским, босанским и црногорским језиком. Говорници ових језика могу се без проблема међусобно споразумевати. Пуно језикословаца су стога мишљења да хрватски уопште није посебан језик. Посматрају га као једну од пуно иначица српскохрватског. Око 7 милиона људи у свету говори хрватски. Језик користи латинска слова. Укључујући неке посебне знакове, хрватска абецеда има укупно 30 слова. Правопис стриктно следи изговор речи. То важи и за речи које су преузете из других језика. Акцент речи хрватског језика је мелодијски. То значи да је код нагласка одлучујућа висина слогова. Граматика има седам падежа и није баш увек сасвим једноставна. Исплати се, међутим, научити хрватски језик. Хрватска је предивна земља за одмор!