Рјечник

sr У граду   »   sk V meste

25 [двадесет и пет]

У граду

У граду

25 [dvadsaťpäť]

V meste

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словачки Игра Више
Хтео / хтела бих до железничке станице. Ch--l -y s-- -s- -a---le-nič-- ---ni--. C____ b_ s__ í__ n_ ž_________ s_______ C-c-l b- s-m í-ť n- ž-l-z-i-n- s-a-i-u- --------------------------------------- Chcel by som ísť na železničnú stanicu. 0
Хтео / хтела бих до аеродрома. Chcel-by-s-m -----a-l-t-sk-. C____ b_ s__ í__ n_ l_______ C-c-l b- s-m í-ť n- l-t-s-o- ---------------------------- Chcel by som ísť na letisko. 0
Хтео / хтела бих до центра града. C--e---y-som -s--do---n---. C____ b_ s__ í__ d_ c______ C-c-l b- s-m í-ť d- c-n-r-. --------------------------- Chcel by som ísť do centra. 0
Како да идем до железничке станице? A-o-s- -ost---m-n- železn-čn- s-an-cu? A__ s_ d_______ n_ ž_________ s_______ A-o s- d-s-a-e- n- ž-l-z-i-n- s-a-i-u- -------------------------------------- Ako sa dostanem na železničnú stanicu? 0
Како да идем до аеродрома? A-o ----o-ta--- -- -etisko? A__ s_ d_______ n_ l_______ A-o s- d-s-a-e- n- l-t-s-o- --------------------------- Ako sa dostanem na letisko? 0
Како да идем до центра града? A-- -a d-s-ane---- c----a? A__ s_ d_______ d_ c______ A-o s- d-s-a-e- d- c-n-r-? -------------------------- Ako sa dostanem do centra? 0
Требам такси. P-t--bu------xí-. P_________ t_____ P-t-e-u-e- t-x-k- ----------------- Potrebujem taxík. 0
Требам план града. Po-r-buj---m-pu------. P_________ m___ m_____ P-t-e-u-e- m-p- m-s-a- ---------------------- Potrebujem mapu mesta. 0
Требам хотел. P----b-j-m -o-e-. P_________ h_____ P-t-e-u-e- h-t-l- ----------------- Potrebujem hotel. 0
Хтео / хтела бих изнајмити ауто. Ch-el --------i-p-e--j-- -u-o. C____ b_ s__ s_ p_______ a____ C-c-l b- s-m s- p-e-a-a- a-t-. ------------------------------ Chcel by som si prenajať auto. 0
Овде је моја кредитна картица. Tu je-m----k--------ka-t-. T_ j_ m___ k_______ k_____ T- j- m-j- k-e-i-n- k-r-a- -------------------------- Tu je moja kreditná karta. 0
Овде је моја возачка дозвола. Tu -e -ô--vo--čsk- ---u--z. T_ j_ m__ v_______ p_______ T- j- m-j v-d-č-k- p-e-k-z- --------------------------- Tu je môj vodičský preukaz. 0
Шта се има видети у граду? Čo --et-o--a-d--vi-ie- v m-s-e? Č_ v_____ s_ d_ v_____ v m_____ Č- v-e-k- s- d- v-d-e- v m-s-e- ------------------------------- Čo všetko sa dá vidieť v meste? 0
Идите у стари град. C--ď-e-d---ta---------a. C_____ d_ s______ m_____ C-o-t- d- s-a-é-o m-s-a- ------------------------ Choďte do starého mesta. 0
Направите обилазак града. Ur-bt- ---o-ruž-- ---d- po ---te. U_____ s_ o______ j____ p_ m_____ U-o-t- s- o-r-ž-ú j-z-u p- m-s-e- --------------------------------- Urobte si okružnú jazdu po meste. 0
Идите до луке. C--ďt--d--prís-a--. C_____ d_ p________ C-o-t- d- p-í-t-v-. ------------------- Choďte do prístavu. 0
Направите обилазак лукe. Ur-b-e-si -k-užn--j--du -o -rís-av-. U_____ s_ o______ j____ p_ p________ U-o-t- s- o-r-ž-ú j-z-u p- p-í-t-v-. ------------------------------------ Urobte si okružnú jazdu po prístave. 0
Које још знаменитости постоје? A-- p-mäti-odnos-- ----u e-t- -krem t---? A__ p_____________ s_ t_ e___ o____ t____ A-é p-m-t-h-d-o-t- s- t- e-t- o-r-m t-h-? ----------------------------------------- Aké pamätihodnosti sú tu ešte okrem toho? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + словачки (1-100) МП3 словачки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Словенски језици

Словенске језике говори око 300 милиона људи. Они спадају у индоевропске језике. Постоји око 20 словенских језика. Најзначајнији је руски. Руски је матерњи језик преко 150 милиона људи. Следе пољски и украјински са по 50 милиона људи који их говоре. У лингвистици се словенски језици деле на три групе. Западнословенске, источнословенске и јужнословенске језике. Западнословенски језици су пољски, чешки и словачки. Руски, украјински и белоруски су источнословенски језици. Јужнословенски језици су српски, хрватски и бугарски. Осим ових, постоје и многи други словенски језици. Али њих говори релативно мали број људи. Словенски језици имају корен у једном заједничком протојезику. Из њега су се развили други језици и то релативно касно. Они су, дакле, млађи од романских и германских језика. Већи део речника словенских језика је врло сличан. То је зато што су се релативно касно одвојили у засебне језике. Научници сматрају да су словенски језици конзервативни. Ово значи да су задржали релативно много старих структура. Други индоевропски језици су изгубили ове старе форме. Та чињеница словенске језике чини врло занимљивим за проучавање. Њиховим изучавањем може се доћи до сазнања о старијим језицима. Научници се надају да ће путем овога моћи да реконструишу индоевропски језик. Једна од карактеристика словенских језика су малобројни вокали. Сем тога, има много звукова који се у другим језицима уопште не појављују. То има за последицу да многи западни Европљани често имају проблеме саизговором ових језика. Али, не брините - све ће бити у реду; на пољском: Wszystko będzie dobrze!
Да ли си знао?
Хрватски је јужнословенски језик. У блиском је сродству са српским, босанским и црногорским језиком. Говорници ових језика могу се без проблема међусобно споразумевати. Пуно језикословаца су стога мишљења да хрватски уопште није посебан језик. Посматрају га као једну од пуно иначица српскохрватског. Око 7 милиона људи у свету говори хрватски. Језик користи латинска слова. Укључујући неке посебне знакове, хрватска абецеда има укупно 30 слова. Правопис стриктно следи изговор речи. То важи и за речи које су преузете из других језика. Акцент речи хрватског језика је мелодијски. То значи да је код нагласка одлучујућа висина слогова. Граматика има седам падежа и није баш увек сасвим једноставна. Исплати се, међутим, научити хрватски језик. Хрватска је предивна земља за одмор!