Рјечник

sr У граду   »   ta நகரத்தில்

25 [двадесет и пет]

У граду

У граду

25 [இருபத்திஐந்து]

25 [Irupatti'aintu]

நகரத்தில்

nakarattil

Изаберите како желите да видите превод:   
српски тамилски Игра Више
Хтео / хтела бих до железничке станице. நான் ஸ்ட------ெல்- வ----்பு--ற---. நா_ ஸ்___ செ__ வி_______ ந-ன- ஸ-ட-ஷ-் ச-ல-ல வ-ர-ம-ப-க-ற-ன-. ---------------------------------- நான் ஸ்டேஷன் செல்ல விரும்புகிறேன். 0
na-a-attil n_________ n-k-r-t-i- ---------- nakarattil
Хтео / хтела бих до аеродрома. நான- வி---நி-ை-ம- செ--ல வ-ரு--ப-கி-ே-். நா_ வி______ செ__ வி_______ ந-ன- வ-ம-ன-ி-ை-ம- ச-ல-ல வ-ர-ம-ப-க-ற-ன-. --------------------------------------- நான் விமானநிலையம் செல்ல விரும்புகிறேன். 0
nak-r-ttil n_________ n-k-r-t-i- ---------- nakarattil
Хтео / хтела бих до центра града. ந-ன- --ரி-- ---------த-க்--ச் --ல-ல --ர-ம்--கிற---. நா_ ந___ மை__ ப_____ செ__ வி_______ ந-ன- ந-ர-ன- ம-ய-் ப-ு-ி-்-ு-் ச-ல-ல வ-ர-ம-ப-க-ற-ன-. --------------------------------------------------- நான் நகரின் மையப் பகுதிக்குச் செல்ல விரும்புகிறேன். 0
nā--sṭē-a- c-l-- v-rum-ukiṟ-ṉ. n__ s_____ c____ v____________ n-ṉ s-ē-a- c-l-a v-r-m-u-i-ē-. ------------------------------ nāṉ sṭēṣaṉ cella virumpukiṟēṉ.
Како да идем до железничке станице? ந--- --டேஷன-க்-ு--ப்-ட--் --வத-? நா_ ஸ்_____ எ____ போ___ ந-ன- ஸ-ட-ஷ-ு-்-ு எ-்-ட-ப- ப-வ-ு- -------------------------------- நான் ஸ்டேஷனுக்கு எப்படிப் போவது? 0
n---s-ēṣ-ṉ c-l-- v----p-k-ṟ--. n__ s_____ c____ v____________ n-ṉ s-ē-a- c-l-a v-r-m-u-i-ē-. ------------------------------ nāṉ sṭēṣaṉ cella virumpukiṟēṉ.
Како да идем до аеродрома? ந--் வ-மா--ிலைய-்-ி-்-- எ--ப---்---வது? நா_ வி_________ எ____ போ___ ந-ன- வ-ம-ன-ி-ை-த-த-ற-க- எ-்-ட-ப- ப-வ-ு- --------------------------------------- நான் விமானநிலையத்திற்கு எப்படிப் போவது? 0
n-ṉ sṭ-ṣ---c--la ---um------ṉ. n__ s_____ c____ v____________ n-ṉ s-ē-a- c-l-a v-r-m-u-i-ē-. ------------------------------ nāṉ sṭēṣaṉ cella virumpukiṟēṉ.
Како да идем до центра града? ந--- -க-ின- --ய-- பக-தி-்கு----ப-ி --ல்--ு? நா_ ந___ மை__ ப____ எ___ செ____ ந-ன- ந-ர-ன- ம-ய-் ப-ு-ி-்-ு எ-்-ட- ச-ல-வ-ு- ------------------------------------------- நான் நகரின் மையப் பகுதிக்கு எப்படி செல்வது? 0
N-ṉ-----ṉani-a--am -ell- v-r---u-i--ṉ. N__ v_____________ c____ v____________ N-ṉ v-m-ṉ-n-l-i-a- c-l-a v-r-m-u-i-ē-. -------------------------------------- Nāṉ vimāṉanilaiyam cella virumpukiṟēṉ.
Требам такси. எனக்க--ஒரு ட--்ச------ை-்கார--வ--்ட--். எ___ ஒ_ டா_________ வே____ எ-க-க- ஒ-ு ட-க-ச-/-ா-க-க-க-ர- வ-ண-ட-ம-. --------------------------------------- எனக்கு ஒரு டாக்சி/வாடகைக்கார் வேண்டும். 0
N----i--ṉ-ni----a- c-l-a -i-----k--ēṉ. N__ v_____________ c____ v____________ N-ṉ v-m-ṉ-n-l-i-a- c-l-a v-r-m-u-i-ē-. -------------------------------------- Nāṉ vimāṉanilaiyam cella virumpukiṟēṉ.
Требам план града. என---ு ஒர- -க-------ம் ----ட---. எ___ ஒ_ ந__ வ____ வே____ எ-க-க- ஒ-ு ந-ர வ-ை-ட-் வ-ண-ட-ம-. -------------------------------- எனக்கு ஒரு நகர வரைபடம் வேண்டும். 0
Nā---im-ṉa---a-y-m-c---a -i------i---. N__ v_____________ c____ v____________ N-ṉ v-m-ṉ-n-l-i-a- c-l-a v-r-m-u-i-ē-. -------------------------------------- Nāṉ vimāṉanilaiyam cella virumpukiṟēṉ.
Требам хотел. எனக்-ு -ர- -ோ--ட-் -ேண்-ு-். எ___ ஒ_ ஹோ___ வே____ எ-க-க- ஒ-ு ஹ-ட-ட-் வ-ண-ட-ம-. ---------------------------- எனக்கு ஒரு ஹோட்டல் வேண்டும். 0
N---na--ri- -ai----p---tik--c-ce--- v--u--uk-ṟ-ṉ. N__ n______ m_____ p_________ c____ v____________ N-ṉ n-k-r-ṉ m-i-a- p-k-t-k-u- c-l-a v-r-m-u-i-ē-. ------------------------------------------------- Nāṉ nakariṉ maiyap pakutikkuc cella virumpukiṟēṉ.
Хтео / хтела бих изнајмити ауто. நான் -ர---ார்/---்-ி ---கைக்க- எடு--- -ி-ு--பு-ிறேன-. நா_ ஒ_ கா__ வ__ வா____ எ___ வி_______ ந-ன- ஒ-ு க-ர-/ வ-்-ி வ-ட-ை-்-ு எ-ு-்- வ-ர-ம-ப-க-ற-ன-. ----------------------------------------------------- நான் ஒரு கார்/ வண்டி வாடகைக்கு எடுக்க விரும்புகிறேன். 0
N-ṉ -a-ar---ma-yap-pa-ut--k-c --ll- --ru-p--i--ṉ. N__ n______ m_____ p_________ c____ v____________ N-ṉ n-k-r-ṉ m-i-a- p-k-t-k-u- c-l-a v-r-m-u-i-ē-. ------------------------------------------------- Nāṉ nakariṉ maiyap pakutikkuc cella virumpukiṟēṉ.
Овде је моја кредитна картица. இதோ என் க--ெட--- க--்--. இ_ எ_ க்___ கா___ இ-ோ எ-் க-ர-ட-ட- க-ர-ட-. ------------------------ இதோ என் க்ரெடிட் கார்ட். 0
Nā- -aka--ṉ---i-a- pa--tik-u- cella--i--mpukiṟēṉ. N__ n______ m_____ p_________ c____ v____________ N-ṉ n-k-r-ṉ m-i-a- p-k-t-k-u- c-l-a v-r-m-u-i-ē-. ------------------------------------------------- Nāṉ nakariṉ maiyap pakutikkuc cella virumpukiṟēṉ.
Овде је моја возачка дозвола. இ--------ார் லை-ெ--ஸ-. இ_ எ_ கா_ லை____ இ-ோ எ-் க-ர- ல-ஸ-ன-ஸ-. ---------------------- இதோ என் கார் லைஸென்ஸ். 0
N---s-ē-aṉu--u--ppa--p-----t-? N__ s_________ e______ p______ N-ṉ s-ē-a-u-k- e-p-ṭ-p p-v-t-? ------------------------------ Nāṉ sṭēṣaṉukku eppaṭip pōvatu?
Шта се има видети у граду? இந்--நகர-ல-----்க-க --்--ாய--எ-்ன இ-ு--க---ு? இ__ ந___ பா___ ஏ____ எ__ இ______ இ-்- ந-ர-ல- ப-ர-க-க ஏ-்-த-ய- எ-்- இ-ு-்-ி-த-? --------------------------------------------- இந்த நகரில் பார்க்க ஏற்றதாய் என்ன இருக்கிறது? 0
Nāṉ-sṭē----kku---p---p-pō-a--? N__ s_________ e______ p______ N-ṉ s-ē-a-u-k- e-p-ṭ-p p-v-t-? ------------------------------ Nāṉ sṭēṣaṉukku eppaṭip pōvatu?
Идите у стари град. நீங-க-- --ை--ந---் செல்--ங-கள-. நீ___ ப__ ந___ செ______ ந-ங-க-் ப-ை- ந-ர-் ச-ல-ல-ங-க-்- ------------------------------- நீங்கள் பழைய நகரம் செல்லுங்கள். 0
N----ṭēṣ--uk-u--p----p -ōvatu? N__ s_________ e______ p______ N-ṉ s-ē-a-u-k- e-p-ṭ-p p-v-t-? ------------------------------ Nāṉ sṭēṣaṉukku eppaṭip pōvatu?
Направите обилазак града. நீ--கள் நக-- ----ற--ா -ெ--லு---ள-. நீ___ ந__ சு___ செ______ ந-ங-க-் ந-ர- ச-ற-ற-ல- ச-ல-ல-ங-க-்- ---------------------------------- நீங்கள் நகர் சுற்றுலா செல்லுங்கள். 0
N-- -i--ṉ--ilaiya--iṟ---e-paṭ-- p-----? N__ v__________________ e______ p______ N-ṉ v-m-ṉ-n-l-i-a-t-ṟ-u e-p-ṭ-p p-v-t-? --------------------------------------- Nāṉ vimāṉanilaiyattiṟku eppaṭip pōvatu?
Идите до луке. ந-ங--ள் துற--ுகம- ச---லுங்கள-. நீ___ து____ செ______ ந-ங-க-் த-ற-ம-க-் ச-ல-ல-ங-க-்- ------------------------------ நீங்கள் துறைமுகம் செல்லுங்கள். 0
Nā--vi--ṉ-----iya-t--ku-e-p-----p-va--? N__ v__________________ e______ p______ N-ṉ v-m-ṉ-n-l-i-a-t-ṟ-u e-p-ṭ-p p-v-t-? --------------------------------------- Nāṉ vimāṉanilaiyattiṟku eppaṭip pōvatu?
Направите обилазак лукe. ந--்--- -ு-ைம---- ச--்-ுல- -ெல---ங்க--. நீ___ து____ சு___ செ______ ந-ங-க-் த-ற-ம-க-் ச-ற-ற-ல- ச-ல-ல-ங-க-்- --------------------------------------- நீங்கள் துறைமுகச் சுற்றுலா செல்லுங்கள். 0
Nā--v-māṉ-ni--iyattiṟku-------- p-v-tu? N__ v__________________ e______ p______ N-ṉ v-m-ṉ-n-l-i-a-t-ṟ-u e-p-ṭ-p p-v-t-? --------------------------------------- Nāṉ vimāṉanilaiyattiṟku eppaṭip pōvatu?
Које још знаменитости постоје? வ--ு ஏ---- ச-வ---்ய--ன இ-ங்-ள- --ு-்க-ன்--வ-? வே_ ஏ__ சு______ இ____ இ________ வ-ற- ஏ-ு-் ச-வ-ர-்-ம-ன இ-ங-க-் இ-ு-்-ி-்-ன-ா- --------------------------------------------- வேறு ஏதும் சுவாரஸ்யமான இடங்கள் இருக்கின்றனவா? 0
N---n--ariṉ-m--yap --k-t-k-u -pp-ṭi -el-a-u? N__ n______ m_____ p________ e_____ c_______ N-ṉ n-k-r-ṉ m-i-a- p-k-t-k-u e-p-ṭ- c-l-a-u- -------------------------------------------- Nāṉ nakariṉ maiyap pakutikku eppaṭi celvatu?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + тамилски (1-100) МП3 тамилски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Словенски језици

Словенске језике говори око 300 милиона људи. Они спадају у индоевропске језике. Постоји око 20 словенских језика. Најзначајнији је руски. Руски је матерњи језик преко 150 милиона људи. Следе пољски и украјински са по 50 милиона људи који их говоре. У лингвистици се словенски језици деле на три групе. Западнословенске, источнословенске и јужнословенске језике. Западнословенски језици су пољски, чешки и словачки. Руски, украјински и белоруски су источнословенски језици. Јужнословенски језици су српски, хрватски и бугарски. Осим ових, постоје и многи други словенски језици. Али њих говори релативно мали број људи. Словенски језици имају корен у једном заједничком протојезику. Из њега су се развили други језици и то релативно касно. Они су, дакле, млађи од романских и германских језика. Већи део речника словенских језика је врло сличан. То је зато што су се релативно касно одвојили у засебне језике. Научници сматрају да су словенски језици конзервативни. Ово значи да су задржали релативно много старих структура. Други индоевропски језици су изгубили ове старе форме. Та чињеница словенске језике чини врло занимљивим за проучавање. Њиховим изучавањем може се доћи до сазнања о старијим језицима. Научници се надају да ће путем овога моћи да реконструишу индоевропски језик. Једна од карактеристика словенских језика су малобројни вокали. Сем тога, има много звукова који се у другим језицима уопште не појављују. То има за последицу да многи западни Европљани често имају проблеме саизговором ових језика. Али, не брините - све ће бити у реду; на пољском: Wszystko będzie dobrze!
Да ли си знао?
Хрватски је јужнословенски језик. У блиском је сродству са српским, босанским и црногорским језиком. Говорници ових језика могу се без проблема међусобно споразумевати. Пуно језикословаца су стога мишљења да хрватски уопште није посебан језик. Посматрају га као једну од пуно иначица српскохрватског. Око 7 милиона људи у свету говори хрватски. Језик користи латинска слова. Укључујући неке посебне знакове, хрватска абецеда има укупно 30 слова. Правопис стриктно следи изговор речи. То важи и за речи које су преузете из других језика. Акцент речи хрватског језика је мелодијски. То значи да је код нагласка одлучујућа висина слогова. Граматика има седам падежа и није баш увек сасвим једноставна. Исплати се, међутим, научити хрватски језик. Хрватска је предивна земља за одмор!