Рјечник

sr У ресторану 3   »   ru В ресторане 3

31 [тридесет и један]

У ресторану 3

У ресторану 3

31 [тридцать один]

31 [tridtsatʹ odin]

В ресторане 3

V restorane 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
Хтео / хтела бих предјело. Я---те--б--/--оте-а -ы-заку--у. Я х____ б_ / х_____ б_ з_______ Я х-т-л б- / х-т-л- б- з-к-с-у- ------------------------------- Я хотел бы / хотела бы закуску. 0
V-re-t-ra-e-3 V r________ 3 V r-s-o-a-e 3 ------------- V restorane 3
Хтео / хтела бих салату. Я хо-е- -----х------б- --л--. Я х____ б_ / х_____ б_ с_____ Я х-т-л б- / х-т-л- б- с-л-т- ----------------------------- Я хотел бы / хотела бы салат. 0
V re-t-r--- 3 V r________ 3 V r-s-o-a-e 3 ------------- V restorane 3
Хтео / хтела бих једну супу. Я-х--е- -ы - -от--а -- с--. Я х____ б_ / х_____ б_ с___ Я х-т-л б- / х-т-л- б- с-п- --------------------------- Я хотел бы / хотела бы суп. 0
Y---hot-- -y / --o---- by z-ku-k-. Y_ k_____ b_ / k______ b_ z_______ Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- z-k-s-u- ---------------------------------- Ya khotel by / khotela by zakusku.
Хтео / хтела бих десерт. Я --т-л б----х---л--бы д-----. Я х____ б_ / х_____ б_ д______ Я х-т-л б- / х-т-л- б- д-с-р-. ------------------------------ Я хотел бы / хотела бы десерт. 0
Ya-k-o-e- by --k-o-el- b--z-k-sk-. Y_ k_____ b_ / k______ b_ z_______ Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- z-k-s-u- ---------------------------------- Ya khotel by / khotela by zakusku.
Хтео / хтела бих сладолед са шлагом. Я -о--- ---/-хотел--бы---р--е--е -о--л-вк-м-. Я х____ б_ / х_____ б_ м________ с_ с________ Я х-т-л б- / х-т-л- б- м-р-ж-н-е с- с-и-к-м-. --------------------------------------------- Я хотел бы / хотела бы мороженое со сливками. 0
Y--kh-t-l-by --khotela b--------u. Y_ k_____ b_ / k______ b_ z_______ Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- z-k-s-u- ---------------------------------- Ya khotel by / khotela by zakusku.
Хтео / хтела бих воће или сир. Я-хоте- бы - -от-л- -ы ф-укт- или с-р. Я х____ б_ / х_____ б_ ф_____ и__ с___ Я х-т-л б- / х-т-л- б- ф-у-т- и-и с-р- -------------------------------------- Я хотел бы / хотела бы фрукты или сыр. 0
Y--k---el b- - k--t-------s-lat. Y_ k_____ b_ / k______ b_ s_____ Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- s-l-t- -------------------------------- Ya khotel by / khotela by salat.
Хтели / хтеле бисмо доручковати. Мы хо-ел- -ы п-зав-р-кать. М_ х_____ б_ п____________ М- х-т-л- б- п-з-в-р-к-т-. -------------------------- Мы хотели бы позавтракать. 0
Ya-kh-t----y---khot--a ---s--at. Y_ k_____ b_ / k______ b_ s_____ Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- s-l-t- -------------------------------- Ya khotel by / khotela by salat.
Хтели / хтеле бисмо ручати. М- х-те---б- п-о-е----. М_ х_____ б_ п_________ М- х-т-л- б- п-о-е-а-ь- ----------------------- Мы хотели бы пообедать. 0
Y-----te----------t-l- by-salat. Y_ k_____ b_ / k______ b_ s_____ Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- s-l-t- -------------------------------- Ya khotel by / khotela by salat.
Хтели / хтеле бисмо вечерати. М-----ели б- --ужинать. М_ х_____ б_ п_________ М- х-т-л- б- п-у-и-а-ь- ----------------------- Мы хотели бы поужинать. 0
Ya--hot-- b--- -h-t--- ----u-. Y_ k_____ b_ / k______ b_ s___ Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- s-p- ------------------------------ Ya khotel by / khotela by sup.
Шта бисте хтели / хтеле за доручак? Ч-о б-----х-т--и-на-з--т-а-? Ч__ б_ В_ х_____ н_ з_______ Ч-о б- В- х-т-л- н- з-в-р-к- ---------------------------- Что бы Вы хотели на завтрак? 0
Y- kho-e- by - kh----- b--sup. Y_ k_____ b_ / k______ b_ s___ Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- s-p- ------------------------------ Ya khotel by / khotela by sup.
Кајзерице с мармеладом и медом? Б-л--к- --дж---- и---д-м? Б______ с д_____ и м_____ Б-л-ч-и с д-е-о- и м-д-м- ------------------------- Булочки с джемом и мёдом? 0
Y--kh-te---y-/ k---el- by -up. Y_ k_____ b_ / k______ b_ s___ Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- s-p- ------------------------------ Ya khotel by / khotela by sup.
Тост с кобасицом и сиром? Тост---к-л----й-и сы---? Т___ с к_______ и с_____ Т-с- с к-л-а-о- и с-р-м- ------------------------ Тост с колбасой и сыром? 0
Y- kho--- b- ---h-t-la b- -esert. Y_ k_____ b_ / k______ b_ d______ Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- d-s-r-. --------------------------------- Ya khotel by / khotela by desert.
Кувано јаје? Варё------цо? В______ я____ В-р-н-е я-ц-? ------------- Варёное яйцо? 0
Y---h-t----y-/ kh---la-b- -----t. Y_ k_____ b_ / k______ b_ d______ Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- d-s-r-. --------------------------------- Ya khotel by / khotela by desert.
Јаје на око? Я--ни----л-зун-ю? Я________________ Я-ч-и-у-г-а-у-ь-? ----------------- Яичницу-глазунью? 0
Ya-kh-te--b- / -h-t-la-b- ----rt. Y_ k_____ b_ / k______ b_ d______ Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- d-s-r-. --------------------------------- Ya khotel by / khotela by desert.
Омлет? О---т? О_____ О-л-т- ------ Омлет? 0
Ya kho--l----- -h--ela--y m-r-zhenoy- so-sli---mi. Y_ k_____ b_ / k______ b_ m__________ s_ s________ Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- m-r-z-e-o-e s- s-i-k-m-. -------------------------------------------------- Ya khotel by / khotela by morozhenoye so slivkami.
Молим још један јогурт. И е-ё од-н---г-р---п-ж-л-й--а. И е__ о___ й______ п__________ И е-ё о-и- й-г-р-, п-ж-л-й-т-. ------------------------------ И ещё один йогурт, пожалуйста. 0
Y- k--tel--- - -h-tel--b--m--oz--n-y--s- s-iv--m-. Y_ k_____ b_ / k______ b_ m__________ s_ s________ Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- m-r-z-e-o-e s- s-i-k-m-. -------------------------------------------------- Ya khotel by / khotela by morozhenoye so slivkami.
Молим још соли и бибера. И е-ё--о-ь-и -ер----п---л---т-. И е__ с___ и п_____ п__________ И е-ё с-л- и п-р-ц- п-ж-л-й-т-. ------------------------------- И ещё соль и перец, пожалуйста. 0
Ya-khot---b- /--hotel- by ---o-h-no-e so -liv--m-. Y_ k_____ b_ / k______ b_ m__________ s_ s________ Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- m-r-z-e-o-e s- s-i-k-m-. -------------------------------------------------- Ya khotel by / khotela by morozhenoye so slivkami.
Молим још једну чашу воде. Е-- ---н--т-к------ы, п---луйст-. Е__ о___ с_____ в____ п__________ Е-ё о-и- с-а-а- в-д-, п-ж-л-й-т-. --------------------------------- Ещё один стакан воды, пожалуйста. 0
Y- ---te- by-- ---t--a-b- ---kt- -l----r. Y_ k_____ b_ / k______ b_ f_____ i__ s___ Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- f-u-t- i-i s-r- ----------------------------------------- Ya khotel by / khotela by frukty ili syr.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + руски (1-100) МП3 руски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Свако може да научи да успешно говори!

Говорење је релативно лако. Успешно говорење је далеко теже. Како нешто кажемо је много важније од тога шта кажемо. Ово су показале различите студије. Слушалац несвесно обраћа пажњу на извесне одлике говора. На тај начин можемо утицати на то да ли ће наш говор бити добро примљен или не. Довољно је да само водимо рачуна о томе како говоримо. Ово се односи и на наш говор тела. Он мора бити аутентичан и одговарати нашој личности. И глас је при том врло важан, јер и он се оцењује. Када су у питању мушкарци, дубоки глас им доноси предност. Говорник с дубоким гласом чини се компетентнији и суверенији. Варијација гласа, напротив, нема никаквог ефекта. Зато је брзина говора веома важна. Успех разговора испитиван је у разним огледима. Успешан говор је способност убеђивања других. Онај ко жели да друге убеди у нешто ни у ком случају не сме брзо говорити. У противном, ствараће утисак неискрености. Говорити споро такође није добро. Људи који говоре врло споро стварају утисак да су неинтелигентни. Зато је најбоље говорити умереном брзином. Идеалне су 3,5 речи у секунди. У говору су паузе такође врло важне. Оне чине да наш говор делује природније, те му је лакше веровати. Резултат је да нам слушаоци верују. Идеално је правити четири до пет станки у минути. Значи, настојте да боље контролишете свој говор! И следећи разговор за посао може да почне ...
Да ли си знао?
Норвешки је северногермански језик. То је матерњи језик око 5 милиона људи. Посебна одлика норвешког је да се састоји од два стандардна варијетета: бокмала и нинорска. То значи да постоје два призната норвешка језика. Оба се равноправно користе у управи, у школама и у медијима. Због разуђености земље дуго се није могао створити стандардни језик. Тако су се одржали дијалекти и развили су се независно један од другог. Али сваки Норвежанин разуме све локалне дијалекте и оба службена језика. За изговор норвешког језика нема утврђених правила. Разлог томе је што се обје иначице претежно пишу. Већином се говори локални дијалекат. Норвешки је веома сличан данском и шведском. Говорници ових језика разумрју се међусобно без већих проблема. Норвешки је, значи, интересантан језик... А свако може да одабере који норвешки жели да учи!