Рјечник

sr У возу   »   hy գնացքում

34 [тридесет и четири]

У возу

У возу

34 [երեսունչորս]

34 [yeresunch’vors]

գնացքում

gnats’k’um

Изаберите како желите да видите превод:   
српски јерменски Игра Више
Да ли je то воз за Берлин? Ս--Բ---ին-մեկն-ղ ---՞-ք- է: Ս_ Բ_____ մ_____ գ______ է_ Ս- Բ-ռ-ի- մ-կ-ո- գ-ա-ց-ն է- --------------------------- Սա Բեռլին մեկնող գնա՞ցքն է: 0
g-----k--m g_________ g-a-s-k-u- ---------- gnats’k’um
Када креће воз? Ե-րբ-----կ-ո-մ ա-- գ-ացք-: Ե___ է մ______ ա__ գ______ Ե-ր- է մ-կ-ո-մ ա-ս գ-ա-ք-: -------------------------- Ե՞րբ է մեկնում այս գնացքը: 0
gnat-’-’um g_________ g-a-s-k-u- ---------- gnats’k’um
Када стиже воз у Берлин? Ե՞րբ-- --մ-ն----գնա-ք- Բե--ի-: Ե___ է ժ_______ գ_____ Բ______ Ե-ր- է ժ-մ-ն-ւ- գ-ա-ք- Բ-ռ-ի-: ------------------------------ Ե՞րբ է ժամանում գնացքը Բեռլին: 0
S- B---li---e---g--g-a՞t-’----e S_ B______ m______ g_________ e S- B-r-l-n m-k-o-h g-a-t-’-’- e ------------------------------- Sa Berrlin meknogh gna՞ts’k’n e
Извините, смем ли проћи? Կ-ե-ե- կ--ել-՞ --ան-նե-: Կ_____ կ______ է ա______ Կ-ե-ե- կ-ր-լ-՞ է ա-ց-ե-: ------------------------ Կներեք կարելի՞ է անցնել: 0
S---e-r-----ek--g- g-------’n-e S_ B______ m______ g_________ e S- B-r-l-n m-k-o-h g-a-t-’-’- e ------------------------------- Sa Berrlin meknogh gna՞ts’k’n e
Мислим да је то моје место. Ես-կարծ-ւմ եմ, -ր սա--- -եղ---: Ե_ կ______ ե__ ո_ ս_ ի_ տ___ է_ Ե- կ-ր-ո-մ ե-, ո- ս- ի- տ-ղ- է- ------------------------------- Ես կարծում եմ, որ սա իմ տեղն է: 0
S--B-rrlin--ekno-- gn---s-k’--e S_ B______ m______ g_________ e S- B-r-l-n m-k-o-h g-a-t-’-’- e ------------------------------- Sa Berrlin meknogh gna՞ts’k’n e
Мислим да седите на мом месту. Ես --ր--ւմ ----ո- ---- -մ տ--ն -ք զբա-ե-ր-լ: Ե_ կ______ ե__ ո_ Դ___ ի_ տ___ ե_ զ_________ Ե- կ-ր-ո-մ ե-, ո- Դ-ւ- ի- տ-ղ- ե- զ-ա-ե-ր-լ- -------------------------------------------- Ես կարծում եմ, որ Դուք իմ տեղն եք զբաղեցրել: 0
Ye--- e me-num a-s -nat--k-y Y____ e m_____ a__ g________ Y-՞-b e m-k-u- a-s g-a-s-k-y ---------------------------- Ye՞rb e meknum ays gnats’k’y
Где су кола за спавање? Ո-----է--------ն-ա-ա--: Ո____ է վ______________ Ո-տ-ղ է վ-գ-ն-ն-ջ-ր-ն-: ----------------------- Որտեղ է վագոն-ննջարանը: 0
Ye՞-b - -e-nu------gn------y Y____ e m_____ a__ g________ Y-՞-b e m-k-u- a-s g-a-s-k-y ---------------------------- Ye՞rb e meknum ays gnats’k’y
Кола за спавање су на крају воза. Վագ---ն---------ո-ը գտնվում է---աց-ի-----ու-: Վ__________________ գ______ է գ_____ վ_______ Վ-գ-ն-ն-ջ-ր-ն-ա-ո-ը գ-ն-ո-մ է գ-ա-ք- վ-ր-ո-մ- --------------------------------------------- Վագոն-ննջարանվագոնը գտնվում է գնացքի վերջում: 0
Y--rb-e--e-nu---y---nat--k-y Y____ e m_____ a__ g________ Y-՞-b e m-k-u- a-s g-a-s-k-y ---------------------------- Ye՞rb e meknum ays gnats’k’y
А где је вагон за ручавање? – На почетку. Իս--ո----- --վ--ո---ես--րա-- - --աջ---աս---: Ի__ ո_____ է վ______________ - Ա____________ Ի-կ ո-տ-՞- է վ-գ-ն-ռ-ս-ո-ա-ը - Ա-ա-ն-մ-ս-ւ-: -------------------------------------------- Իսկ որտե՞ղ է վագոն-ռեստորանը - Առաջնամասում: 0
Y-՞-b - z-a--nu-----t-’--- Be-rlin Y____ e z_______ g________ B______ Y-՞-b e z-a-a-u- g-a-s-k-y B-r-l-n ---------------------------------- Ye՞rb e zhamanum gnats’k’y Berrlin
Могу ли спавати доле? Կ-ր--ի- է-ե--ն---ևո---քն--: Կ______ է ե_ ն_______ ք____ Կ-ր-լ-՞ է ե- ն-ր-և-ւ- ք-ե-: --------------------------- Կարելի՞ է ես ներքևում քնեմ: 0
Y-------zh--an-m -n--s’k’y--e-r-in Y____ e z_______ g________ B______ Y-՞-b e z-a-a-u- g-a-s-k-y B-r-l-n ---------------------------------- Ye՞rb e zhamanum gnats’k’y Berrlin
Могу ли спавати у средини? Կ-ր-լ-՞-- ե---ի--ն -արկո-----եմ: Կ______ է ե_ մ____ հ______ ք____ Կ-ր-լ-՞ է ե- մ-ջ-ն հ-ր-ո-մ ք-ե-: -------------------------------- Կարելի՞ է ես միջին հարկում քնեմ: 0
Y------ zha-a--m g-------y-B-r---n Y____ e z_______ g________ B______ Y-՞-b e z-a-a-u- g-a-s-k-y B-r-l-n ---------------------------------- Ye՞rb e zhamanum gnats’k’y Berrlin
Могу ли спавати горе? Կ--ելի--- -ս -ե--ու--քնե-: Կ______ է ե_ վ______ ք____ Կ-ր-լ-՞ է ե- վ-ր-ո-մ ք-ե-: -------------------------- Կարելի՞ է ես վերևում քնեմ: 0
K---ek---ar---՞-e -n-s’--l K______ k______ e a_______ K-e-e-’ k-r-l-՞ e a-t-’-e- -------------------------- Knerek’ kareli՞ e ants’nel
Када смо на граници? Ե-ր---ն- -ասն-ւմ-սա-մ-ն--: Ե___ ե__ հ______ ս________ Ե-ր- ե-ք հ-ս-ո-մ ս-հ-ա-ի-: -------------------------- Ե՞րբ ենք հասնում սահմանին: 0
Kn-r-k’-k---l-՞ e -n-s’-el K______ k______ e a_______ K-e-e-’ k-r-l-՞ e a-t-’-e- -------------------------- Knerek’ kareli՞ e ants’nel
Колико траје вожња до Берлина? Ո---՞--- տև----ճ-նապա----դեպ--Բեռ-ի-: Ո_____ է տ____ ճ________ դ___ Բ______ Ո-ք-՞- է տ-ո-մ ճ-ն-պ-ր-ը դ-պ- Բ-ռ-ի-: ------------------------------------- Որքա՞ն է տևում ճանապարհը դեպի Բեռլին: 0
Kne--k- ---eli՞-- -----nel K______ k______ e a_______ K-e-e-’ k-r-l-՞ e a-t-’-e- -------------------------- Knerek’ kareli՞ e ants’nel
Да ли воз касни? Գն--քը -ւշա--ւ-մ է: Գ_____ ո________ է_ Գ-ա-ք- ո-շ-ն-ւ-մ է- ------------------- Գնացքը ուշանու՞մ է: 0
Y-s-k-r-s-m y-m, v-- -a im-t-gh- e Y__ k______ y___ v__ s_ i_ t____ e Y-s k-r-s-m y-m- v-r s- i- t-g-n e ---------------------------------- Yes kartsum yem, vor sa im teghn e
Имате ли нешто за читати? Կարդ-լո- ի-- -ր --ն ու-ե՞-: Կ_______ ի__ ո_ բ__ ո______ Կ-ր-ա-ո- ի-չ ո- բ-ն ո-ն-՞-: --------------------------- Կարդալու ինչ որ բան ունե՞ք: 0
Y----a-tsu--yem- vo- s- -m--eg-n e Y__ k______ y___ v__ s_ i_ t____ e Y-s k-r-s-m y-m- v-r s- i- t-g-n e ---------------------------------- Yes kartsum yem, vor sa im teghn e
Може ли се овде добити нешто за јести и пити? Կ-րե--- ------ե- ինչ-ո--ու------և -մելու ----ս-ա--լ: Կ______ է ա_____ ի_____ ո______ և խ_____ բ__ ս______ Կ-ր-լ-՞ է ա-ս-ե- ի-չ-ո- ո-տ-լ-ւ և խ-ե-ո- բ-ն ս-ա-ա-: ---------------------------------------------------- Կարելի՞ է այստեղ ինչ-որ ուտելու և խմելու բան ստանալ: 0
Yes k--t--- ---,-v-r-s--im -egh- e Y__ k______ y___ v__ s_ i_ t____ e Y-s k-r-s-m y-m- v-r s- i- t-g-n e ---------------------------------- Yes kartsum yem, vor sa im teghn e
Да ли бисте ме молим пробудили у 7 часова? Կա---ղ -ք-ի-ձ -ա-----ի- ա-թ-ա-նել: Կ_____ ե_ ի__ ժ___ 7___ ա_________ Կ-ր-՞- ե- ի-ձ ժ-մ- 7-ի- ա-թ-ա-ն-լ- ---------------------------------- Կարո՞ղ եք ինձ ժամը 7-ին արթնացնել: 0
Y---ka--su- -em- --r-------m---g---y--’--baghet--r-l Y__ k______ y___ v__ D___ i_ t____ y___ z___________ Y-s k-r-s-m y-m- v-r D-k- i- t-g-n y-k- z-a-h-t-’-e- ---------------------------------------------------- Yes kartsum yem, vor Duk’ im teghn yek’ zbaghets’rel

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + јерменски (1-100) МП3 јерменски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Бебе читају са усана!

Кад бебе уче да говоре, усредсређују се на уста родитеља. Ово су установили психолози за развој. Бебе почињу да читају са усана отприлике са шест месеци. Овако уче како морају да обликују уста да би производили звуке. Са годину дана су бебе већ у стању да разумеју неколике речи. Тек од тада оне почињу да људима опет гледају у очи. Чинећи то, долазе до многих важних информација. Гледајући родитеље у очи, могу знати да ли су ови срећни или тужни. На овај начин се упознавају са светом емоција. Занимљива ситуација настаје када им се неко обрати на страном језику. У том случају, бебе поново почињу да читају са усана. Тако уче како да производе стране звуке. Зато треба, када разговарате са бебом, да јој се увек директно обраћате. Бебама је неопходан дијалог да би се правилно развијале. Посебно родитељи често понављају то што беба каже. На тај начин бебе добијају повратну информацију. Повратна информација је за њих врло важан. Само тако могу знати да их је човек разумео. Оваква потврда мотивише бебу. И зато се и даље забављају док уче да говоре. Није довољно једној беби пуштати аудио траке. Научници су доказали да бебе стварно умеју да читају са усана. У експериментима су им пуштани филмови без тона. Били су то филмови и на њиховом матерњем и на страним језицима. Филмове на матерњем језику бебе су дуже гледале. Било је очигледно да су при том биле много пажљивије. Ипак су прве речи које једна беба изговори широм света исте. “Мама” и “тата” - ове речи су лаке, без обзира о ком се јези
Да ли си знао?
Пољски спада у западнословенске језике. То је матерњи језик за више од 45 милиона људи. Они углавном живе у Пољској и у многим земљама Источне Европе. Пољски исељеници су свој језик пренели и на друге континенте. Тако у целом свету има око 60 милиона људи који говоре пољски. После руског је то слoвенски језик с највише говорника. Пољски је у уском сродству са чешким и словачким. Модерни пољски књижевни језик се развио из различитих дијалеката. Данас скоро да нема дијалеката пошто већина Пољака користи стандардни језик. Пољска абецеда користи латинична слова и има 35 слова. Увек се наглашава предзадњи слог једне ријечи. Граматика разликује седам падежа и три рода. Скоро сваки крај речи се деклинира или конјугира. Пољски тиме не спада баш обавезно у најлакше језике… Али ускоро ће постати један од најважнијих језика Европе!