Рјечник

sr У возу   »   mk Во воз

34 [тридесет и четири]

У возу

У возу

34 [триесет и четири]

34 [triyesyet i chyetiri]

Во воз

Vo voz

Изаберите како желите да видите превод:   
српски македонски Игра Више
Да ли je то воз за Берлин? Д--- о---е в-зо--за Б-р--н? Д___ о__ е в____ з_ Б______ Д-л- о-а е в-з-т з- Б-р-и-? --------------------------- Дали ова е возот за Берлин? 0
Vo --z V_ v__ V- v-z ------ Vo voz
Када креће воз? Ко-- тр--у-- в---т? К___ т______ в_____ К-г- т-г-у-а в-з-т- ------------------- Кога тргнува возот? 0
V----z V_ v__ V- v-z ------ Vo voz
Када стиже воз у Берлин? К-га п--с--г-ув- -озот -о---р---? К___ п__________ в____ в_ Б______ К-г- п-и-т-г-у-а в-з-т в- Б-р-и-? --------------------------------- Кога пристигнува возот во Берлин? 0
Da---ov-----vo-ot z--By---i-? D___ o__ y_ v____ z_ B_______ D-l- o-a y- v-z-t z- B-e-l-n- ----------------------------- Dali ova ye vozot za Byerlin?
Извините, смем ли проћи? П----е-е, --еам-ли------м-н-м? П________ с____ л_ д_ п_______ П-о-т-т-, с-е-м л- д- п-м-н-м- ------------------------------ Простете, смеам ли да поминам? 0
D--i o-a ye----ot za-By---i-? D___ o__ y_ v____ z_ B_______ D-l- o-a y- v-z-t z- B-e-l-n- ----------------------------- Dali ova ye vozot za Byerlin?
Мислим да је то моје место. Ми---м де-а о---- ---т--м----. М_____ д___ о__ е м____ м_____ М-с-а- д-к- о-а е м-е-о м-с-о- ------------------------------ Мислам дека ова е моето место. 0
Da-- ov--y- -oz-t z- Byer---? D___ o__ y_ v____ z_ B_______ D-l- o-a y- v-z-t z- B-e-l-n- ----------------------------- Dali ova ye vozot za Byerlin?
Мислим да седите на мом месту. М-с-----ека --е-с-д-----а -о----м---о. М_____ д___ В__ с_____ н_ м____ м_____ М-с-а- д-к- В-е с-д-т- н- м-е-о м-с-о- -------------------------------------- Мислам дека Вие седите на моето место. 0
Kog-- t--un-------zo-? K____ t________ v_____ K-g-a t-g-n-o-a v-z-t- ---------------------- Kogua trgunoova vozot?
Где су кола за спавање? К--- е в--о--- з- спиењ-? К___ е в______ з_ с______ К-д- е в-г-н-т з- с-и-њ-? ------------------------- Каде е вагонот за спиење? 0
K-----t--unoo-- v---t? K____ t________ v_____ K-g-a t-g-n-o-a v-z-t- ---------------------- Kogua trgunoova vozot?
Кола за спавање су на крају воза. В--он-- -а-с--е-е-е--а кр------- во--т. В______ з_ с_____ е н_ к_____ о_ в_____ В-г-н-т з- с-и-њ- е н- к-а-о- о- в-з-т- --------------------------------------- Вагонот за спиење е на крајот од возот. 0
K-g-a t----o-v- -oz--? K____ t________ v_____ K-g-a t-g-n-o-a v-z-t- ---------------------- Kogua trgunoova vozot?
А где је вагон за ручавање? – На почетку. А каде----а-он-т за ј--е--- - Н--по------т. А к___ е в______ з_ ј______ – Н_ п_________ А к-д- е в-г-н-т з- ј-д-њ-? – Н- п-ч-т-к-т- ------------------------------------------- А каде е вагонот за јадење? – На почетокот. 0
Kogu-----stigun-ova-vo-o- vo--ye---n? K____ p____________ v____ v_ B_______ K-g-a p-i-t-g-n-o-a v-z-t v- B-e-l-n- ------------------------------------- Kogua pristigunoova vozot vo Byerlin?
Могу ли спавати доле? Мо-----и да спиј----олу? М____ л_ д_ с_____ д____ М-ж-м л- д- с-и-а- д-л-? ------------------------ Можам ли да спијам долу? 0
K-g-a----s--g---ova -oz-- -o B--rl--? K____ p____________ v____ v_ B_______ K-g-a p-i-t-g-n-o-a v-z-t v- B-e-l-n- ------------------------------------- Kogua pristigunoova vozot vo Byerlin?
Могу ли спавати у средини? Можам ли -а с----м -о---е--н---? М____ л_ д_ с_____ в_ с_________ М-ж-м л- д- с-и-а- в- с-е-и-а-а- -------------------------------- Можам ли да спијам во средината? 0
K-gu- p--s-i-unoov---o-ot v---y----n? K____ p____________ v____ v_ B_______ K-g-a p-i-t-g-n-o-a v-z-t v- B-e-l-n- ------------------------------------- Kogua pristigunoova vozot vo Byerlin?
Могу ли спавати горе? М-ж-м--------пиј-м гор-? М____ л_ д_ с_____ г____ М-ж-м л- д- с-и-а- г-р-? ------------------------ Можам ли да спијам горе? 0
P-o--y--ye- --yea- l- da --m-nam? P__________ s_____ l_ d_ p_______ P-o-t-e-y-, s-y-a- l- d- p-m-n-m- --------------------------------- Prostyetye, smyeam li da pominam?
Када смо на граници? Ко----е бид-ме н----а-----а? К___ ќ_ б_____ н_ г_________ К-г- ќ- б-д-м- н- г-а-и-а-а- ---------------------------- Кога ќе бидеме на границата? 0
P-o--y-t--- s-y--m -i da p--in--? P__________ s_____ l_ d_ p_______ P-o-t-e-y-, s-y-a- l- d- p-m-n-m- --------------------------------- Prostyetye, smyeam li da pominam?
Колико траје вожња до Берлина? К---у -о----трае--атув----- до -е-лин? К____ д____ т___ п_________ д_ Б______ К-л-у д-л-о т-а- п-т-в-њ-т- д- Б-р-и-? -------------------------------------- Колку долго трае патувањето до Берлин? 0
Pro-tye-y-, s---am -i--a--o---a-? P__________ s_____ l_ d_ p_______ P-o-t-e-y-, s-y-a- l- d- p-m-n-m- --------------------------------- Prostyetye, smyeam li da pominam?
Да ли воз касни? Д-ли----о--д-ц-и? Д___ в____ д_____ Д-л- в-з-т д-ц-и- ----------------- Дали возот доцни? 0
Mi--a--d--ka -va-ye mo-e------s-o. M_____ d____ o__ y_ m_____ m______ M-s-a- d-e-a o-a y- m-y-t- m-e-t-. ---------------------------------- Mislam dyeka ova ye moyeto myesto.
Имате ли нешто за читати? Им-т---и неш-- з- чита-е? И____ л_ н____ з_ ч______ И-а-е л- н-ш-о з- ч-т-њ-? ------------------------- Имате ли нешто за читање? 0
Mi---m-dy-k- o-a-y----yet--m-es-o. M_____ d____ o__ y_ m_____ m______ M-s-a- d-e-a o-a y- m-y-t- m-e-t-. ---------------------------------- Mislam dyeka ova ye moyeto myesto.
Може ли се овде добити нешто за јести и пити? М--е--и--ов----вд- -а-до-ие-н-што -а ј--ењ--и з--пи--е? М___ л_ ч____ о___ д_ д____ н____ з_ ј_____ и з_ п_____ М-ж- л- ч-в-к о-д- д- д-б-е н-ш-о з- ј-д-њ- и з- п-е-е- ------------------------------------------------------- Може ли човек овде да добие нешто за јадење и за пиење? 0
Mi-la- --ek---va -e -o--------s-o. M_____ d____ o__ y_ m_____ m______ M-s-a- d-e-a o-a y- m-y-t- m-e-t-. ---------------------------------- Mislam dyeka ova ye moyeto myesto.
Да ли бисте ме молим пробудили у 7 часова? Дали--и -е р-----и------7.----асот--е-мола-? Д___ б_ м_ р________ в_ 7___ ч____ В_ м_____ Д-л- б- м- р-з-у-и-е в- 7-0- ч-с-т В- м-л-м- -------------------------------------------- Дали би ме разбудиле во 7.00 часот Ве молам? 0
M----- -ye-a-V-y-----di--e ---m-yeto--ye--o. M_____ d____ V___ s_______ n_ m_____ m______ M-s-a- d-e-a V-y- s-e-i-y- n- m-y-t- m-e-t-. -------------------------------------------- Mislam dyeka Viye syeditye na moyeto myesto.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + македонски (1-100) МП3 македонски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Бебе читају са усана!

Кад бебе уче да говоре, усредсређују се на уста родитеља. Ово су установили психолози за развој. Бебе почињу да читају са усана отприлике са шест месеци. Овако уче како морају да обликују уста да би производили звуке. Са годину дана су бебе већ у стању да разумеју неколике речи. Тек од тада оне почињу да људима опет гледају у очи. Чинећи то, долазе до многих важних информација. Гледајући родитеље у очи, могу знати да ли су ови срећни или тужни. На овај начин се упознавају са светом емоција. Занимљива ситуација настаје када им се неко обрати на страном језику. У том случају, бебе поново почињу да читају са усана. Тако уче како да производе стране звуке. Зато треба, када разговарате са бебом, да јој се увек директно обраћате. Бебама је неопходан дијалог да би се правилно развијале. Посебно родитељи често понављају то што беба каже. На тај начин бебе добијају повратну информацију. Повратна информација је за њих врло важан. Само тако могу знати да их је човек разумео. Оваква потврда мотивише бебу. И зато се и даље забављају док уче да говоре. Није довољно једној беби пуштати аудио траке. Научници су доказали да бебе стварно умеју да читају са усана. У експериментима су им пуштани филмови без тона. Били су то филмови и на њиховом матерњем и на страним језицима. Филмове на матерњем језику бебе су дуже гледале. Било је очигледно да су при том биле много пажљивије. Ипак су прве речи које једна беба изговори широм света исте. “Мама” и “тата” - ове речи су лаке, без обзира о ком се јези
Да ли си знао?
Пољски спада у западнословенске језике. То је матерњи језик за више од 45 милиона људи. Они углавном живе у Пољској и у многим земљама Источне Европе. Пољски исељеници су свој језик пренели и на друге континенте. Тако у целом свету има око 60 милиона људи који говоре пољски. После руског је то слoвенски језик с највише говорника. Пољски је у уском сродству са чешким и словачким. Модерни пољски књижевни језик се развио из различитих дијалеката. Данас скоро да нема дијалеката пошто већина Пољака користи стандардни језик. Пољска абецеда користи латинична слова и има 35 слова. Увек се наглашава предзадњи слог једне ријечи. Граматика разликује седам падежа и три рода. Скоро сваки крај речи се деклинира или конјугира. Пољски тиме не спада баш обавезно у најлакше језике… Али ускоро ће постати један од најважнијих језика Европе!