Рјечник

sr На аеродрому   »   ru В аэропорту

35 [тридесет и пет]

На аеродрому

На аеродрому

35 [тридцать пять]

35 [tridtsatʹ pyatʹ]

В аэропорту

V aeroportu

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
Хтео / Хтела бих резервисати лет за Атину. Я х-т-л ---- хот--а -- за-рон---в-т- -ейс ----ф--. Я х____ б_ / х_____ б_ з____________ р___ д_ А____ Я х-т-л б- / х-т-л- б- з-б-о-и-о-а-ь р-й- д- А-и-. -------------------------------------------------- Я хотел бы / хотела бы забронировать рейс до Афин. 0
V -ero--r-u V a________ V a-r-p-r-u ----------- V aeroportu
Да ли је то директан лет? Э-- пря-ой ----? Э__ п_____ р____ Э-о п-я-о- р-й-? ---------------- Это прямой рейс? 0
V--e---ortu V a________ V a-r-p-r-u ----------- V aeroportu
Молим место до прозора, за непушаче. Некуряще- ме--о-у-----,--о--л-йста. Н________ м____ у о____ п__________ Н-к-р-щ-е м-с-о у о-н-, п-ж-л-й-т-. ----------------------------------- Некурящее место у окна, пожалуйста. 0
Ya-khote- ---/ kh-t--a-b- --br-n-----tʹ---y- -- A---. Y_ k_____ b_ / k______ b_ z____________ r___ d_ A____ Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- z-b-o-i-o-a-ʹ r-y- d- A-i-. ----------------------------------------------------- Ya khotel by / khotela by zabronirovatʹ reys do Afin.
Хтео / Хтела бих потврдити своју резервацију. Я --те- -ы /---те-а-бы---д-вер-и-ь---ю-б---ь. Я х____ б_ / х_____ б_ п__________ м__ б_____ Я х-т-л б- / х-т-л- б- п-д-в-р-и-ь м-ю б-о-ь- --------------------------------------------- Я хотел бы / хотела бы подтвердить мою бронь. 0
Y- -hot-l----- k-otel--b- ---r-n----a-ʹ---ys-d- Afi-. Y_ k_____ b_ / k______ b_ z____________ r___ d_ A____ Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- z-b-o-i-o-a-ʹ r-y- d- A-i-. ----------------------------------------------------- Ya khotel by / khotela by zabronirovatʹ reys do Afin.
Хтео / Хтела бих сторнирати своју резервацију. Я--о-ел б- - х-т----бы -н-у-и-ов--ь-мою----н-. Я х____ б_ / х_____ б_ а___________ м__ б_____ Я х-т-л б- / х-т-л- б- а-н-л-р-в-т- м-ю б-о-ь- ---------------------------------------------- Я хотел бы / хотела бы аннулировать мою бронь. 0
Ya-k-------y----hot-l- -- -----ni-o-a------s-d---f-n. Y_ k_____ b_ / k______ b_ z____________ r___ d_ A____ Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- z-b-o-i-o-a-ʹ r-y- d- A-i-. ----------------------------------------------------- Ya khotel by / khotela by zabronirovatʹ reys do Afin.
Хтео / Хтела бих променити своју резервацију. Я------ -- --хот-----ы-изме-ить-мою------. Я х____ б_ / х_____ б_ и_______ м__ б_____ Я х-т-л б- / х-т-л- б- и-м-н-т- м-ю б-о-ь- ------------------------------------------ Я хотел бы / хотела бы изменить мою бронь. 0
E-- pr---o- re--? E__ p______ r____ E-o p-y-m-y r-y-? ----------------- Eto pryamoy reys?
Када полеће следећи авион за Рим? Ког-а--ыле--ет-сл----щий -а----т в-Ри-? К____ в_______ с________ с______ в Р___ К-г-а в-л-т-е- с-е-у-щ-й с-м-л-т в Р-м- --------------------------------------- Когда вылетает следующий самолёт в Рим? 0
E-o--r--m-y re--? E__ p______ r____ E-o p-y-m-y r-y-? ----------------- Eto pryamoy reys?
Јесу ли слободна још два места? Т---е---е----д-а-с--бо---х-----а? Т__ е__ е___ д__ с________ м_____ Т-м е-ё е-т- д-а с-о-о-н-х м-с-а- --------------------------------- Там ещё есть два свободных места? 0
E----r-am-y r---? E__ p______ r____ E-o p-y-m-y r-y-? ----------------- Eto pryamoy reys?
Не, имамо још само једно место слободно. Н-т- у н-с---т- ---ь-о о-н- с-об-дн-е----т-. Н___ у н__ е___ т_____ о___ с________ м_____ Н-т- у н-с е-т- т-л-к- о-н- с-о-о-н-е м-с-о- -------------------------------------------- Нет, у нас есть только одно свободное место. 0
Neku-y--h--eye -e-to - okn---po--a-uys-a. N_____________ m____ u o____ p___________ N-k-r-a-h-h-y- m-s-o u o-n-, p-z-a-u-s-a- ----------------------------------------- Nekuryashcheye mesto u okna, pozhaluysta.
Када слећемо? Ко-д- м- -р---мля--ся? К____ м_ п____________ К-г-а м- п-и-е-л-е-с-? ---------------------- Когда мы приземляемся? 0
Nekur-------y- mes-o-- ok-a,--o---l-y---. N_____________ m____ u o____ p___________ N-k-r-a-h-h-y- m-s-o u o-n-, p-z-a-u-s-a- ----------------------------------------- Nekuryashcheye mesto u okna, pozhaluysta.
Када смо тамо? К-г---мы-п-----е-? К____ м_ п________ К-г-а м- п-и-у-е-? ------------------ Когда мы прибудем? 0
N---ry------y- m--t--u ok-a,-p--h-l-----. N_____________ m____ u o____ p___________ N-k-r-a-h-h-y- m-s-o u o-n-, p-z-a-u-s-a- ----------------------------------------- Nekuryashcheye mesto u okna, pozhaluysta.
Када вози аутобус у центар града? К-------п-а-ля-т-я а-тобус-в-ц-н---горо--? К____ о___________ а______ в ц____ г______ К-г-а о-п-а-л-е-с- а-т-б-с в ц-н-р г-р-д-? ------------------------------------------ Когда отправляется автобус в центр города? 0
Y--kho-el -y-/ -hot-----y pod-v---i-- moy--br-nʹ. Y_ k_____ b_ / k______ b_ p__________ m___ b_____ Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- p-d-v-r-i-ʹ m-y- b-o-ʹ- ------------------------------------------------- Ya khotel by / khotela by podtverditʹ moyu bronʹ.
Да ли је то Ваш кофер? Э-о Ва- ---ода-? Э__ В__ ч_______ Э-о В-ш ч-м-д-н- ---------------- Это Ваш чемодан? 0
Y- kh-te- b--/--ho-e---by -odtverd--ʹ--oy-----n-. Y_ k_____ b_ / k______ b_ p__________ m___ b_____ Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- p-d-v-r-i-ʹ m-y- b-o-ʹ- ------------------------------------------------- Ya khotel by / khotela by podtverditʹ moyu bronʹ.
Да ли је то Ваша ташна? Э----а-- с--ка? Э__ В___ с_____ Э-о В-ш- с-м-а- --------------- Это Ваша сумка? 0
Y-------l--y /--hote-a b---o-tv--d--ʹ m-y- -ro-ʹ. Y_ k_____ b_ / k______ b_ p__________ m___ b_____ Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- p-d-v-r-i-ʹ m-y- b-o-ʹ- ------------------------------------------------- Ya khotel by / khotela by podtverditʹ moyu bronʹ.
Да ли је то Ваш пртљаг? Э-о--а--бага-? Э__ В__ б_____ Э-о В-ш б-г-ж- -------------- Это Ваш багаж? 0
Ya--hot-- -- / k----la by --n-li-ova-ʹ-moyu-bro--. Y_ k_____ b_ / k______ b_ a___________ m___ b_____ Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- a-n-l-r-v-t- m-y- b-o-ʹ- -------------------------------------------------- Ya khotel by / khotela by annulirovatʹ moyu bronʹ.
Колико пртљага могу понети? С----ко----а---я---г- в-я-ь с-со---? С______ б_____ я м___ в____ с с_____ С-о-ь-о б-г-ж- я м-г- в-я-ь с с-б-й- ------------------------------------ Сколько багажа я могу взять с собой? 0
Ya--ho-el-by /---o-e-a-b--annul-r-v--- -oy- -r--ʹ. Y_ k_____ b_ / k______ b_ a___________ m___ b_____ Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- a-n-l-r-v-t- m-y- b-o-ʹ- -------------------------------------------------- Ya khotel by / khotela by annulirovatʹ moyu bronʹ.
Двадесет кила. Д-а-ц--ь ----гр---. Д_______ к_________ Д-а-ц-т- к-л-г-а-м- ------------------- Двадцать килограмм. 0
Ya-k-ot-l ---- kho-e-a -y-ann-lir------mo-u-br---. Y_ k_____ b_ / k______ b_ a___________ m___ b_____ Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- a-n-l-r-v-t- m-y- b-o-ʹ- -------------------------------------------------- Ya khotel by / khotela by annulirovatʹ moyu bronʹ.
Шта, само двадесет кила? Ч-о--Т----о два-ца-ь --лог-а-м? Ч___ Т_____ д_______ к_________ Ч-о- Т-л-к- д-а-ц-т- к-л-г-а-м- ------------------------------- Что? Только двадцать килограмм? 0
Y------el-b----------- by--zm-nitʹ-m--u-b-onʹ. Y_ k_____ b_ / k______ b_ i_______ m___ b_____ Y- k-o-e- b- / k-o-e-a b- i-m-n-t- m-y- b-o-ʹ- ---------------------------------------------- Ya khotel by / khotela by izmenitʹ moyu bronʹ.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + руски (1-100) МП3 руски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Учење мења мозак

Они који тренирају, обликују своје тело. Очигледно да је могуће обликовати и мозак Ово значи да, када учимо стране језике, није довољан само таленат. Једнако је важно редовно вежбање. Зато што вежба позитивно утиче на мождане структуре. Разуме се да је надареност за језике урођена. Без обзира на ово, интензивним тренингом долази до мењања појединих можданих структура. При томе се повећава центар за говор. Нервне ћелије људи који вежбају се такође мењају. Дуго времена се веровало да се мозак не може мењати. Веровало се да све што не научимо као дете, нећемо никада ни научити! Научници који се баве истраживањем мозга дошли су до супротних резултата. Показали су да је мозак читавог живота бистар и подложан промени. Могли би рећи: функционише као и сваки други мишић. Због ове његове особине, можемо га читавог живота изграђивати. Мозак прерађује сваку врсту уноса. Кад се редовно тренира, мозак је у стању да много боље преради тај унос. То значи да ради боље и ефикасније. Ово важи и за мозак старијих и млађих људи. Но није нужно учити да би се мозак тренирао. Читање је такође добра вежба. Читањем захтевне литературе унапређујемо центар за говор. На тај начин проширујемо свој речник. Осим тога развијамо наш осећај за језике. Занимљиво је да се језици не прерађују искључиво у центру за говор. Нови садржаји се такође обрађују у центру за моторику. Зто је врло важно што чешће стимулисати цео мозак. Према томе: Покрените тело И ум!
Да ли си знао?
Португалски спада у романске језике. У уском је сродству са шпанским и с каталонским. Развио се из вулгарног латинског римских војника. За око 10 милиона људи је европски португалски матерњи језик. Он је такође један од најважнијих светских језика… То је повезано с прошлошћу Португала као колонијалне силе. У 15. и 16. веку је нација морепловаца донела свој језик на друге континенте. У деловима Африке и Азије се и данас говори португалски. Земље у којима се говори овај језик оријентишу се језички углавном на европски узор. У Бразилу је то друкчије. Језик који се тамо говори има неколико посебности и сматра се посебним варијететом. Ипак се Португалци у правилу могу добро споразумевати с Бразилцима. Укупно више од 240 милиона људи на свету говори португалски. Осим тога има око 20 креолских језика који се базирају на португалском. Португалски данас спада у светске језике.