Рјечник

sr Јавни локални саобраћај   »   bn গণপরিবহণ

36 [тридесет и шест]

Јавни локални саобраћај

Јавни локални саобраћај

৩৬ [ছত্রিশ]

36 [Chatriśa]

গণপরিবহণ

gaṇaparibahaṇa

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бенгалски Игра Више
Где је аутобуска станица? বাস কো-া--থা--? বা_ কো__ থা__ ব-স ক-থ-য় থ-ম-? --------------- বাস কোথায় থামে? 0
g-ṇ--a-ibahaṇa g_____________ g-ṇ-p-r-b-h-ṇ- -------------- gaṇaparibahaṇa
Који аутобус вози у центар? স-------্টা-- কোন---- য-য়? সি_ সে___ কো_ বা_ যা__ স-ট- স-ন-ট-র- ক-ন ব-স য-য়- -------------------------- সিটি সেন্টারে কোন বাস যায়? 0
g--a---ib--a-a g_____________ g-ṇ-p-r-b-h-ṇ- -------------- gaṇaparibahaṇa
Коју линију морам узети? আ-- ক-ন বাসে -ড়ব? আ_ কো_ বা_ চ___ আ-ি ক-ন ব-স- চ-়-? ------------------ আমি কোন বাসে চড়ব? 0
bās--k-th--a-t--m-? b___ k______ t_____ b-s- k-t-ā-a t-ā-ē- ------------------- bāsa kōthāẏa thāmē?
Морам ли преседати? আ--কে ক- ব-- বদ- -র-ে -বে? আ__ কি বা_ ব__ ক__ হ__ আ-া-ে ক- ব-স ব-ল ক-ত- হ-ে- -------------------------- আমাকে কি বাস বদল করতে হবে? 0
bāsa -ō--āẏa-thām-? b___ k______ t_____ b-s- k-t-ā-a t-ā-ē- ------------------- bāsa kōthāẏa thāmē?
Где морам пресести? আ---ে ----য়-ব-স---ল-করতে হ-ে? আ__ কো__ বা_ ব__ ক__ হ__ আ-া-ে ক-থ-য় ব-স ব-ল ক-ত- হ-ে- ----------------------------- আমাকে কোথায় বাস বদল করতে হবে? 0
bā-- kōthāẏ---h-mē? b___ k______ t_____ b-s- k-t-ā-a t-ā-ē- ------------------- bāsa kōthāẏa thāmē?
Колико кошта карта? একট--ট-ক------াম---? এ__ টি___ দা_ ক__ এ-ট- ট-ক-ট-র দ-ম ক-? -------------------- একটা টিকিটের দাম কত? 0
Siṭ--s----rē -----bā-a-----? S___ s______ k___ b___ y____ S-ṭ- s-n-ā-ē k-n- b-s- y-ẏ-? ---------------------------- Siṭi sēnṭārē kōna bāsa yāẏa?
Колико станица има до центра? স-টি-স--্ট-- ---য--- ব---কতবা- -ামে? সি_ সে___ প____ বা_ ক___ থা__ স-ট- স-ন-ট-র প-্-ন-ত ব-স ক-ব-র থ-ম-? ------------------------------------ সিটি সেন্টার পর্যন্ত বাস কতবার থামে? 0
S-ṭi -ēn-ā-- ---- -ā-a -āẏa? S___ s______ k___ b___ y____ S-ṭ- s-n-ā-ē k-n- b-s- y-ẏ-? ---------------------------- Siṭi sēnṭārē kōna bāsa yāẏa?
Морате овде изаћи. আ-ন----এ-া-- ন-ম-ে -ব- ৷ আ___ এ__ না__ হ_ ৷ আ-ন-ক- এ-া-ে ন-ম-ে হ-ে ৷ ------------------------ আপনাকে এখানে নামতে হবে ৷ 0
Si-i-sē--ār- k--- -ā-- -āẏa? S___ s______ k___ b___ y____ S-ṭ- s-n-ā-ē k-n- b-s- y-ẏ-? ---------------------------- Siṭi sēnṭārē kōna bāsa yāẏa?
Морате изаћи назад. আপ--------- --ক -ি-ে-নাম-- -বে-৷ আ___ পি__ দি_ দি_ না__ হ_ ৷ আ-ন-ক- প-ছ- দ-ক দ-য়- ন-ম-ে হ-ে ৷ -------------------------------- আপনাকে পিছন দিক দিয়ে নামতে হবে ৷ 0
Ām--k-n- b-sē-c-ṛ---? Ā__ k___ b___ c______ Ā-i k-n- b-s- c-ṛ-b-? --------------------- Āmi kōna bāsē caṛaba?
Следећи метро долази за 5 минута. পর---ত- -্----৫-মি--টের--ধ-য- -স-ে ৷ প____ ট্__ ৫ মি___ ম__ আ__ ৷ প-ব-্-ী ট-র-ন ৫ ম-ন-ট-র ম-্-ে আ-ব- ৷ ------------------------------------ পরবর্তী ট্রেন ৫ মিনিটের মধ্যে আসবে ৷ 0
Ā-i -ō-- b--ē------a? Ā__ k___ b___ c______ Ā-i k-n- b-s- c-ṛ-b-? --------------------- Āmi kōna bāsē caṛaba?
Следећи трамвај долази за 10 минута. প--র্-- ট্-া--১০ মিনিটের -ধ্-ে--সব- ৷ প____ ট্__ ১_ মি___ ম__ আ__ ৷ প-ব-্-ী ট-র-ম ১- ম-ন-ট-র ম-্-ে আ-ব- ৷ ------------------------------------- পরবর্তী ট্রাম ১০ মিনিটের মধ্যে আসবে ৷ 0
Ā-i-k--a-bā-- ca--b-? Ā__ k___ b___ c______ Ā-i k-n- b-s- c-ṛ-b-? --------------------- Āmi kōna bāsē caṛaba?
Следећи аутобус долази за 15 минута. পরব-্তী--াস -- --নিট-- মধ------ব- ৷ প____ বা_ ১_ মি___ ম__ আ__ ৷ প-ব-্-ী ব-স ১- ম-ন-ট-র ম-্-ে আ-ব- ৷ ----------------------------------- পরবর্তী বাস ১৫ মিনিটের মধ্যে আসবে ৷ 0
Ā-ā--------s- -ada---kar-tē h-b-? Ā____ k_ b___ b_____ k_____ h____ Ā-ā-ē k- b-s- b-d-l- k-r-t- h-b-? --------------------------------- Āmākē ki bāsa badala karatē habē?
Када вози задњи метро? শেষ ট-র-ন ক---আছে? শে_ ট্__ ক__ আ__ শ-ষ ট-র-ন ক-ন আ-ে- ------------------ শেষ ট্রেন কখন আছে? 0
Ā--k-----bāsa-ba--l- k--at- h-bē? Ā____ k_ b___ b_____ k_____ h____ Ā-ā-ē k- b-s- b-d-l- k-r-t- h-b-? --------------------------------- Āmākē ki bāsa badala karatē habē?
Када вози задњи трамвај? শেষ ট-রা- --ন-আছ-? শে_ ট্__ ক__ আ__ শ-ষ ট-র-ম ক-ন আ-ে- ------------------ শেষ ট্রাম কখন আছে? 0
Ām-k- ki----- b-------arat----b-? Ā____ k_ b___ b_____ k_____ h____ Ā-ā-ē k- b-s- b-d-l- k-r-t- h-b-? --------------------------------- Āmākē ki bāsa badala karatē habē?
Када вози задњи аутобус? শে-------খন-আছে? শে_ বা_ ক__ আ__ শ-ষ ব-স ক-ন আ-ে- ---------------- শেষ বাস কখন আছে? 0
Āmāk--kōth-ẏa--ā-a -adala ka-at- ---ē? Ā____ k______ b___ b_____ k_____ h____ Ā-ā-ē k-t-ā-a b-s- b-d-l- k-r-t- h-b-? -------------------------------------- Āmākē kōthāẏa bāsa badala karatē habē?
Имате ли возну карту? আপনা---াছ----কি---ছ--ক-? আ___ কা_ টি__ আ_ কি_ আ-ন-র ক-ছ- ট-ক-ট আ-ে ক-? ------------------------ আপনার কাছে টিকিট আছে কি? 0
Ā-āk---ōthāẏa-bāsa-ba--la -a-at--h--ē? Ā____ k______ b___ b_____ k_____ h____ Ā-ā-ē k-t-ā-a b-s- b-d-l- k-r-t- h-b-? -------------------------------------- Āmākē kōthāẏa bāsa badala karatē habē?
Возну карту? – Не, немам. টিক-ট? ------মার ---ে ন-ই ৷ টি___ – না____ কা_ নে_ ৷ ট-ক-ট- – ন-,-ম-র ক-ছ- ন-ই ৷ --------------------------- টিকিট? – না,আমার কাছে নেই ৷ 0
Ā--kē--ō-hāẏa --s-------a k----ē -abē? Ā____ k______ b___ b_____ k_____ h____ Ā-ā-ē k-t-ā-a b-s- b-d-l- k-r-t- h-b-? -------------------------------------- Āmākē kōthāẏa bāsa badala karatē habē?
Онда морате платити казну. তা-লে আপ--ক- -র---না-দ--ে-----৷ তা__ আ___ জ___ দি_ হ_ ৷ ত-হ-ে আ-ন-ক- জ-ি-া-া দ-ত- হ-ে ৷ ------------------------------- তাহলে আপনাকে জরিমানা দিতে হবে ৷ 0
Ē-aṭā--------a--------t-? Ē____ ṭ_______ d___ k____ Ē-a-ā ṭ-k-ṭ-r- d-m- k-t-? ------------------------- Ēkaṭā ṭikiṭēra dāma kata?

Развој језика

Сасвим је јасно зашто разговарамо једни са другима. Желимо да разменимо идеје и међусобно се разумемо. Међутим, није најјасније како је настао језик. На ту тему су се развиле многе теорије. Извесно је једино да је језик веома стар феномен. Предуслов за говор су извесне физичке црте. Оне су неопходне за стварање звукова. Још од времена Неандерталаца људи су у стању да употребљавају свој глас. На тај начин су се разликовали од животиња. Сем тога, моћан, чист глас био је неопходан чинилац самоодбране. Њиме је особа могла застрашити непријатеља. У то време су се производила оруђа и користила се ватра. Ово знање је требало на неки начин преносити. Језик је такође играо важну улогу за време лова. Једноставно споразумевање међу људима старо је преко две хиљаде година. Први лингвистички елементи били су знакови и гестови. Али, људи су желели да буду у могућности да комуницирају и у мраку. Осим тога, морали су разговарати једни с другима а да се не виде. Тако се развио глас који је заменио гестове. Језик у данашњем смислу стар је барем 50.000 година. Када је Хомо сапиенс напустио Африку, језик се раширио земаљском куглом. Тада је дошло до раздвајања језика у различитим регионима. Што ће рећи: дошло је до настанка различитих језичких породица. Оне су садржавалe само основе језичких система. У поређењу са данашњим језицима први језици су били много мање сложени. До њиховог развоја дошло је путем граматике, фонологије и семантике. Могло би се рећи да су различити језици у ствари различита решења. Али, проблем је увек био исти: На који начин да покажем о чему размишљам?
Да ли си знао?
Бразилски португалски спада у романске језике. Настао је из европског португалског. Донесен је током колонијалне политике Португала све до Јужне Америке. Данас је Бразил највећа нација на свету која говори португалски. Око 190 милиона људи говори бразилски португалски као матерњи језик. А језик има и велик утицај на друге јужноамеричке земље… Чак постоји мешани језик који садржи португалске и шпанске елементе. Некад се Бразил језички уско оријентисао на свој европски узор. Од 1930. пробудила се нова свест за бразилску културу. Бразилци су били поносни на свој језик па су желели јаче нагласити његове посебности. Али било је стално и напора да се ова два језика не раздвајају. У међувремену постоји, на пример, споразум о заједничком правопису. Највећа разлика између два варијетета данас се огледа у изговору. У бразилском језичком фонду има неколико појмова из индијанског језика којих нема у Европи. Откријте овај узбудљиви језик који спада у најважније језике на свету!