Рјечник

sr Јавни локални саобраћај   »   ur ‫پبلک ٹرانسپورٹ‬

36 [тридесет и шест]

Јавни локални саобраћај

Јавни локални саобраћај

‫36 [چھتیس]‬

chhatees

‫پبلک ٹرانسپورٹ‬

public tansport

Изаберите како желите да видите превод:   
српски урду Игра Више
Где је аутобуска станица? ‫-س----ا---ہا- ---‬ ‫__ ا____ ک___ ہ___ ‫-س ا-ٹ-پ ک-ا- ہ-؟- ------------------- ‫بس اسٹاپ کہاں ہے؟‬ 0
p-bl-c --n--ort p_____ t_______ p-b-i- t-n-p-r- --------------- public tansport
Који аутобус вози у центар? ‫--- --نسی ب- -ائے گی؟‬ ‫___ ک____ ب_ ج___ گ___ ‫-ہ- ک-ن-ی ب- ج-ئ- گ-؟- ----------------------- ‫شہر کونسی بس جائے گی؟‬ 0
pu------an-po-t p_____ t_______ p-b-i- t-n-p-r- --------------- public tansport
Коју линију морам узети? ‫-جھ-----سے ن-بر--- بس----ی ہ-؟‬ ‫____ ک____ ن___ ک_ ب_ ل___ ہ___ ‫-ج-ے ک-ن-ے ن-ب- ک- ب- ل-ن- ہ-؟- -------------------------------- ‫مجھے کونسے نمبر کی بس لینی ہے؟‬ 0
b-- --op---h------? b__ s___ k____ h___ b-s s-o- k-h-n h-i- ------------------- bas stop kahan hai?
Морам ли преседати? ‫ک---م-ھے-ب- ---یل------ہوگی-‬ ‫___ م___ ب_ ت____ ک___ ہ_____ ‫-ی- م-ھ- ب- ت-د-ل ک-ن- ہ-گ-؟- ------------------------------ ‫کیا مجھے بس تبدیل کرنی ہوگی؟‬ 0
ba- --o- --han----? b__ s___ k____ h___ b-s s-o- k-h-n h-i- ------------------- bas stop kahan hai?
Где морам пресести? ‫--ھ---ہا--بس--ب-یل کر-ی--و-ی-‬ ‫____ ک___ ب_ ت____ ک___ ہ_____ ‫-ج-ے ک-ا- ب- ت-د-ل ک-ن- ہ-گ-؟- ------------------------------- ‫مجھے کہاں بس تبدیل کرنی ہوگی؟‬ 0
bas-s--- k---n--ai? b__ s___ k____ h___ b-s s-o- k-h-n h-i- ------------------- bas stop kahan hai?
Колико кошта карта? ‫ٹ-ٹ -ت------ہے-‬ ‫___ ک___ ک_ ہ___ ‫-ک- ک-ن- ک- ہ-؟- ----------------- ‫ٹکٹ کتنے کا ہے؟‬ 0
s----r k---i-bas-------i? s_____ k____ b__ j___ g__ s-e-a- k-n-i b-s j-y- g-? ------------------------- shehar konsi bas jaye gi?
Колико станица има до центра? ‫-ہر-ت- جاتے-ہ-ئے-ک-ن------س-ا- --ن---‬ ‫___ ت_ ج___ ہ___ ک___ ب_ ا____ آ______ ‫-ہ- ت- ج-ت- ہ-ئ- ک-ن- ب- ا-ٹ-پ آ-ن-ے-‬ --------------------------------------- ‫شہر تک جاتے ہوئے کتنے بس اسٹاپ آئنگے؟‬ 0
sheh-r k-n-i---s ja-- g-? s_____ k____ b__ j___ g__ s-e-a- k-n-i b-s j-y- g-? ------------------------- shehar konsi bas jaye gi?
Морате овде изаћи. ‫آپ--و -ہ----ترنا-چا--ے‬ ‫__ ک_ ی___ ا____ چ_____ ‫-پ ک- ی-ا- ا-ر-ا چ-ہ-ے- ------------------------ ‫آپ کو یہاں اترنا چاہئے‬ 0
sh-ha- k-nsi bas -a-e --? s_____ k____ b__ j___ g__ s-e-a- k-n-i b-s j-y- g-? ------------------------- shehar konsi bas jaye gi?
Морате изаћи назад. ‫-- -و----ھ--س---ترنا-چا-ئ-‬ ‫__ ک_ پ____ س_ ا____ چ_____ ‫-پ ک- پ-چ-ے س- ا-ر-ا چ-ہ-ے- ---------------------------- ‫آپ کو پیچھے سے اترنا چاہئے‬ 0
m--h- k--s- nu-b-r ------ le-i-ha-? m____ k____ n_____ k_ b__ l___ h___ m-j-e k-n-e n-m-e- k- b-s l-n- h-i- ----------------------------------- mujhe konse number ki bas leni hai?
Следећи метро долази за 5 минута. ‫-گلی-سب-وے--ا-چ م-ٹ -ی---ئے -ی‬ ‫____ س_ و_ پ___ م__ م__ آ__ گ__ ‫-گ-ی س- و- پ-ن- م-ٹ م-ں آ-ے گ-‬ -------------------------------- ‫اگلی سب وے پانچ منٹ میں آئے گی‬ 0
m-j-e-k---e---m--- -i-bas----- ---? m____ k____ n_____ k_ b__ l___ h___ m-j-e k-n-e n-m-e- k- b-s l-n- h-i- ----------------------------------- mujhe konse number ki bas leni hai?
Следећи трамвај долази за 10 минута. ‫اگ-ی----م----م-ٹ-م-- آ---گ-‬ ‫____ ٹ___ د_ م__ م__ آ__ گ__ ‫-گ-ی ٹ-ا- د- م-ٹ م-ں آ-ے گ-‬ ----------------------------- ‫اگلی ٹرام دس منٹ میں آئے گی‬ 0
m-jh----ns- -um-----i -as-leni ---? m____ k____ n_____ k_ b__ l___ h___ m-j-e k-n-e n-m-e- k- b-s l-n- h-i- ----------------------------------- mujhe konse number ki bas leni hai?
Следећи аутобус долази за 15 минута. ‫اگ-ی--س-پ--رہ-منٹ -یں -ئ- -ی‬ ‫____ ب_ پ____ م__ م__ آ__ گ__ ‫-گ-ی ب- پ-د-ہ م-ٹ م-ں آ-ے گ-‬ ------------------------------ ‫اگلی بس پندرہ منٹ میں آئے گی‬ 0
k---m-jhe ba---a-d----ka--i---g-? k__ m____ b__ t______ k____ h____ k-a m-j-e b-s t-b-e-l k-r-i h-g-? --------------------------------- kya mujhe bas tabdeel karni hogi?
Када вози задњи метро? ‫-خ----ب-وے-ک- --ئ- گ--‬ ‫____ س_ و_ ک_ ج___ گ___ ‫-خ-ی س- و- ک- ج-ئ- گ-؟- ------------------------ ‫آخری سب وے کب جائے گی؟‬ 0
ky--mu--e b-s-t------ ka----ho-i? k__ m____ b__ t______ k____ h____ k-a m-j-e b-s t-b-e-l k-r-i h-g-? --------------------------------- kya mujhe bas tabdeel karni hogi?
Када вози задњи трамвај? ‫-خر--ٹرا- کب ج-ئ- گ-؟‬ ‫____ ٹ___ ک_ ج___ گ___ ‫-خ-ی ٹ-ا- ک- ج-ئ- گ-؟- ----------------------- ‫آخری ٹرام کب جائے گی؟‬ 0
k----u--e-----ta-d--- --r-- ho--? k__ m____ b__ t______ k____ h____ k-a m-j-e b-s t-b-e-l k-r-i h-g-? --------------------------------- kya mujhe bas tabdeel karni hogi?
Када вози задњи аутобус? ‫آ-ر---س ک--ج--- -ی-‬ ‫____ ب_ ک_ ج___ گ___ ‫-خ-ی ب- ک- ج-ئ- گ-؟- --------------------- ‫آخری بس کب جائے گی؟‬ 0
muj-- kaha--bas-t-b-eel k--n- -ogi? m____ k____ b__ t______ k____ h____ m-j-e k-h-n b-s t-b-e-l k-r-i h-g-? ----------------------------------- mujhe kahan bas tabdeel karni hogi?
Имате ли возну карту? ‫ک-ا--پ ک- پ-س-ٹ-ٹ ہے-‬ ‫___ آ_ ک_ پ__ ٹ__ ہ___ ‫-ی- آ- ک- پ-س ٹ-ٹ ہ-؟- ----------------------- ‫کیا آپ کے پاس ٹکٹ ہے؟‬ 0
mu--e -a----b-- t---ee- kar-- ---i? m____ k____ b__ t______ k____ h____ m-j-e k-h-n b-s t-b-e-l k-r-i h-g-? ----------------------------------- mujhe kahan bas tabdeel karni hogi?
Возну карту? – Не, немам. ‫ٹ--؟ - ن--- می----ا- -کٹ-نہیں ہے‬ ‫____ – ن___ م___ پ__ ٹ__ ن___ ہ__ ‫-ک-؟ – ن-ی- م-ر- پ-س ٹ-ٹ ن-ی- ہ-‬ ---------------------------------- ‫ٹکٹ؟ – نہیں میرے پاس ٹکٹ نہیں ہے‬ 0
m--h- k--an---s -ab-e-- k-r-i ho--? m____ k____ b__ t______ k____ h____ m-j-e k-h-n b-s t-b-e-l k-r-i h-g-? ----------------------------------- mujhe kahan bas tabdeel karni hogi?
Онда морате платити казну. ‫پ---آپ-کو -رمانہ -ینا ہ- -ا‬ ‫___ آ_ ک_ ج_____ د___ ہ_ گ__ ‫-ھ- آ- ک- ج-م-ن- د-ن- ہ- گ-‬ ----------------------------- ‫پھر آپ کو جرمانہ دینا ہو گا‬ 0
t-ck-t -i---y ka -ai? t_____ k_____ k_ h___ t-c-e- k-t-e- k- h-i- --------------------- ticket kitney ka hai?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + урду (1-100) МП3 урду (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Развој језика

Сасвим је јасно зашто разговарамо једни са другима. Желимо да разменимо идеје и међусобно се разумемо. Међутим, није најјасније како је настао језик. На ту тему су се развиле многе теорије. Извесно је једино да је језик веома стар феномен. Предуслов за говор су извесне физичке црте. Оне су неопходне за стварање звукова. Још од времена Неандерталаца људи су у стању да употребљавају свој глас. На тај начин су се разликовали од животиња. Сем тога, моћан, чист глас био је неопходан чинилац самоодбране. Њиме је особа могла застрашити непријатеља. У то време су се производила оруђа и користила се ватра. Ово знање је требало на неки начин преносити. Језик је такође играо важну улогу за време лова. Једноставно споразумевање међу људима старо је преко две хиљаде година. Први лингвистички елементи били су знакови и гестови. Али, људи су желели да буду у могућности да комуницирају и у мраку. Осим тога, морали су разговарати једни с другима а да се не виде. Тако се развио глас који је заменио гестове. Језик у данашњем смислу стар је барем 50.000 година. Када је Хомо сапиенс напустио Африку, језик се раширио земаљском куглом. Тада је дошло до раздвајања језика у различитим регионима. Што ће рећи: дошло је до настанка различитих језичких породица. Оне су садржавалe само основе језичких система. У поређењу са данашњим језицима први језици су били много мање сложени. До њиховог развоја дошло је путем граматике, фонологије и семантике. Могло би се рећи да су различити језици у ствари различита решења. Али, проблем је увек био исти: На који начин да покажем о чему размишљам?
Да ли си знао?
Бразилски португалски спада у романске језике. Настао је из европског португалског. Донесен је током колонијалне политике Португала све до Јужне Америке. Данас је Бразил највећа нација на свету која говори португалски. Око 190 милиона људи говори бразилски португалски као матерњи језик. А језик има и велик утицај на друге јужноамеричке земље… Чак постоји мешани језик који садржи португалске и шпанске елементе. Некад се Бразил језички уско оријентисао на свој европски узор. Од 1930. пробудила се нова свест за бразилску културу. Бразилци су били поносни на свој језик па су желели јаче нагласити његове посебности. Али било је стално и напора да се ова два језика не раздвајају. У међувремену постоји, на пример, споразум о заједничком правопису. Највећа разлика између два варијетета данас се огледа у изговору. У бразилском језичком фонду има неколико појмова из индијанског језика којих нема у Европи. Откријте овај узбудљиви језик који спада у најважније језике на свету!