Рјечник

sr На путу   »   ko 이동 중

37 [тридесет и седам]

На путу

На путу

37 [서른일곱]

37 [seoleun-ilgob]

이동 중

idong jung

Изаберите како желите да видите превод:   
српски корејски Игра Више
Он се вози мотором. 그는 오토------. 그_ 오____ 타__ 그- 오-바-를 타-. ------------ 그는 오토바이를 타요. 0
id-ng--ung i____ j___ i-o-g j-n- ---------- idong jung
Он се вози бициклом. 그- ---- 타요. 그_ 자___ 타__ 그- 자-거- 타-. ----------- 그는 자전거를 타요. 0
i-ong--ung i____ j___ i-o-g j-n- ---------- idong jung
Он иде пешке. 그------. 그_ 걸____ 그- 걸-가-. -------- 그는 걸어가요. 0
g--n--n-o-----l--l---y-. g______ o_________ t____ g-u-e-n o-o-a-l-u- t-y-. ------------------------ geuneun otobaileul tayo.
Он путује бродом. 그는-배를 ----요. 그_ 배_ 타_ 가__ 그- 배- 타- 가-. ------------ 그는 배를 타고 가요. 0
ge-------t-b-ile-l-ta-o. g______ o_________ t____ g-u-e-n o-o-a-l-u- t-y-. ------------------------ geuneun otobaileul tayo.
Он се вози чамцем. 그--보트- 타고 가-. 그_ 보__ 타_ 가__ 그- 보-를 타- 가-. ------------- 그는 보트를 타고 가요. 0
g---e---o---a---u- --yo. g______ o_________ t____ g-u-e-n o-o-a-l-u- t-y-. ------------------------ geuneun otobaileul tayo.
Он плива. 그- 수영을 -요. 그_ 수__ 해__ 그- 수-을 해-. ---------- 그는 수영을 해요. 0
ge-n-un -a-eongeol-u---a-o. g______ j____________ t____ g-u-e-n j-j-o-g-o-e-l t-y-. --------------------------- geuneun jajeongeoleul tayo.
Да ли је овде опасно? 여-- -험--? 여__ 위____ 여-는 위-해-? --------- 여기는 위험해요? 0
g-uneu--jajeo-g-o-eu---ayo. g______ j____________ t____ g-u-e-n j-j-o-g-o-e-l t-y-. --------------------------- geuneun jajeongeoleul tayo.
Да ли је опасно сам стопирати? 혼자-히치하---하는 것--위험-요? 혼_ 히____ 하_ 것_ 위____ 혼- 히-하-킹 하- 것- 위-해-? -------------------- 혼자 히치하이킹 하는 것은 위험해요? 0
ge-n-------eo-geole-- t-y-. g______ j____________ t____ g-u-e-n j-j-o-g-o-e-l t-y-. --------------------------- geuneun jajeongeoleul tayo.
Да ли је опасно шетати ноћу? 밤에----산-하는 -은----요? 밤_ 혼_ 산___ 것_ 위____ 밤- 혼- 산-하- 것- 위-해-? ------------------- 밤에 혼자 산책하는 것은 위험해요? 0
g-un-u--------o----. g______ g___________ g-u-e-n g-o---o-a-o- -------------------- geuneun geol-eogayo.
Погрешили смо пут. 우리는--전하다 길- 잃-어요. 우__ 운___ 길_ 잃____ 우-는 운-하- 길- 잃-어-. ----------------- 우리는 운전하다 길을 잃었어요. 0
geu-eun -eol---g--o. g______ g___________ g-u-e-n g-o---o-a-o- -------------------- geuneun geol-eogayo.
На погрешном смо путу. 우리는 -을--- 들었--. 우__ 길_ 잘_ 들____ 우-는 길- 잘- 들-어-. --------------- 우리는 길을 잘못 들었어요. 0
ge-ne-n ---l-e--a-o. g______ g___________ g-u-e-n g-o---o-a-o- -------------------- geuneun geol-eogayo.
Морамо се вратити. 우리는--아-야 해-. 우__ 돌___ 해__ 우-는 돌-가- 해-. ------------ 우리는 돌아가야 해요. 0
geu-eun -aeleu- tago gay-. g______ b______ t___ g____ g-u-e-n b-e-e-l t-g- g-y-. -------------------------- geuneun baeleul tago gayo.
Где се овде може паркирати? 여---디에--차할-- --요? 여_ 어__ 주__ 수 있___ 여- 어-에 주-할 수 있-요- ----------------- 여기 어디에 주차할 수 있어요? 0
g--neu- ------l t-go g--o. g______ b______ t___ g____ g-u-e-n b-e-e-l t-g- g-y-. -------------------------- geuneun baeleul tago gayo.
Има ли овде паркиралиште? 여-에---------? 여__ 주___ 있___ 여-에 주-장- 있-요- ------------- 여기에 주차장이 있어요? 0
ge--e-n-ba-le-- t-g--g-y-. g______ b______ t___ g____ g-u-e-n b-e-e-l t-g- g-y-. -------------------------- geuneun baeleul tago gayo.
Колико дуго се овде може паркирати? 여기---마- 오- --할 수 있어요? 여__ 얼__ 오_ 주__ 수 있___ 여-서 얼-나 오- 주-할 수 있-요- --------------------- 여기서 얼마나 오래 주차할 수 있어요? 0
ge---u--bot-ule-l-t-go-ga--. g______ b________ t___ g____ g-u-e-n b-t-u-e-l t-g- g-y-. ---------------------------- geuneun boteuleul tago gayo.
Да ли скијате? 스키 --? 스_ 타__ 스- 타-? ------ 스키 타요? 0
ge---------eule-- ---o ga-o. g______ b________ t___ g____ g-u-e-n b-t-u-e-l t-g- g-y-. ---------------------------- geuneun boteuleul tago gayo.
Возите ли се са скијашким лифтом горе? 스--리프트 -고--대기까- -요? 스_ 리__ 타_ 꼭____ 가__ 스- 리-트 타- 꼭-기-지 가-? ------------------- 스키 리프트 타고 꼭대기까지 가요? 0
g----un -o-eu-e-l ---- --yo. g______ b________ t___ g____ g-u-e-n b-t-u-e-l t-g- g-y-. ---------------------------- geuneun boteuleul tago gayo.
Могу ли се овде изнајмити скије? 여기---키를-빌--수-있어-? 여__ 스__ 빌_ 수 있___ 여-서 스-를 빌- 수 있-요- ----------------- 여기서 스키를 빌릴 수 있어요? 0
geu---- ---eong-eul-ha---. g______ s__________ h_____ g-u-e-n s-y-o-g-e-l h-e-o- -------------------------- geuneun suyeong-eul haeyo.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + корејски (1-100) МП3 корејски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Монолози

Када неко разговара сам са собом, људи се чуде. А ипак, сви ми редовно водимо разговоре сами са собом. Према процени психолога, неких 95% људи то чини. Када се деца играју, скоро увек да разговарају сама са собом. Према томе, сасвим је нормално када сами са собом разговарамо. У питању је само један посебан облик комуникације. Он има и својих предности! Кроз разговор организујемо своје мисли. Монолози су моменти кад наш унутарњни глас избија на површину. Могли бисмо рећи да је у ствари у питању размишљање наглас. Посебно расејани људи често воде разговоре ове врсте. У њиховом случају су одређени делови мозга мање активни. Зато су мање организовани. Монолози им помажу да делују плански. Када разговарамо сами са собом лакше доносимо одлуке. Ова врста разговора нам такође помаже да боље савладамо стрес. Њом се повећава концентрација и унапређује продуктивност. То је зато што је потребно више времена када нешто кажемо од онога када на то само мислимо. Када говоримо свеснији смо сопствених мисли. Уколико разговарамо сами са собом док решавамо компликоване тестове, бићемо успешнији. Ово су показали разни огледи. Ми такође себе храбримо у оваквим разговорима. Многи спортисти намерно разговарају сами са собом како би се боље мотивисали. Нажалост, већином у негативним ситуацијама разговарамо сами са собом. Из тог разлога треба да настојимо да увек будемо позитивни. И треба да често понављамо то што желимо. На тај начин кроз говор позитивно утичемо на своје деловање. Ово, разуме се, функционише само уколико смо реалистични.
Да ли си знао?
Румунски спада у источнороманске језике. То је матерњи језик око 28 милиона људи. Они углавном живе у Румунији и Молдавији. Румунски је такође службени језик Републике Молдавије. И у Србији и Украјини има већих заједница које говоре румунски. Румунски је настао из латинског. Римљани су прије у региону око Дунава имали две провинције. Италијански је најсроднији румунском. Румуни зато могу у већини случајева добро разумети Италијане. Док обратно то није увек случај. Разлог је што румунски има пуно словенских речи. И на гласовни систем румунског су утицали суседни словенски језици. У румунској абецеди зато има неколико посебних знакова. Румунски се пише како се изговара. И још увек има пуно сличности са старим латинским структурама… Али управо то чини откривање овог језика тако узбудљив!