Рјечник

sr У таксију   »   bn ট্যাক্সিতে

38 [тридесет и осам]

У таксију

У таксију

৩৮ [আটত্রিশ]

38 [Āṭatriśa]

ট্যাক্সিতে

ṭyāksitē

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бенгалски Игра Више
Молимо Вас позовите такси. অ-ু-্-হ ক-ে একট- ট্য---সি--ে---দিন ৷ অ____ ক_ এ__ ট্___ ডে_ দি_ ৷ অ-ু-্-হ ক-ে এ-ট- ট-য-ক-স- ড-ক- দ-ন ৷ ------------------------------------ অনুগ্রহ করে একটা ট্যাক্সি ডেকে দিন ৷ 0
ṭ-āksi-ē ṭ_______ ṭ-ā-s-t- -------- ṭyāksitē
Колико кошта до железничке станице? স--ে-নে য-----ত ------া-ব-? স্___ যে_ ক_ টা_ লা___ স-ট-শ-ে য-ত- ক- ট-ক- ল-গ-ে- --------------------------- স্টেশনে যেতে কত টাকা লাগবে? 0
ṭ-ā---tē ṭ_______ ṭ-ā-s-t- -------- ṭyāksitē
Колико кошта до аеродрома? বি-ান----র---ে-ে-কত-ট-ক- ----ে? বি______ যে_ ক_ টা_ লা___ ব-ম-ন-ন-দ-ে য-ত- ক- ট-ক- ল-গ-ে- ------------------------------- বিমানবন্দরে যেতে কত টাকা লাগবে? 0
an-g-ah--------kaṭā ṭyā-si-ḍēkē---na a_______ k___ ē____ ṭ_____ ḍ___ d___ a-u-r-h- k-r- ē-a-ā ṭ-ā-s- ḍ-k- d-n- ------------------------------------ anugraha karē ēkaṭā ṭyāksi ḍēkē dina
Право, молим. অ---্র---র--স-জ- --------িকে চ--ন ৷ অ____ ক_ সো_ সা___ দি_ চ__ ৷ অ-ু-্-হ ক-ে স-জ- স-ম-ে- দ-ক- চ-ু- ৷ ----------------------------------- অনুগ্রহ করে সোজা সামনের দিকে চলুন ৷ 0
an------ k-rē -ka-ā -y-k-i-ḍ--- di-a a_______ k___ ē____ ṭ_____ ḍ___ d___ a-u-r-h- k-r- ē-a-ā ṭ-ā-s- ḍ-k- d-n- ------------------------------------ anugraha karē ēkaṭā ṭyāksi ḍēkē dina
Овде десно, молим. অন-গ-রহ ক-- -খ-ন-থ------- দিক- -া--৷ অ____ ক_ এ__ থে_ ডা_ দি_ যা_ ৷ অ-ু-্-হ ক-ে এ-া- থ-ক- ড-ন দ-ক- য-ন ৷ ------------------------------------ অনুগ্রহ করে এখান থেকে ডান দিকে যান ৷ 0
a--g-aha--a-- -k-ṭ---yā-si---kē-d--a a_______ k___ ē____ ṭ_____ ḍ___ d___ a-u-r-h- k-r- ē-a-ā ṭ-ā-s- ḍ-k- d-n- ------------------------------------ anugraha karē ēkaṭā ṭyāksi ḍēkē dina
Тамо на углу лево, молим. অনুগ--হ -র--ক--ার থ-ক---া--দ--ে--া-- ন-ন-৷ অ____ ক_ কো__ থে_ বাঁ দি_ বাঁ_ নি_ ৷ অ-ু-্-হ ক-ে ক-ণ-র থ-ক- ব-ঁ দ-ক- ব-ঁ- ন-ন ৷ ------------------------------------------ অনুগ্রহ করে কোণার থেকে বাঁ দিকে বাঁক নিন ৷ 0
s-ēś-n--yētē k--- ṭ-kā l--a--? s______ y___ k___ ṭ___ l______ s-ē-a-ē y-t- k-t- ṭ-k- l-g-b-? ------------------------------ sṭēśanē yētē kata ṭākā lāgabē?
Мени се жури. আমার-খ-ব---ড-া-আ-ে ৷ আ__ খু_ তা_ আ_ ৷ আ-া- খ-ব ত-ড-া আ-ে ৷ -------------------- আমার খুব তাড়া আছে ৷ 0
sṭ-ś--- y-t- -ata---kā lā---ē? s______ y___ k___ ṭ___ l______ s-ē-a-ē y-t- k-t- ṭ-k- l-g-b-? ------------------------------ sṭēśanē yētē kata ṭākā lāgabē?
Ја имам времена. আ-ার--া---স-য় আছে-৷ আ__ হা_ স__ আ_ ৷ আ-া- হ-ত- স-য় আ-ে ৷ ------------------- আমার হাতে সময় আছে ৷ 0
s-ē--n- --tē----a----ā -ā-a--? s______ y___ k___ ṭ___ l______ s-ē-a-ē y-t- k-t- ṭ-k- l-g-b-? ------------------------------ sṭēśanē yētē kata ṭākā lāgabē?
Молим Вас, возите спорије. অ--গ--হ -রে--ীর- ধ-র- --ড---------৷ অ____ ক_ ধী_ ধী_ গা_ চা__ ৷ অ-ু-্-হ ক-ে ধ-র- ধ-র- গ-ড-ী চ-ল-ন ৷ ----------------------------------- অনুগ্রহ করে ধীরে ধীরে গাড়ী চালান ৷ 0
B--------da-ē y--ē k--- ṭākā ---a--? B____________ y___ k___ ṭ___ l______ B-m-n-b-n-a-ē y-t- k-t- ṭ-k- l-g-b-? ------------------------------------ Bimānabandarē yētē kata ṭākā lāgabē?
Станите овде, молим. অনু-----কর- এ---ে---মুন-৷ অ____ ক_ এ__ থা__ ৷ অ-ু-্-হ ক-ে এ-া-ে থ-ম-ন ৷ ------------------------- অনুগ্রহ করে এখানে থামুন ৷ 0
Bi--n-ba----- yē-ē k--a-ṭ--ā l-ga--? B____________ y___ k___ ṭ___ l______ B-m-n-b-n-a-ē y-t- k-t- ṭ-k- l-g-b-? ------------------------------------ Bimānabandarē yētē kata ṭākā lāgabē?
Сачекајте моменат, молим Вас. অনুগ--- করে-এক --ক-ন্-----ুন-৷ অ____ ক_ এ_ সে___ থা__ ৷ অ-ু-্-হ ক-ে এ- স-ক-ন-ড থ-ম-ন ৷ ------------------------------ অনুগ্রহ করে এক সেকেন্ড থামুন ৷ 0
Bi--n--a-d-r- y-tē---t- ------ā----? B____________ y___ k___ ṭ___ l______ B-m-n-b-n-a-ē y-t- k-t- ṭ-k- l-g-b-? ------------------------------------ Bimānabandarē yētē kata ṭākā lāgabē?
Одмах се враћам. আম- -----ফ-রে--স- ৷ আ_ এ___ ফি_ আ__ ৷ আ-ি এ-ন- ফ-র- আ-ব ৷ ------------------- আমি এখনই ফিরে আসব ৷ 0
Anu--a-a---rē----ā-s-ma---a -i--------a A_______ k___ s___ s_______ d___ c_____ A-u-r-h- k-r- s-j- s-m-n-r- d-k- c-l-n- --------------------------------------- Anugraha karē sōjā sāmanēra dikē caluna
Дајте ми рачун молим. অন-গ-র- ক-- ----ে----দ-দিন-৷ অ____ ক_ আ__ র__ দি_ ৷ অ-ু-্-হ ক-ে আ-া-ে র-ি- দ-ন ৷ ---------------------------- অনুগ্রহ করে আমাকে রসিদ দিন ৷ 0
Anugr--a-k-r--s-jā sām--ē-- -i---c-luna A_______ k___ s___ s_______ d___ c_____ A-u-r-h- k-r- s-j- s-m-n-r- d-k- c-l-n- --------------------------------------- Anugraha karē sōjā sāmanēra dikē caluna
Немам ситно. আম-র -াছ--খ-চর--প-স- নে- ৷ আ__ কা_ খু__ প__ নে_ ৷ আ-া- ক-ছ- খ-চ-ো প-স- ন-ই ৷ -------------------------- আমার কাছে খুচরো পয়সা নেই ৷ 0
An-gr-ha k-r- s-jā s--a--ra-d-kē-ca--na A_______ k___ s___ s_______ d___ c_____ A-u-r-h- k-r- s-j- s-m-n-r- d-k- c-l-n- --------------------------------------- Anugraha karē sōjā sāmanēra dikē caluna
У реду је, остатак је за Вас. ঠিক-আছ-, অ--গ্-- ক-----কী-টা------ি-র-খ--ন---৷ ঠি_ আ__ অ____ ক_ বা_ টা_ আ__ রে_ নি_ ৷ ঠ-ক আ-ে- অ-ু-্-হ ক-ে ব-ক- ট-ক- আ-ন- র-খ- ন-ন ৷ ---------------------------------------------- ঠিক আছে, অনুগ্রহ করে বাকী টাকা আপনি রেখে নিন ৷ 0
a---r-h---arē ē--ā-a --ēkē-ḍā----i---y--a a_______ k___ ē_____ t____ ḍ___ d___ y___ a-u-r-h- k-r- ē-h-n- t-ē-ē ḍ-n- d-k- y-n- ----------------------------------------- anugraha karē ēkhāna thēkē ḍāna dikē yāna
Одвезите ме до ове адресе. আম--ে--ই -িক-ন---ন-----লু--৷ আ__ এ_ ঠি___ নি_ চ__ ৷ আ-া-ে এ- ঠ-ক-ন-য় ন-য়- চ-ু- ৷ ---------------------------- আমাকে এই ঠিকানায় নিয়ে চলুন ৷ 0
anu---ha------ē----- th-----āna --kē-y-na a_______ k___ ē_____ t____ ḍ___ d___ y___ a-u-r-h- k-r- ē-h-n- t-ē-ē ḍ-n- d-k- y-n- ----------------------------------------- anugraha karē ēkhāna thēkē ḍāna dikē yāna
Одвезите ме до мог хотела. আ--কে--োটেল- -িয়ে-চ-ুন ৷ আ__ হো__ নি_ চ__ ৷ আ-া-ে হ-ট-ল- ন-য়- চ-ু- ৷ ------------------------ আমাকে হোটেলে নিয়ে চলুন ৷ 0
a-u-ra-- k-rē ēkh--a --ēk- -ā----i---y-na a_______ k___ ē_____ t____ ḍ___ d___ y___ a-u-r-h- k-r- ē-h-n- t-ē-ē ḍ-n- d-k- y-n- ----------------------------------------- anugraha karē ēkhāna thēkē ḍāna dikē yāna
Одвезите ме до плаже. আ-া---------য়- চ-ু- ৷ আ__ ত_ নি_ চ__ ৷ আ-া-ে ত-ে ন-য়- চ-ু- ৷ --------------------- আমাকে তটে নিয়ে চলুন ৷ 0
an--ra-a--ar- -ōṇ-r--t-ēkē --m̐-d-kē-bā-̐-- n--a a_______ k___ k_____ t____ b__ d___ b____ n___ a-u-r-h- k-r- k-ṇ-r- t-ē-ē b-m- d-k- b-m-k- n-n- ------------------------------------------------ anugraha karē kōṇāra thēkē bām̐ dikē bām̐ka nina

Језички генији

Већина људи је задовољна уколико зна један страни језик. Али, има и таквих који говоре и до седамдесет језика. Они све те језике говоре течно и пишу на њима без грешке. Овакве људе могли би назвати хипер-полиглотама. Овај феномен вишејезичности је човечанству познат већ неколико векова. О људима с таквим даром постоје многи записи. Откуд оваква надареност још увек није откривено. С тим у вези постоје многе теорије. Неки су мишљења да мозак оваквих људи има другачију структуру. Разлика се најјасније види у центру брока. У том делу мозга се производи говор. Код вишејезичних људи су ћелије ове области структуиране на другачији начин. Могуће је да они због тога боље прерађују информације. Ипак, недостају студије које би ову тврдњу доказале. Можда је само изузетна мотивација од одлучујућег значаја. Деца врло брзо уче стране језике од друге деце. Зато што желе да се у игри интегришу. Желе да постану део групе и да комуницирају са другима. Зато успех зависи од њихове жеље да се интегришу. Једна друга теза тврди да се мождана маса учењем увећава. То значи да што више учимо - учимо све лакше. Слични језици се такође уче лакше. Уколико, на пример, особа говори дански, лако ће научити шведски или норвешки. Ипак, на много питања још увек није пронађен одговор. Извесно је само једно: интелигенција ту не игра никакву улогу. Неки људи, упркос ниском степену интелигенције, владају неколиким језицима. Али је и највећим лингвистичким генијима потребна дисциплина. Ово нам је мала утеха, зар не?
Да ли си знао?
Руски спада у језике који владају тржиштем књига. Велика дела светске литературе су написали руски аутори. Значи, преводи се пуно књига с руског језика. Али и Руси читају радо, тако да преводиоци увек имају пуно посла. За око 160 милиона људи руски је матерњи језик. Осим тога пуно људи у другим словенским земљама говоре руски. Тако је руски језик с највећом распрострањеношћу у Европи. У целом свијету око 280 милиона људи говори руски. Као источнослoвенски језик руски је веома сродан украjинском и белоруском. Руска граматика је веома систематично структурисана. То је предност за људе који радо размишљају аналитички и логички. У сваком случају се исплати учити руски! У науци, уметности и техници руски је веома важан језик. А зар не би било лепо да сва позната руска дела читате у оригиналу?