Рјечник

sr У таксију   »   ku Di texsiyê de

38 [тридесет и осам]

У таксију

У таксију

38 [sî û heşt]

Di texsiyê de

Изаберите како желите да видите превод:   
српски курдски (курмањи) Игра Више
Молимо Вас позовите такси. J- ----m---we--e -i --xs-y-kê bi--rin. J_ k_____ x__ r_ l_ t________ b_______ J- k-r-m- x-e r- l- t-x-i-e-ê b-g-r-n- -------------------------------------- Ji kerema xwe re li texsiyekê bigerin. 0
Колико кошта до железничке станице? Bi--y--h----î-tg-----rên--ç---s--? B_____ h___ î______ t____ ç____ e_ B-h-y- h-y- î-t-e-a t-ê-ê ç-q-s e- ---------------------------------- Bihayê heya îstgeha trênê çiqas e? 0
Колико кошта до аеродрома? B---yê-h-y- --lafi-geh---i-a- e? B_____ h___ b__________ ç____ e_ B-h-y- h-y- b-l-f-r-e-ê ç-q-s e- -------------------------------- Bihayê heya balafirgehê çiqas e? 0
Право, молим. J--ke---a --- r- r---e-ast. J_ k_____ x__ r_ r_________ J- k-r-m- x-e r- r-s-e-a-t- --------------------------- Ji kerema xwe re rasterast. 0
Овде десно, молим. J- -erema-x-- re -i vir--il- ra-tê. J_ k_____ x__ r_ l_ v__ m___ r_____ J- k-r-m- x-e r- l- v-r m-l- r-s-ê- ----------------------------------- Ji kerema xwe re li vir milê rastê. 0
Тамо на углу лево, молим. J--k-r-ma-xw- re li-wir-ji--oşeyê m-lê--ep-. J_ k_____ x__ r_ l_ w__ j_ k_____ m___ ç____ J- k-r-m- x-e r- l- w-r j- k-ş-y- m-l- ç-p-. -------------------------------------------- Ji kerema xwe re li wir ji koşeyê milê çepê. 0
Мени се жури. Lez-î-iy---in --ye. L________ m__ h____ L-z-î-i-a m-n h-y-. ------------------- Lezgîniya min heye. 0
Ја имам времена. Wex-ê -i- -e--. W____ m__ h____ W-x-ê m-n h-y-. --------------- Wextê min heye. 0
Молим Вас, возите спорије. J----rema-xwe----h-nek--di- hê-î-b-jo-. J_ k_____ x__ r_ h_____ d__ h___ b_____ J- k-r-m- x-e r- h-n-k- d-n h-d- b-j-n- --------------------------------------- Ji kerema xwe re hinekî din hêdî bajon. 0
Станите овде, молим. Ji ker-ma-x-- -e -i v-r---w-stin. J_ k_____ x__ r_ l_ v__ r________ J- k-r-m- x-e r- l- v-r r-w-s-i-. --------------------------------- Ji kerema xwe re li vir rawestin. 0
Сачекајте моменат, молим Вас. Ji -er-ma --- ---x--e--kê bise-i-in. J_ k_____ x__ r_ x_______ b_________ J- k-r-m- x-e r- x-l-k-k- b-s-k-n-n- ------------------------------------ Ji kerema xwe re xulekekê bisekinin. 0
Одмах се враћам. Ez------aniha --m. E_ h___ a____ t___ E- h-m- a-i-a t-m- ------------------ Ez hema aniha têm. 0
Дајте ми рачун молим. J- --re-- --e-r- j- mi- -- -i----e-ê -i-in. J_ k_____ x__ r_ j_ m__ r_ g________ b_____ J- k-r-m- x-e r- j- m-n r- g-r-e-e-ê b-d-n- ------------------------------------------- Ji kerema xwe re ji min re girtekekê bidin. 0
Немам ситно. P----min - h---tin- n-. P___ m__ e h__ t___ n__ P-r- m-n e h-r t-n- n-. ----------------------- Perê min e hûr tine ne. 0
У реду је, остатак је за Вас. W--a---m-m--, y--z----bil---i-w---e b-. W___ t____ e_ y_ z___ b___ j_ w_ r_ b__ W-h- t-m-m e- y- z-d- b-l- j- w- r- b-. --------------------------------------- Wiha temam e, ya zêde bila ji we re be. 0
Одвезите ме до ове адресе. M-- --bin-v--na-nîşa--. M__ b____ v_ n_________ M-n b-b-n v- n-v-î-a-ê- ----------------------- Min bibin vê navnîşanê. 0
Одвезите ме до мог хотела. M-- -i-------êl- -i-. M__ b_____ o____ m___ M-n b-b-n- o-ê-a m-n- --------------------- Min bibine otêla min. 0
Одвезите ме до плаже. Mi- -ibi-e -l-jê. M__ b_____ p_____ M-n b-b-n- p-a-ê- ----------------- Min bibine plajê. 0

Језички генији

Већина људи је задовољна уколико зна један страни језик. Али, има и таквих који говоре и до седамдесет језика. Они све те језике говоре течно и пишу на њима без грешке. Овакве људе могли би назвати хипер-полиглотама. Овај феномен вишејезичности је човечанству познат већ неколико векова. О људима с таквим даром постоје многи записи. Откуд оваква надареност још увек није откривено. С тим у вези постоје многе теорије. Неки су мишљења да мозак оваквих људи има другачију структуру. Разлика се најјасније види у центру брока. У том делу мозга се производи говор. Код вишејезичних људи су ћелије ове области структуиране на другачији начин. Могуће је да они због тога боље прерађују информације. Ипак, недостају студије које би ову тврдњу доказале. Можда је само изузетна мотивација од одлучујућег значаја. Деца врло брзо уче стране језике од друге деце. Зато што желе да се у игри интегришу. Желе да постану део групе и да комуницирају са другима. Зато успех зависи од њихове жеље да се интегришу. Једна друга теза тврди да се мождана маса учењем увећава. То значи да што више учимо - учимо све лакше. Слични језици се такође уче лакше. Уколико, на пример, особа говори дански, лако ће научити шведски или норвешки. Ипак, на много питања још увек није пронађен одговор. Извесно је само једно: интелигенција ту не игра никакву улогу. Неки људи, упркос ниском степену интелигенције, владају неколиким језицима. Али је и највећим лингвистичким генијима потребна дисциплина. Ово нам је мала утеха, зар не?
Да ли си знао?
Руски спада у језике који владају тржиштем књига. Велика дела светске литературе су написали руски аутори. Значи, преводи се пуно књига с руског језика. Али и Руси читају радо, тако да преводиоци увек имају пуно посла. За око 160 милиона људи руски је матерњи језик. Осим тога пуно људи у другим словенским земљама говоре руски. Тако је руски језик с највећом распрострањеношћу у Европи. У целом свијету око 280 милиона људи говори руски. Као источнослoвенски језик руски је веома сродан украjинском и белоруском. Руска граматика је веома систематично структурисана. То је предност за људе који радо размишљају аналитички и логички. У сваком случају се исплати учити руски! У науци, уметности и техници руски је веома важан језик. А зар не би било лепо да сва позната руска дела читате у оригиналу?