Рјечник

sr У таксију   »   sv I taxin

38 [тридесет и осам]

У таксију

У таксију

38 [trettioåtta]

I taxin

Изаберите како желите да видите превод:   
српски шведски Игра Више
Молимо Вас позовите такси. Var sn-ll-oc- r-ng ef--r--n -a--. V__ s____ o__ r___ e____ e_ t____ V-r s-ä-l o-h r-n- e-t-r e- t-x-. --------------------------------- Var snäll och ring efter en taxi. 0
Колико кошта до железничке станице? V-d------- -e----ll----t--nen? V__ k_____ d__ t___ s_________ V-d k-s-a- d-t t-l- s-a-i-n-n- ------------------------------ Vad kostar det till stationen? 0
Колико кошта до аеродрома? V-----s-ar --- ti-l-fly-p-a--e-? V__ k_____ d__ t___ f___________ V-d k-s-a- d-t t-l- f-y-p-a-s-n- -------------------------------- Vad kostar det till flygplatsen? 0
Право, молим. Ra-t f-am,-ta-k. R___ f____ t____ R-k- f-a-, t-c-. ---------------- Rakt fram, tack. 0
Овде десно, молим. S-än--ti-- hög--------ta--. S____ t___ h____ h___ t____ S-ä-g t-l- h-g-r h-r- t-c-. --------------------------- Sväng till höger här, tack. 0
Тамо на углу лево, молим. S-ä-- ---l -ä---e- --- -örn-t,-ta--. S____ t___ v______ v__ h______ t____ S-ä-g t-l- v-n-t-r v-d h-r-e-, t-c-. ------------------------------------ Sväng till vänster vid hörnet, tack. 0
Мени се жури. Ja- -ar-----to-. J__ h__ b_______ J-g h-r b-å-t-m- ---------------- Jag har bråttom. 0
Ја имам времена. J-g --- -id. J__ h__ t___ J-g h-r t-d- ------------ Jag har tid. 0
Молим Вас, возите спорије. Var--näll-----k-r ---gsa--a--. V__ s____ o__ k__ l___________ V-r s-ä-l o-h k-r l-n-s-m-a-e- ------------------------------ Var snäll och kör långsammare. 0
Станите овде, молим. Stann----r--ta--. S_____ h___ t____ S-a-n- h-r- t-c-. ----------------- Stanna här, tack. 0
Сачекајте моменат, молим Вас. Var s--l----h vän-a ett----n-l-c-. V__ s____ o__ v____ e__ ö_________ V-r s-ä-l o-h v-n-a e-t ö-o-b-i-k- ---------------------------------- Var snäll och vänta ett ögonblick. 0
Одмах се враћам. J---ä- sn-r- --llbak-. J__ ä_ s____ t________ J-g ä- s-a-t t-l-b-k-. ---------------------- Jag är snart tillbaka. 0
Дајте ми рачун молим. G---i- e-t --it--- t---. G_ m__ e__ k______ t____ G- m-g e-t k-i-t-, t-c-. ------------------------ Ge mig ett kvitto, tack. 0
Немам ситно. J-- h---ing--sm--eng-r. J__ h__ i___ s_________ J-g h-r i-g- s-å-e-g-r- ----------------------- Jag har inga småpengar. 0
У реду је, остатак је за Вас. D----r j-mt s-,----å-- v---l-. D__ ä_ j___ s__ b_____ v______ D-t ä- j-m- s-, b-h-l- v-x-l-. ------------------------------ Det är jämt så, behåll växeln. 0
Одвезите ме до ове адресе. Kör mig t----den-h-------ss-n. K__ m__ t___ d__ h__ a________ K-r m-g t-l- d-n h-r a-r-s-e-. ------------------------------ Kör mig till den här adressen. 0
Одвезите ме до мог хотела. Kö- mi--til---i-t-ho---l. K__ m__ t___ m___ h______ K-r m-g t-l- m-t- h-t-l-. ------------------------- Kör mig till mitt hotell. 0
Одвезите ме до плаже. K----ig--ill -tran-en. K__ m__ t___ s________ K-r m-g t-l- s-r-n-e-. ---------------------- Kör mig till stranden. 0

Језички генији

Већина људи је задовољна уколико зна један страни језик. Али, има и таквих који говоре и до седамдесет језика. Они све те језике говоре течно и пишу на њима без грешке. Овакве људе могли би назвати хипер-полиглотама. Овај феномен вишејезичности је човечанству познат већ неколико векова. О људима с таквим даром постоје многи записи. Откуд оваква надареност још увек није откривено. С тим у вези постоје многе теорије. Неки су мишљења да мозак оваквих људи има другачију структуру. Разлика се најјасније види у центру брока. У том делу мозга се производи говор. Код вишејезичних људи су ћелије ове области структуиране на другачији начин. Могуће је да они због тога боље прерађују информације. Ипак, недостају студије које би ову тврдњу доказале. Можда је само изузетна мотивација од одлучујућег значаја. Деца врло брзо уче стране језике од друге деце. Зато што желе да се у игри интегришу. Желе да постану део групе и да комуницирају са другима. Зато успех зависи од њихове жеље да се интегришу. Једна друга теза тврди да се мождана маса учењем увећава. То значи да што више учимо - учимо све лакше. Слични језици се такође уче лакше. Уколико, на пример, особа говори дански, лако ће научити шведски или норвешки. Ипак, на много питања још увек није пронађен одговор. Извесно је само једно: интелигенција ту не игра никакву улогу. Неки људи, упркос ниском степену интелигенције, владају неколиким језицима. Али је и највећим лингвистичким генијима потребна дисциплина. Ово нам је мала утеха, зар не?
Да ли си знао?
Руски спада у језике који владају тржиштем књига. Велика дела светске литературе су написали руски аутори. Значи, преводи се пуно књига с руског језика. Али и Руси читају радо, тако да преводиоци увек имају пуно посла. За око 160 милиона људи руски је матерњи језик. Осим тога пуно људи у другим словенским земљама говоре руски. Тако је руски језик с највећом распрострањеношћу у Европи. У целом свијету око 280 милиона људи говори руски. Као источнослoвенски језик руски је веома сродан украjинском и белоруском. Руска граматика је веома систематично структурисана. То је предност за људе који радо размишљају аналитички и логички. У сваком случају се исплати учити руски! У науци, уметности и техници руски је веома важан језик. А зар не би било лепо да сва позната руска дела читате у оригиналу?