Рјечник

sr У таксију   »   th ในรถแท็กซี่

38 [тридесет и осам]

У таксију

У таксију

38 [สามสิบแปด]

sǎm-sìp-bhæ̀t

ในรถแท็กซี่

nai-rót-tǽk-sêe

Изаберите како желите да видите превод:   
српски тајски Игра Више
Молимо Вас позовите такси. ช่วย-----ร-แท็กซ-่--้-้วย -ร-บ-- คะ ช่_________________ ค__ / ค_ ช-ว-เ-ี-ก-ถ-ท-ก-ี-ใ-้-้-ย ค-ั- / ค- ----------------------------------- ช่วยเรียกรถแท็กซี่ให้ด้วย ครับ / คะ 0
na--r-́t-tæ---s-̂e n______________ n-i-r-́---æ-k-s-̂- ------------------ nai-rót-tǽk-sêe
Колико кошта до железничке станице? ไ-สถ-น-ร--า-ท่า-- --ั- /---? ไ______________ ค__ / ค__ ไ-ส-า-ี-า-า-ท-า-ร ค-ั- / ค-? ---------------------------- ไปสถานีราคาเท่าไร ครับ / คะ? 0
na------------se-e n______________ n-i-r-́---æ-k-s-̂- ------------------ nai-rót-tǽk-sêe
Колико кошта до аеродрома? ไปสนาม----าคา-ท่าไ- -รับ----ะ? ไ________________ ค__ / ค__ ไ-ส-า-บ-น-า-า-ท-า-ร ค-ั- / ค-? ------------------------------ ไปสนามบินราคาเท่าไร ครับ / คะ? 0
chû-y-r-̂a---o-t--æ-k-s-̂--------u--y--r--p-k-́ c______________________________________ c-u-a---i-a---o-t-t-́---e-e-h-̂---u-a---r-́---a- ------------------------------------------------ chûay-rîak-rót-tǽk-sêe-hâi-dûay-kráp-ká
Право, молим. ก--------- ครับ /---ะ ก________ ค__ / ค่_ ก-ุ-า-ร-ไ- ค-ั- / ค-ะ --------------------- กรุณาตรงไป ครับ / ค่ะ 0
ch-̂a--ri-a------------s----h-̂---u-a--k--́---á c______________________________________ c-u-a---i-a---o-t-t-́---e-e-h-̂---u-a---r-́---a- ------------------------------------------------ chûay-rîak-rót-tǽk-sêe-hâi-dûay-kráp-ká
Овде десно, молим. ก--ณาช--ยเ-ี้ยวขวาต-งน---คร-บ / ค-ะ ก_________________ ค__ / ค่_ ก-ุ-า-่-ย-ล-้-ว-ว-ต-ง-ี- ค-ั- / ค-ะ ----------------------------------- กรุณาช่วยเลี้ยวขวาตรงนี้ ครับ / ค่ะ 0
c-û---r-̂-k-r----t--k--ê---âi---̂ay----́----́ c______________________________________ c-u-a---i-a---o-t-t-́---e-e-h-̂---u-a---r-́---a- ------------------------------------------------ chûay-rîak-rót-tǽk-sêe-hâi-dûay-kráp-ká
Тамо на углу лево, молим. ก----ช่ว---ี้ยว--า----หัวม-----ับ ----ะ ก____________________ ค__ / ค่_ ก-ุ-า-่-ย-ล-้-ว-้-ย-ร-ห-ว-ุ- ค-ั- / ค-ะ --------------------------------------- กรุณาช่วยเลี้ยวซ้ายตรงหัวมุม ครับ / ค่ะ 0
b--------t-------ra-k---âo--a---ráp---́ b___________________________________ b-a---a---a---e---a-k---a-o-r-i-k-a-p-k-́ ----------------------------------------- bhai-sà-tǎ-nee-ra-ka-tâo-rai-kráp-ká
Мени се жури. ผม-/-ด---น-รีบ ผ_ / ดิ__ รี_ ผ- / ด-ฉ-น ร-บ -------------- ผม / ดิฉัน รีบ 0
bh-i--a--tǎ---e-----a-t-----------́p-k-́ b___________________________________ b-a---a---a---e---a-k---a-o-r-i-k-a-p-k-́ ----------------------------------------- bhai-sà-tǎ-nee-ra-ka-tâo-rai-kráp-ká
Ја имам времена. ผม - -ิฉ---ม-เ-ลา ผ_ / ดิ__ มี____ ผ- / ด-ฉ-น ม-เ-ล- ----------------- ผม / ดิฉัน มีเวลา 0
bhai--a---ǎ-ne---a-k---â--rai---a-p-k-́ b___________________________________ b-a---a---a---e---a-k---a-o-r-i-k-a-p-k-́ ----------------------------------------- bhai-sà-tǎ-nee-ra-ka-tâo-rai-kráp-ká
Молим Вас, возите спорије. กรุ--ขั--้า-งได้--- ครับ / -ะ ก______________ ค__ / ค_ ก-ุ-า-ั-ช-า-ง-ด-ไ-ม ค-ั- / ค- ----------------------------- กรุณาขับช้าลงได้ไหม ครับ / คะ 0
bh---sa----m-bi--r--k--tâo-ra---r----ká b____________________________________ b-a---a---a---i---a-k---a-o-r-i-k-a-p-k-́ ----------------------------------------- bhai-sà-nam-bin-ra-ka-tâo-rai-kráp-ká
Станите овде, молим. กรุ-าจ--รถ--่------ั--- คะ ก__________ ค__ / ค_ ก-ุ-า-อ-ร-ท-่-ี- ค-ั- / ค- -------------------------- กรุณาจอดรถที่นี่ ครับ / คะ 0
b----sà--a--bi--r--k--t--o--ai--ra-p-ká b____________________________________ b-a---a---a---i---a-k---a-o-r-i-k-a-p-k-́ ----------------------------------------- bhai-sà-nam-bin-ra-ka-tâo-rai-kráp-ká
Сачекајте моменат, молим Вас. ก-ุณา---ักค--่ -ะ-รับ ---ะ-ะ ก_________ น____ / น___ ก-ุ-า-อ-ั-ค-ู- น-ค-ั- / น-ค- ---------------------------- กรุณารอสักครู่ นะครับ / นะคะ 0
bh---sa---am--in--a-----âo-r----ráp-k-́ b____________________________________ b-a---a---a---i---a-k---a-o-r-i-k-a-p-k-́ ----------------------------------------- bhai-sà-nam-bin-ra-ka-tâo-rai-kráp-ká
Одмах се враћам. เ----ว -ม-/ ดิ-ั- ก-ับ-- คร-บ - คะ เ___ ผ_ / ดิ__ ก____ ค__ / ค_ เ-ี-ย- ผ- / ด-ฉ-น ก-ั-ม- ค-ั- / ค- ---------------------------------- เดี๋ยว ผม / ดิฉัน กลับมา ครับ / คะ 0
g--------t-r------a---------â g_________________________ g-o-o-n-̂---o-g-b-a---r-́---a- ------------------------------ gròo-nât-rong-bhai-kráp-kâ
Дајте ми рачун молим. ข-ใ---ร็จให้ ผ- /-ดิฉ-น -้ว- --ับ-/ คะ ข_________ ผ_ / ดิ__ ด้__ ค__ / ค_ ข-ใ-เ-ร-จ-ห- ผ- / ด-ฉ-น ด-ว- ค-ั- / ค- -------------------------------------- ขอใบเสร็จให้ ผม / ดิฉัน ด้วย ครับ / คะ 0
g-o---nâ----n--b-ai-kra-----̂ g_________________________ g-o-o-n-̂---o-g-b-a---r-́---a- ------------------------------ gròo-nât-rong-bhai-kráp-kâ
Немам ситно. ผม - --ฉัน--่ม-----ทอน ผ_ / ดิ___________ ผ- / ด-ฉ-น-ม-ม-เ-ิ-ท-น ---------------------- ผม / ดิฉันไม่มีเงินทอน 0
g------â--ro-g-bh-i--ra-----̂ g_________________________ g-o-o-n-̂---o-g-b-a---r-́---a- ------------------------------ gròo-nât-rong-bhai-kráp-kâ
У реду је, остатак је за Вас. ไม----นไร ท-่เห-ื-นี่---คุณ ค-ั--/ คะ ไ______ ที่_________ ค__ / ค_ ไ-่-ป-น-ร ท-่-ห-ื-น-่-ห-ค-ณ ค-ั- / ค- ------------------------------------- ไม่เป็นไร ที่เหลือนี่ให้คุณ ครับ / คะ 0
gro-o-----hu--y-le----k------on--ne-e--rá---â g_______________________________________ g-o-o-n---h-̂-y-l-́-o-k-a-t-r-n---e-e-k-a-p-k-̂ ----------------------------------------------- gròo-na-chûay-léeo-kwàt-rong-née-kráp-kâ
Одвезите ме до ове адресе. ข-บไ-ส-- ผม - ดิฉ-น--า-ที---ู-นี- --ั--- -ะ ขั_____ ผ_ / ดิ__ ต______ ค__ / ค_ ข-บ-ป-่- ผ- / ด-ฉ-น ต-ม-ี-อ-ู-น-้ ค-ั- / ค- ------------------------------------------- ขับไปส่ง ผม / ดิฉัน ตามที่อยู่นี้ ครับ / คะ 0
gro---------̂---le-eo-kw----ron--ne-e-kra-p---̂ g_______________________________________ g-o-o-n---h-̂-y-l-́-o-k-a-t-r-n---e-e-k-a-p-k-̂ ----------------------------------------------- gròo-na-chûay-léeo-kwàt-rong-née-kráp-kâ
Одвезите ме до мог хотела. ข-บ-ป--ง-ี-โ---รม -อง-ม-/ -องด--ั--ด้-ย-ค-ั--/-คะ ขั____________ ข____ / ข_____ ด้__ ค__ / ค_ ข-บ-ป-่-ท-่-ร-แ-ม ข-ง-ม / ข-ง-ิ-ั- ด-ว- ค-ั- / ค- ------------------------------------------------- ขับไปส่งที่โรงแรม ของผม / ของดิฉัน ด้วย ครับ / คะ 0
gròo----c---a---ée---w-----o---née-krá--k-̂ g_______________________________________ g-o-o-n---h-̂-y-l-́-o-k-a-t-r-n---e-e-k-a-p-k-̂ ----------------------------------------------- gròo-na-chûay-léeo-kwàt-rong-née-kráp-kâ
Одвезите ме до плаже. ข-----่- ---/ ดิ-ั- ท----ยหา- -รับ / คะ ขั_____ ผ_ / ดิ__ ที่______ ค__ / ค_ ข-บ-ป-่- ผ- / ด-ฉ-น ท-่-า-ห-ด ค-ั- / ค- --------------------------------------- ขับไปส่ง ผม / ดิฉัน ที่ชายหาด ครับ / คะ 0
g-o---n------a--le--o-s-́---hron---ǔ---oo---r----k-̂ g_____________________________________________ g-o-o-n---h-̂-y-l-́-o-s-́---h-o-g-h-̌---o-m-k-a-p-k-̂ ----------------------------------------------------- gròo-na-chûay-léeo-sái-dhrong-hǔa-moom-kráp-kâ

Језички генији

Већина људи је задовољна уколико зна један страни језик. Али, има и таквих који говоре и до седамдесет језика. Они све те језике говоре течно и пишу на њима без грешке. Овакве људе могли би назвати хипер-полиглотама. Овај феномен вишејезичности је човечанству познат већ неколико векова. О људима с таквим даром постоје многи записи. Откуд оваква надареност још увек није откривено. С тим у вези постоје многе теорије. Неки су мишљења да мозак оваквих људи има другачију структуру. Разлика се најјасније види у центру брока. У том делу мозга се производи говор. Код вишејезичних људи су ћелије ове области структуиране на другачији начин. Могуће је да они због тога боље прерађују информације. Ипак, недостају студије које би ову тврдњу доказале. Можда је само изузетна мотивација од одлучујућег значаја. Деца врло брзо уче стране језике од друге деце. Зато што желе да се у игри интегришу. Желе да постану део групе и да комуницирају са другима. Зато успех зависи од њихове жеље да се интегришу. Једна друга теза тврди да се мождана маса учењем увећава. То значи да што више учимо - учимо све лакше. Слични језици се такође уче лакше. Уколико, на пример, особа говори дански, лако ће научити шведски или норвешки. Ипак, на много питања још увек није пронађен одговор. Извесно је само једно: интелигенција ту не игра никакву улогу. Неки људи, упркос ниском степену интелигенције, владају неколиким језицима. Али је и највећим лингвистичким генијима потребна дисциплина. Ово нам је мала утеха, зар не?
Да ли си знао?
Руски спада у језике који владају тржиштем књига. Велика дела светске литературе су написали руски аутори. Значи, преводи се пуно књига с руског језика. Али и Руси читају радо, тако да преводиоци увек имају пуно посла. За око 160 милиона људи руски је матерњи језик. Осим тога пуно људи у другим словенским земљама говоре руски. Тако је руски језик с највећом распрострањеношћу у Европи. У целом свијету око 280 милиона људи говори руски. Као источнослoвенски језик руски је веома сродан украjинском и белоруском. Руска граматика је веома систематично структурисана. То је предност за људе који радо размишљају аналитички и логички. У сваком случају се исплати учити руски! У науци, уметности и техници руски је веома важан језик. А зар не би било лепо да сва позната руска дела читате у оригиналу?