Рјечник

sr Питати за пут   »   mr दिशा विचारणे

40 [четрдесет]

Питати за пут

Питати за пут

४० [चाळीस]

40 [Cāḷīsa]

दिशा विचारणे

diśā vicāraṇē

Изаберите како желите да видите превод:   
српски марати Игра Више
Извините! म----रा! मा_ क__ म-फ क-ा- -------- माफ करा! 0
d-śā-v-cā--ṇē d___ v_______ d-ś- v-c-r-ṇ- ------------- diśā vicāraṇē
Можете ли ми помоћи? आप------ म-- क-- --त- क-? आ__ मा_ म__ क_ श__ का_ आ-ण म-झ- म-त क-ू श-त- क-? ------------------------- आपण माझी मदत करू शकता का? 0
diśā-vi--raṇē d___ v_______ d-ś- v-c-r-ṇ- ------------- diśā vicāraṇē
Где овде има добар ресторан? इथे जव---स -ा---े रे-्तर- --ठे आ--? इ_ ज____ चां__ रे___ कु_ आ__ इ-े ज-ळ-ा- च-ं-ल- र-स-त-ॉ क-ठ- आ-े- ----------------------------------- इथे जवळपास चांगले रेस्तरॉ कुठे आहे? 0
m-pha--a--! m____ k____ m-p-a k-r-! ----------- māpha karā!
Идите лево иза угла. त-य-------ाला --व-क-----ा. त्_ को____ डा___ व__ त-य- क-प-य-ल- ड-व-क-े व-ा- -------------------------- त्या कोप-याला डावीकडे वळा. 0
māp-a ---ā! m____ k____ m-p-a k-r-! ----------- māpha karā!
Затим идите право један део пута. मग थ-ड---ळ ----जा. म_ थो___ स__ जा_ म- थ-ड-व-ळ स-ळ ज-. ------------------ मग थोडावेळ सरळ जा. 0
māph- ---ā! m____ k____ m-p-a k-r-! ----------- māpha karā!
Затим идите стотину метара удесно. मग उ--ीकडे-शं-र म-ट--ज-. म_ उ____ शं__ मी__ जा_ म- उ-व-क-े श-भ- म-ट- ज-. ------------------------ मग उजवीकडे शंभर मीटर जा. 0
Ā-a-a----hī -ada-a-k-rū---k-t---ā? Ā____ m____ m_____ k___ ś_____ k__ Ā-a-a m-j-ī m-d-t- k-r- ś-k-t- k-? ---------------------------------- Āpaṇa mājhī madata karū śakatā kā?
Можете такође узети аутобус. आ-ण ब-न---द्---ज-- श-त-. आ__ ब_____ जा_ श___ आ-ण ब-न-स-द-ध- ज-ऊ श-त-. ------------------------ आपण बसनेसुद्धा जाऊ शकता. 0
Ā-aṇa -ā-h- -ada---ka-ū--a-a-ā---? Ā____ m____ m_____ k___ ś_____ k__ Ā-a-a m-j-ī m-d-t- k-r- ś-k-t- k-? ---------------------------------- Āpaṇa mājhī madata karū śakatā kā?
Можете такође узети трамвај. आपण----ाम-े--द--ा---ऊ-शक--. आ__ ट्______ जा_ श___ आ-ण ट-र-म-े-ु-्-ा ज-ऊ श-त-. --------------------------- आपण ट्रामनेसुद्धा जाऊ शकता. 0
Āpaṇ- -ā-hī------- k--ū -ak-tā-kā? Ā____ m____ m_____ k___ ś_____ k__ Ā-a-a m-j-ī m-d-t- k-r- ś-k-t- k-? ---------------------------------- Āpaṇa mājhī madata karū śakatā kā?
Можете такође једноставно возити за мном. आ-- आ--्-ा ----े----्या-----स---धा-य-ऊ -क--. आ__ आ___ का__ मा__ मा____ ये_ श___ आ-ण आ-ल-य- क-र-े म-झ-य- म-ग-स-द-ध- य-ऊ श-त-. -------------------------------------------- आपण आपल्या कारने माझ्या मागेसुद्धा येऊ शकता. 0
Ithē--av---pās---ā--alē-r--t--ŏ-k-ṭ-ē---ē? I___ j_________ c______ r______ k____ ā___ I-h- j-v-ḷ-p-s- c-ṅ-a-ē r-s-a-ŏ k-ṭ-ē ā-ē- ------------------------------------------ Ithē javaḷapāsa cāṅgalē rēstarŏ kuṭhē āhē?
Како да доћем до фудбалског стадиона? म- --ट-ॉल--्---ि-म-ड- --ा-------तो? - क-- -ाऊ शक--? मी फु___ स्______ क_ जा_ श___ / क_ जा_ श___ म- फ-ट-ॉ- स-ट-ड-य-क-े क-ा ज-ऊ श-त-? / क-ी ज-ऊ श-त-? --------------------------------------------------- मी फुटबॉल स्टेडियमकडे कसा जाऊ शकतो? / कशी जाऊ शकते? 0
I-hē--av-----s--c-ṅg--ē--ē--a-ŏ-ku--ē-āh-? I___ j_________ c______ r______ k____ ā___ I-h- j-v-ḷ-p-s- c-ṅ-a-ē r-s-a-ŏ k-ṭ-ē ā-ē- ------------------------------------------ Ithē javaḷapāsa cāṅgalē rēstarŏ kuṭhē āhē?
Пређите мост! पू- --- --ा. पू_ पा_ क__ प-ल प-र क-ा- ------------ पूल पार करा. 0
It-- jav---pā-a-cāṅ---ē-r--ta-ŏ --ṭh--āh-? I___ j_________ c______ r______ k____ ā___ I-h- j-v-ḷ-p-s- c-ṅ-a-ē r-s-a-ŏ k-ṭ-ē ā-ē- ------------------------------------------ Ithē javaḷapāsa cāṅgalē rēstarŏ kuṭhē āhē?
Возите кроз тунел! ब----य-त-- जा. बो_____ जा_ ब-ग-्-ा-ू- ज-. -------------- बोगद्यातून जा. 0
Tyā -ōp--yāl- -ā--k-ḍ- -a--. T__ k________ ḍ_______ v____ T-ā k-p---ā-ā ḍ-v-k-ḍ- v-ḷ-. ---------------------------- Tyā kōpa-yālā ḍāvīkaḍē vaḷā.
Возите до трећег семафора. तिस-या --रॅ-ि--सि---ल-डे पोह---पर--ंत ग--ी-चा--त --. ति___ ट्___ सि_____ पो______ गा_ चा___ जा_ त-स-य- ट-र-फ-क स-ग-न-क-े प-ह-च-प-्-ं- ग-ड- च-ल-त ज-. ---------------------------------------------------- तिस-या ट्रॅफिक सिग्नलकडे पोहोचेपर्यंत गाडी चालवत जा. 0
Tyā---pa-y--ā--ā---a-ē-v---. T__ k________ ḍ_______ v____ T-ā k-p---ā-ā ḍ-v-k-ḍ- v-ḷ-. ---------------------------- Tyā kōpa-yālā ḍāvīkaḍē vaḷā.
Скрените затим у прву улицу десно. नंत--त-मच--ा ---ी-ड- प---्-ा ---त-या---वळ-. नं__ तु___ उ____ प___ र_____ व__ न-त- त-म-्-ा उ-व-क-े प-ि-्-ा र-्-्-ा-र व-ा- ------------------------------------------- नंतर तुमच्या उजवीकडे पहिल्या रस्त्यावर वळा. 0
T-- kōp--y-lā-ḍāv---ḍ- ---ā. T__ k________ ḍ_______ v____ T-ā k-p---ā-ā ḍ-v-k-ḍ- v-ḷ-. ---------------------------- Tyā kōpa-yālā ḍāvīkaḍē vaḷā.
Затим возите право преко следеће раскрснице. नंतर-प-ढ-्या -ं-र--क्श--र-- -रळ -ा. नं__ पु___ इं_________ स__ जा_ न-त- प-ढ-्-ा इ-ट-स-क-श-व-ू- स-ळ ज-. ----------------------------------- नंतर पुढच्या इंटरसेक्शनवरून सरळ जा. 0
M-ga --ō-āvēḷa sar-ḷ---ā. M___ t________ s_____ j__ M-g- t-ō-ā-ē-a s-r-ḷ- j-. ------------------------- Maga thōḍāvēḷa saraḷa jā.
Извините, како да доћем до аеродрома? म-फ क--,-------ळाक---कसे जायच-? मा_ क__ वि______ क_ जा___ म-फ क-ा- व-म-न-ळ-क-े क-े ज-य-े- ------------------------------- माफ करा, विमानतळाकडे कसे जायचे? 0
Maga th--āvē-a-s----a--ā. M___ t________ s_____ j__ M-g- t-ō-ā-ē-a s-r-ḷ- j-. ------------------------- Maga thōḍāvēḷa saraḷa jā.
Најбоље је да узмете метро. आप- -ु---ी मार-ग-न-वडणे----व-- उ-्त-. आ__ भु__ मा__ नि___ स___ उ____ आ-ण भ-य-र- म-र-ग न-व-ण- स-्-ा- उ-्-म- ------------------------------------- आपण भुयारी मार्ग निवडणे सर्वात उत्तम. 0
Ma-a t-ōḍ-v--- ---a-a -ā. M___ t________ s_____ j__ M-g- t-ō-ā-ē-a s-r-ḷ- j-. ------------------------- Maga thōḍāvēḷa saraḷa jā.
Возите се једноставно до задње станице. अ-द--शे-ट-्य- -्-ा-क---यं- -्--म-- ट्रे-न---- आ---त--े----ा. अ__ शे____ स्_______ ट्__ / ट्___ जा आ_ ते_ उ___ अ-द- श-व-च-य- स-थ-न-प-्-ं- ट-र-म / ट-र-न-े ज- आ-ि त-थ- उ-र-. ------------------------------------------------------------ अगदी शेवटच्या स्थानकपर्यंत ट्राम / ट्रेनने जा आणि तेथे उतरा. 0
M--a uj-v----- -am-h-----īṭara jā. M___ u________ ś_______ m_____ j__ M-g- u-a-ī-a-ē ś-m-h-r- m-ṭ-r- j-. ---------------------------------- Maga ujavīkaḍē śambhara mīṭara jā.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + марати (1-100) МП3 марати (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језик животиња

Када желимо да се изразимо, служимо се језиком. И животиње имају свој језик. Оне језик користе исто као и људи. То значи да разговарају једне с другима да би размениле информације. У основи, свака врста има сопствени језик. Чак и термити комуницирају једни с другима. Када су у опасности, ударају телом о земљу. На тај начин упозоравају друге припаднике своје врсте. Друге животиње звижде када се непријатељ приближава. Пчеле разговарају путем плеса. Тако показују другим пчелама правац у којем се налази храна. Китови производе звукове који се могу чути на удаљености и до 5.000 километара. Они међусобно комуницирају путем певања. Слонови такође једни другима упућују акустичне сигнале. Али, људи их не могу чути. Језик већине животиња је врло компликован. Он се састоји од комбинације различитих знакова. У употреби су акустички, хемијски и оптички сигнали. Сем тога, животиње користе и гестове. Човек је већ савладао језик кућних љубимаца. Он тачно зна када је пас срећан. Такође добро зна када мачка жели да је оставите на миру. Мачке и пси говоре сасвим различите језике. Многи сигнали су чак сасвим супротни. Дуго се мислило да се ове две животиње не подносе. Ради се о томе да једни друге погрешно разумеју. То доводи до проблема између мачака и паса. Чак се и животиње свађају због неспоразума...
Да ли си знао?
Српски је матерњи језик око 12 милиона људи. Већина живи у Србији и у другим земљама јужне Европе. Српски спада у јужнослоавенске језике. У уском је сродству с хрватским и босанским. Граматика и језички фонд ових језика су веома слични. Зато се Срби, Хрвати и Босанци врло лако међусобно споразумевају. Српска азбука има 30 слова. За свако слово постоји јасан изговор. Код нагласка постоје паралеле с класичним тонским језицима. У кинеском се, на пример, с висином тона слогова мења и њихово значење. У српском је слично. Али овђе само висина наглашеног слога игра улогу. Језичка структура с пуно флексија је још једна од карактеристика српског језика. То значи да се именице, придеви и заменице увек мењају по падежима а глаголи конјугирају. Кога интересују граматичке структуре, треба обавезно учити српски!