Рјечник

sr Питати за пут   »   ro Indicaţii de drum

40 [четрдесет]

Питати за пут

Питати за пут

40 [patruzeci]

Indicaţii de drum

Изаберите како желите да видите превод:   
српски румунски Игра Више
Извините! Sc-zaţi---! S__________ S-u-a-i-m-! ----------- Scuzaţi-mă! 0
Можете ли ми помоћи? M--pu-e-i--ju-a? M_ p_____ a_____ M- p-t-ţ- a-u-a- ---------------- Mă puteţi ajuta? 0
Где овде има добар ресторан? Und- este--i-i -- res--u--n--bu-? U___ e___ a___ u_ r_________ b___ U-d- e-t- a-c- u- r-s-a-r-n- b-n- --------------------------------- Unde este aici un restaurant bun? 0
Идите лево иза угла. M---eţ- la-s-âng---u-ă --l-. M______ l_ s_____ d___ c____ M-r-e-i l- s-â-g- d-p- c-l-. ---------------------------- Mergeţi la stânga după colţ. 0
Затим идите право један део пута. M-r--------i-p---n dre---înai-t-. M______ a___ p____ d____ î_______ M-r-e-i a-o- p-ţ-n d-e-t î-a-n-e- --------------------------------- Mergeţi apoi puţin drept înainte. 0
Затим идите стотину метара удесно. Me-geţ----oi-o----ă--- -et-i -a --ea-t-. M______ a___ o s___ d_ m____ l_ d_______ M-r-e-i a-o- o s-t- d- m-t-i l- d-e-p-a- ---------------------------------------- Mergeţi apoi o sută de metri la dreapta. 0
Можете такође узети аутобус. P---ţi -----i-a-t--u--l. P_____ l__ ş_ a_________ P-t-ţ- l-a ş- a-t-b-z-l- ------------------------ Puteţi lua şi autobuzul. 0
Можете такође узети трамвај. P-t-----ua--- -ra--a-ul. P_____ l__ ş_ t_________ P-t-ţ- l-a ş- t-a-v-i-l- ------------------------ Puteţi lua şi tramvaiul. 0
Можете такође једноставно возити за мном. P--eţi-pu- -i-si-p-- să-m- urm-ţi. P_____ p__ ş_ s_____ s_ m_ u______ P-t-ţ- p-r ş- s-m-l- s- m- u-m-ţ-. ---------------------------------- Puteţi pur şi simplu să mă urmaţi. 0
Како да доћем до фудбалског стадиона? C-m a-----l--s-a-i--u--d- fo-b--? C__ a____ l_ s________ d_ f______ C-m a-u-g l- s-a-i-n-l d- f-t-a-? --------------------------------- Cum ajung la stadionul de fotbal? 0
Пређите мост! Tr-c--i-----l! T______ p_____ T-e-e-i p-d-l- -------------- Treceţi podul! 0
Возите кроз тунел! Merge------- -u-e-! M______ p___ t_____ M-r-e-i p-i- t-n-l- ------------------- Mergeţi prin tunel! 0
Возите до трећег семафора. Me--e-i ---- la-a- trei-ea sema-o-. M______ p___ l_ a_ t______ s_______ M-r-e-i p-n- l- a- t-e-l-a s-m-f-r- ----------------------------------- Mergeţi până la al treilea semafor. 0
Скрените затим у прву улицу десно. Vir----p-i-a ---ad- ---d-eap--. V_____ p____ s_____ l_ d_______ V-r-ţ- p-i-a s-r-d- l- d-e-p-a- ------------------------------- Viraţi prima stradă la dreapta. 0
Затим возите право преко следеће раскрснице. Mer-eţ----o- -re-t-înain-- la u--ă-oa-------erse-ţi-. M______ a___ d____ î______ l_ u_________ i___________ M-r-e-i a-o- d-e-t î-a-n-e l- u-m-t-a-e- i-t-r-e-ţ-e- ----------------------------------------------------- Mergeţi apoi drept înainte la următoarea intersecţie. 0
Извините, како да доћем до аеродрома? S----ţi--ă- -um---u-- la--eropo--? S__________ c__ a____ l_ a________ S-u-a-i-m-, c-m a-u-g l- a-r-p-r-? ---------------------------------- Scuzaţi-mă, cum ajung la aeroport? 0
Најбоље је да узмете метро. C-l--ai bine----ţi-m-tro-l. C__ m__ b___ l____ m_______ C-l m-i b-n- l-a-i m-t-o-l- --------------------------- Cel mai bine luaţi metroul. 0
Возите се једноставно до задње станице. Me-g-ţ--p--ă -a u---m---taţ--. M______ p___ l_ u_____ s______ M-r-e-i p-n- l- u-t-m- s-a-i-. ------------------------------ Mergeţi până la ultima staţie. 0

Језик животиња

Када желимо да се изразимо, служимо се језиком. И животиње имају свој језик. Оне језик користе исто као и људи. То значи да разговарају једне с другима да би размениле информације. У основи, свака врста има сопствени језик. Чак и термити комуницирају једни с другима. Када су у опасности, ударају телом о земљу. На тај начин упозоравају друге припаднике своје врсте. Друге животиње звижде када се непријатељ приближава. Пчеле разговарају путем плеса. Тако показују другим пчелама правац у којем се налази храна. Китови производе звукове који се могу чути на удаљености и до 5.000 километара. Они међусобно комуницирају путем певања. Слонови такође једни другима упућују акустичне сигнале. Али, људи их не могу чути. Језик већине животиња је врло компликован. Он се састоји од комбинације различитих знакова. У употреби су акустички, хемијски и оптички сигнали. Сем тога, животиње користе и гестове. Човек је већ савладао језик кућних љубимаца. Он тачно зна када је пас срећан. Такође добро зна када мачка жели да је оставите на миру. Мачке и пси говоре сасвим различите језике. Многи сигнали су чак сасвим супротни. Дуго се мислило да се ове две животиње не подносе. Ради се о томе да једни друге погрешно разумеју. То доводи до проблема између мачака и паса. Чак се и животиње свађају због неспоразума...
Да ли си знао?
Српски је матерњи језик око 12 милиона људи. Већина живи у Србији и у другим земљама јужне Европе. Српски спада у јужнослоавенске језике. У уском је сродству с хрватским и босанским. Граматика и језички фонд ових језика су веома слични. Зато се Срби, Хрвати и Босанци врло лако међусобно споразумевају. Српска азбука има 30 слова. За свако слово постоји јасан изговор. Код нагласка постоје паралеле с класичним тонским језицима. У кинеском се, на пример, с висином тона слогова мења и њихово значење. У српском је слично. Али овђе само висина наглашеног слога игра улогу. Језичка структура с пуно флексија је још једна од карактеристика српског језика. То значи да се именице, придеви и заменице увек мењају по падежима а глаголи конјугирају. Кога интересују граматичке структуре, треба обавезно учити српски!