Рјечник

sr Оријентација   »   zh 方向

41 [четрдесет и један]

Оријентација

Оријентација

41[四十一]

41 [Sìshíyī]

方向

fāngxiàng

Изаберите како желите да видите превод:   
српски кинески (поједностављени) Игра Више
Где је туристичка агенција? 旅游 -理处--哪- ? 旅_ 管__ 在__ ? 旅- 管-处 在-里 ? ------------ 旅游 管理处 在哪里 ? 0
fāng---ng f________ f-n-x-à-g --------- fāngxiàng
Имате ли карту града за мене? 您-能---我-一张 ----图-吗 ? 您 能 给 我 一_ 城_ 地_ 吗 ? 您 能 给 我 一- 城- 地- 吗 ? -------------------- 您 能 给 我 一张 城市 地图 吗 ? 0
f-n-x-à-g f________ f-n-x-à-g --------- fāngxiàng
Може ли се овде резервисати хотелска соба? 这儿---预定-旅- 房间 - ? 这_ 能 预_ 旅_ 房_ 吗 ? 这- 能 预- 旅- 房- 吗 ? ----------------- 这儿 能 预定 旅馆 房间 吗 ? 0
lǚy-u ---- lǐ c---zà- nǎlǐ? l____ g___ l_ c__ z__ n____ l-y-u g-ǎ- l- c-ù z-i n-l-? --------------------------- lǚyóu guǎn lǐ chù zài nǎlǐ?
Где је стари град? 老------里 ? 老__ 在 哪_ ? 老-区 在 哪- ? ---------- 老城区 在 哪里 ? 0
l--ó- --ǎ- l---hù-z-i-n-lǐ? l____ g___ l_ c__ z__ n____ l-y-u g-ǎ- l- c-ù z-i n-l-? --------------------------- lǚyóu guǎn lǐ chù zài nǎlǐ?
Где је катедрала? 教----哪里 ? 教_ 在 哪_ ? 教- 在 哪- ? --------- 教堂 在 哪里 ? 0
l--óu g--- -- c-ù zài -ǎlǐ? l____ g___ l_ c__ z__ n____ l-y-u g-ǎ- l- c-ù z-i n-l-? --------------------------- lǚyóu guǎn lǐ chù zài nǎlǐ?
Где је музеј? 博物- --哪里-? 博__ 在 哪_ ? 博-馆 在 哪- ? ---------- 博物馆 在 哪里 ? 0
Ní- n--- gě--wǒ y--z-ā----h-ng--ì dì-ú ma? N__ n___ g__ w_ y_ z____ c_______ d___ m__ N-n n-n- g-i w- y- z-ā-g c-é-g-h- d-t- m-? ------------------------------------------ Nín néng gěi wǒ yī zhāng chéngshì dìtú ma?
Где се могу купити поштанске маркице? 在 ----- -到 邮票 ? 在 哪_ 可_ 买_ 邮_ ? 在 哪- 可- 买- 邮- ? --------------- 在 哪里 可以 买到 邮票 ? 0
Ní----ng --i wǒ-yī zhān- -hé-g--ì--ì----a? N__ n___ g__ w_ y_ z____ c_______ d___ m__ N-n n-n- g-i w- y- z-ā-g c-é-g-h- d-t- m-? ------------------------------------------ Nín néng gěi wǒ yī zhāng chéngshì dìtú ma?
Где се може купити цвеће? 在 哪里--- ------? 在 哪_ 可_ 买_ 鲜_ ? 在 哪- 可- 买- 鲜- ? --------------- 在 哪里 可以 买到 鲜花 ? 0
Nín-n--- --i--- y----ā-- -h--g--ì-d--- m-? N__ n___ g__ w_ y_ z____ c_______ d___ m__ N-n n-n- g-i w- y- z-ā-g c-é-g-h- d-t- m-? ------------------------------------------ Nín néng gěi wǒ yī zhāng chéngshì dìtú ma?
Где се могу купити возне карте? 在 ---可以--- 车票-? 在 哪_ 可_ 买_ 车_ ? 在 哪- 可- 买- 车- ? --------------- 在 哪里 可以 买到 车票 ? 0
Zh-'e- néng yù--ng -ǚ-----f-ngj-ān-m-? Z_____ n___ y_____ l_____ f_______ m__ Z-è-e- n-n- y-d-n- l-g-ǎ- f-n-j-ā- m-? -------------------------------------- Zhè'er néng yùdìng lǚguǎn fángjiān ma?
Где је лука? 码头-- 哪里-? 码_ 在 哪_ ? 码- 在 哪- ? --------- 码头 在 哪里 ? 0
Lǎ- c-é---- --- nǎ--? L__ c______ z__ n____ L-o c-é-g-ū z-i n-l-? --------------------- Lǎo chéngqū zài nǎlǐ?
Где је пијаца? 集--在-哪--? 集_ 在 哪_ ? 集- 在 哪- ? --------- 集市 在 哪里 ? 0
L---c------ -à- nǎl-? L__ c______ z__ n____ L-o c-é-g-ū z-i n-l-? --------------------- Lǎo chéngqū zài nǎlǐ?
Где је замак? 城堡-在 哪里-? 城_ 在 哪_ ? 城- 在 哪- ? --------- 城堡 在 哪里 ? 0
Lǎ---h-n-qū -à--n--ǐ? L__ c______ z__ n____ L-o c-é-g-ū z-i n-l-? --------------------- Lǎo chéngqū zài nǎlǐ?
Када почиње (туристички) обилазак? 导游-什------始-? 导_ 什_ 时_ 开_ ? 导- 什- 时- 开- ? ------------- 导游 什么 时候 开始 ? 0
J---t-ng -ài-nǎ--? J_______ z__ n____ J-à-t-n- z-i n-l-? ------------------ Jiàotáng zài nǎlǐ?
Када се завршава (туристичкa) обилазак? 导游-----候 -束-? 导_ 什_ 时_ 结_ ? 导- 什- 时- 结- ? ------------- 导游 什么 时候 结束 ? 0
J--o-á-- z-- --lǐ? J_______ z__ n____ J-à-t-n- z-i n-l-? ------------------ Jiàotáng zài nǎlǐ?
Колико дуго траје (туристичкa) обилазак? 导- -共 -- -间-? 导_ 一_ 多_ 时_ ? 导- 一- 多- 时- ? ------------- 导游 一共 多长 时间 ? 0
J----á-g --- nǎlǐ? J_______ z__ n____ J-à-t-n- z-i n-l-? ------------------ Jiàotáng zài nǎlǐ?
Ја желим водича који говори немачки. 我 想 --一- ---的 -游 。 我 想 要 一_ 讲___ 导_ 。 我 想 要 一- 讲-语- 导- 。 ------------------ 我 想 要 一个 讲德语的 导游 。 0
B-w-guǎn -à--nǎ--? B_______ z__ n____ B-w-g-ǎ- z-i n-l-? ------------------ Bówùguǎn zài nǎlǐ?
Ја желим водича који говори италијански. 我 想-- 一个 讲意-利-的 ---。 我 想 要 一_ 讲_____ 导_ 。 我 想 要 一- 讲-大-语- 导- 。 -------------------- 我 想 要 一个 讲意大利语的 导游 。 0
B-wù---- --- n--ǐ? B_______ z__ n____ B-w-g-ǎ- z-i n-l-? ------------------ Bówùguǎn zài nǎlǐ?
Ја желим водича који говори француски. 我-- 要-----法语- ---。 我 想 要 一_ 讲___ 导_ 。 我 想 要 一- 讲-语- 导- 。 ------------------ 我 想 要 一个 讲法语的 导游 。 0
B-wùg-ǎn---i--ǎl-? B_______ z__ n____ B-w-g-ǎ- z-i n-l-? ------------------ Bówùguǎn zài nǎlǐ?

Енглески - светски језик

Енглески је најраширенији језик на свету. Мандарин, тј. књижевни кинески, је матерњи језик највећег броја људи. Енглески је матерњи језик “само” 350 милиона људи. Па ипак, енглески врши велики утицај на друге језике. На значају почиње да добија од средине двадесетог века. До овога је увелико дошло захваљујући томе што су Сједињене Америчке Државе постале супер-сила. Енглески је у многим земљама први страни језик у школама. Међународне организације употребљавају енглески као званични језик. Енглески је такође званични језик многих земаља. Међутим, могуће је да ће ово место ускоро преузети други језици. Енглески спада у групу западногерманских језика. Зато је сродан немачком, на пример. Ипак, у последњих хиљаду година језик се значајно изменио. Раније је енглески био језик који је имао наставке. Већина наставака с граматичком функцијом је отпала. Зато енглески можемо уврстити у изолирајуће језике. Ова врста језика је сличнија кинеском него немачком. Енглески језик ће се у будућности још више упростити. Неправилни глаголи ће највероватније нестати. У поређењу са осталим индоевропским језицима енглески је једноставан. Енглески правопис је, с друге стране, веома тежак. Разлог томе је велика разлика у писању и изговору речи. Енглески правопис није се мењао већ неколико векова. Али се изговор значајно променио. Резултат тога је да се још увек пише онако како се говорило 1400. године. Када је изговор у питању, постоје многобројне нерегуларности. Само за словну комбинацију “ough” постоји шест варијанти. Проверите сами ! - thorough, thought, through, rough, bough, cough.
Да ли си знао?
Словачки спада у западнословенске језике. То је матерњи језик за више од 5 милиона људи. У уском је сродству са суседним чешким. Разлог томе је заједничка прошлост у бившој Чехословачкој. Лексички фонд обају језика је већином идентичан. Разлике се односе пре свега на гласовни систем. Словачки је настао у 10. веку у виду више дијалеката. Међутим, дуго времена је био под утицајем суседних језика. Зато је данашњи књижевни словачки добио свој облик тек у 19. веку. Тако су се могли поједноставити неки елементи у поређењу са чешким. Али многи различити дијалекти су се одржали до данас. У словачком језику се користи латинично писмо. То је језик који други словенски говорници најлакше разумеју... Могло би се рећи да је словачки нека врста међујезика у слoвенском простору. Добар разлог да се позабавите овим лепим језиком.