Рјечник

sr Разгледање града   »   uk Екскурсія до міста

42 [четрдесет и два]

Разгледање града

Разгледање града

42 [сорок два]

42 [sorok dva]

Екскурсія до міста

Ekskursiya do mista

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
Да ли je пијаца отворена недељом? Ч---ідкрит-й -и--к щон--і-і? Ч_ в________ p____ щ________ Ч- в-д-р-т-й p-н-к щ-н-д-л-? ---------------------------- Чи відкритий pинок щонеділі? 0
E---ur--y- -o-m--ta E_________ d_ m____ E-s-u-s-y- d- m-s-a ------------------- Ekskursiya do mista
Да ли је сајам отворен понедељком? Чи----к-и-ий-Я--аро-----он---лка Ч_ в________ Я______ щ__________ Ч- в-д-р-т-й Я-м-р-к щ-п-н-д-л-а -------------------------------- Чи відкритий Ярмарок щопонеділка 0
Eksku--iya--- mi-ta E_________ d_ m____ E-s-u-s-y- d- m-s-a ------------------- Ekskursiya do mista
Да ли је изложба отворена уторком? Ч- ві-к------ис-авка щ--ів--р-а? Ч_ в_______ в_______ щ__________ Ч- в-д-р-т- в-с-а-к- щ-в-в-і-к-? -------------------------------- Чи відкрита виставка щовівтірка? 0
Chy --dkr--y-̆ ------s--hon--ili? C__ v________ p____ s___________ C-y v-d-r-t-y- p-n-k s-c-o-e-i-i- --------------------------------- Chy vidkrytyy̆ pynok shchonedili?
Да ли је зоолошки врт отворен средом? Чи--ідк-ити---о-пар---осер--и? Ч_ в________ з______ щ________ Ч- в-д-р-т-й з-о-а-к щ-с-р-д-? ------------------------------ Чи відкритий зоопарк щосереди? 0
C-- -id-rytyy̆ p-n-k -h--on--il-? C__ v________ p____ s___________ C-y v-d-r-t-y- p-n-k s-c-o-e-i-i- --------------------------------- Chy vidkrytyy̆ pynok shchonedili?
Да ли је музеј отворен четвртком? Чи---д-р------у-----о--т-ерг-? Ч_ в________ м____ щ__________ Ч- в-д-р-т-й м-з-й щ-ч-т-е-г-? ------------------------------ Чи відкритий музей щочетверга? 0
Chy-v--k--tyy----n---shcho--dil-? C__ v________ p____ s___________ C-y v-d-r-t-y- p-n-k s-c-o-e-i-i- --------------------------------- Chy vidkrytyy̆ pynok shchonedili?
Да ли је галерија отворена петком? Ч- -ід--и---гал---я-що--ятниц-? Ч_ в_______ г______ щ__________ Ч- в-д-р-т- г-л-р-я щ-п-я-н-ц-? ------------------------------- Чи відкрита галерея щоп’ятниці? 0
Chy--i-krytyy- ---m-ro- shch----e-i--a C__ v________ Y_______ s_____________ C-y v-d-r-t-y- Y-r-a-o- s-c-o-o-e-i-k- -------------------------------------- Chy vidkrytyy̆ Yarmarok shchoponedilka
Да ли се сме фотографисати? Ч- ---на ---о----у-а--? Ч_ м____ ф_____________ Ч- м-ж-а ф-т-г-а-у-а-и- ----------------------- Чи можна фотографувати? 0
Ch--v---r---y̆ --rm-ro- shch--on-d-lka C__ v________ Y_______ s_____________ C-y v-d-r-t-y- Y-r-a-o- s-c-o-o-e-i-k- -------------------------------------- Chy vidkrytyy̆ Yarmarok shchoponedilka
Мора ли се платити улаз? Чи-----і--о пл---т--за--х-д? Ч_ п_______ п______ з_ в____ Ч- п-т-і-н- п-а-и-и з- в-і-? ---------------------------- Чи потрібно платити за вхід? 0
Chy--i---yty-̆-Ya--a-o- s--h--oned---a C__ v________ Y_______ s_____________ C-y v-d-r-t-y- Y-r-a-o- s-c-o-o-e-i-k- -------------------------------------- Chy vidkrytyy̆ Yarmarok shchoponedilka
Колико кошта улаз? Скі-----к-шту- -хі-? С______ к_____ в____ С-і-ь-и к-ш-у- в-і-? -------------------- Скільки коштує вхід? 0
Ch--vi---y-a -------a shch--i-t-rk-? C__ v_______ v_______ s_____________ C-y v-d-r-t- v-s-a-k- s-c-o-i-t-r-a- ------------------------------------ Chy vidkryta vystavka shchovivtirka?
Има ли попуст за групе? Чи-- --иж----ля-г--п? Ч_ є з_____ д__ г____ Ч- є з-и-к- д-я г-у-? --------------------- Чи є знижка для груп? 0
Ch- --d-ry-- vys--vka-shch---vt-r--? C__ v_______ v_______ s_____________ C-y v-d-r-t- v-s-a-k- s-c-o-i-t-r-a- ------------------------------------ Chy vidkryta vystavka shchovivtirka?
Има ли попуст за децу? Ч--є---и-к--дл--д---й? Ч_ є з_____ д__ д_____ Ч- є з-и-к- д-я д-т-й- ---------------------- Чи є знижка для дітей? 0
Chy-v-d--yta--y-ta-k- -h-hovi-tir--? C__ v_______ v_______ s_____________ C-y v-d-r-t- v-s-a-k- s-c-o-i-t-r-a- ------------------------------------ Chy vidkryta vystavka shchovivtirka?
Има ли попуст за студенте? Чи-- -нижка-д-я-----ентів? Ч_ є з_____ д__ с_________ Ч- є з-и-к- д-я с-у-е-т-в- -------------------------- Чи є знижка для студентів? 0
C-y -idkryt-y--z-opark-sh-ho-----y? C__ v________ z______ s___________ C-y v-d-r-t-y- z-o-a-k s-c-o-e-e-y- ----------------------------------- Chy vidkrytyy̆ zoopark shchoseredy?
Каква је то зграда? Що-----а ----в--? Щ_ ц_ з_ б_______ Щ- ц- з- б-д-в-я- ----------------- Що це за будівля? 0
Chy-------t--̆------rk ------e-ed-? C__ v________ z______ s___________ C-y v-d-r-t-y- z-o-a-k s-c-o-e-e-y- ----------------------------------- Chy vidkrytyy̆ zoopark shchoseredy?
Колико је стара та зграда? Скіль---рок---цій будівл-? С______ р____ ц__ б_______ С-і-ь-и р-к-в ц-й б-д-в-і- -------------------------- Скільки років цій будівлі? 0
C-y -i-k-y---̆ -o-p-r- s-ch-se--d-? C__ v________ z______ s___________ C-y v-d-r-t-y- z-o-a-k s-c-o-e-e-y- ----------------------------------- Chy vidkrytyy̆ zoopark shchoseredy?
Тко је саградио ту зграду? Хт--поб----ав-цю бу--в--? Х__ п________ ц_ б_______ Х-о п-б-д-в-в ц- б-д-в-ю- ------------------------- Хто побудував цю будівлю? 0
C-y -id-ry-y-̆-muze-- -h--oc-et--rh-? C__ v________ m____ s______________ C-y v-d-r-t-y- m-z-y- s-c-o-h-t-e-h-? ------------------------------------- Chy vidkrytyy̆ muzey̆ shchochetverha?
Ја се интересујем за архитектуру. Я -ік-влю-я--р-іт-к----ю. Я ц________ а____________ Я ц-к-в-ю-я а-х-т-к-у-о-. ------------------------- Я цікавлюся архітектурою. 0
Ch- vidkry--y- muze-̆-shc--c-et---ha? C__ v________ m____ s______________ C-y v-d-r-t-y- m-z-y- s-c-o-h-t-e-h-? ------------------------------------- Chy vidkrytyy̆ muzey̆ shchochetverha?
Ја се интересујем за уметност. Я ц---вл-с- --с----во-. Я ц________ м__________ Я ц-к-в-ю-я м-с-е-т-о-. ----------------------- Я цікавлюся мистецтвом. 0
Chy--id--yt-y̆---ze-̆-s--h--h-tve-ha? C__ v________ m____ s______________ C-y v-d-r-t-y- m-z-y- s-c-o-h-t-e-h-? ------------------------------------- Chy vidkrytyy̆ muzey̆ shchochetverha?
Ја се интересујем за сликарство. Я ціка--юс--жив-пи--м. Я ц________ ж_________ Я ц-к-в-ю-я ж-в-п-с-м- ---------------------- Я цікавлюся живописом. 0
Chy-v--k---- h-le-e-- -h--o-'y---yts-? C__ v_______ h_______ s_______________ C-y v-d-r-t- h-l-r-y- s-c-o-'-a-n-t-i- -------------------------------------- Chy vidkryta halereya shchop'yatnytsi?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + украјински (1-100) МП3 украјински (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Брзи језици, спори језици

У свету постоји преко 6.000 језика. Сви они имају исту функцију. Језици нам помажу да разменимо информације. Ово се у сваком језику дешава на различит начин. Зато што се сваки језик понаша у складу са сопственим правилима. Они се такође разликују и према брзини којом се говоре. Ово је доказано разним лингвистичким студијама. Неколико краћих текстова било је преведено на различите језике. Потом су текстови гласно читани - свако је наглас читао текст на свом матерњем језику. Резултат је био јасан. Јапански и шпански су најбржи језици. У овим језицима, у секунду се изговори осам слогова. Кинези говоре далеко спорије. Само пет слогова у секунду. Брзина говора зависи од комплексности слогова. Уколико су слогови комплексни, говорење траје дуже. Немачки слог, на пример, садржи три звука. Зато се говори релативно споро. Брзо говорење уопште не значи да има много тога да се саопшти. Баш напротив! У слоговима који се брзо изговарају садржано је врло мало информацијa. Иако Јапанци говоре брзо, они саопштавају врло мало садржаја. Супротно томе, “спори” кинески каже много са само неколико речи. Енглески слогови такође садрже много информација. У целој тој ствари је најинтересантније да су испитивани језици подједнако ефикасни! Ово значи да онај који спорије говори, саопштава више. Ономе ко говори брзо потребан је већи број речи. Ипак, на крају крајева, сви они стигну скоро истовремено на циљ.
Да ли си знао?
Словенски спада у јужнословенске језике. То је матерњи језик око 2 милиона људи. Они живе у Словенији, Хрватској, Србији, Аустрији, Италији и Мађарској. Доста је сличан чешком и словачком. Али велики је утицај и српскохрватског. Иако је Словенија мала земља, тамо има доста различитих дијалеката. Разлог томе је што је на том говорном подручју било мноштво историјских догађаја. То се види по лексичком фонду који садржи пуно израза из страних језика. Словенски користи латинична слова. Граматика познаје шест падежа и три рода. У изговору постоје два службена гласовна система. Један од њих тачно разликује између високих и ниских тонова. Још једна посебност овог језика је његова архаична структура. Према другим језицима су Словенци одувек били веома отворени. Зато се још више радују када се неко занима за њихов језик!