Рјечник

sr Припреме за пут   »   he ‫הכנות לנסיעה‬

47 [четрдесет и седам]

Припреме за пут

Припреме за пут

‫47 [ארבעים ושבע]‬

47 [arba'im w'sheva]

‫הכנות לנסיעה‬

hakhanot lan'si'ah

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хебрејски Игра Више
Мораш спаковати наш кофер! ‫ע--ך-לאר---את ה-זו--ו-----ו.‬ ‫____ ל____ א_ ה_______ ש_____ ‫-ל-ך ל-ר-ז א- ה-ז-ו-ו- ש-נ-.- ------------------------------ ‫עליך לארוז את המזוודות שלנו.‬ 0
a-eykh-h/alai-h --er-z -t--a---w-do---h--a--. a______________ l_____ e_ h_________ s_______ a-e-k-a-/-l-i-h l-e-o- e- h-m-z-a-o- s-e-a-u- --------------------------------------------- aleykhah/alaikh l'eroz et hamizwadot shelanu.
Не смеш ништа заборавити! ‫א--ת-כ- - -----ם-‬ ‫__ ת___ / י כ_____ ‫-ל ת-כ- / י כ-ו-.- ------------------- ‫אל תשכח / י כלום.‬ 0
a--ti---a---is--e-i -l-m. a_ t_______________ k____ a- t-s-k-x-t-s-k-x- k-u-. ------------------------- al tishkax/tishkexi klum.
Треба ти велики кофер! ‫-- / --צריך-- - מזווד--ג---ה-י---.‬ ‫__ / ה צ___ / ה מ_____ ג____ י_____ ‫-ת / ה צ-י- / ה מ-ו-ד- ג-ו-ה י-ת-.- ------------------------------------ ‫את / ה צריך / ה מזוודה גדולה יותר.‬ 0
a- tis-kax-t---k-xi--lu-. a_ t_______________ k____ a- t-s-k-x-t-s-k-x- k-u-. ------------------------- al tishkax/tishkexi klum.
Не заборави пасош! ‫-ל ת----/ י א---ד---ן-‬ ‫__ ת___ / י א_ ה_______ ‫-ל ת-כ- / י א- ה-ר-ו-.- ------------------------ ‫אל תשכח / י את הדרכון.‬ 0
al-t---k--/ti-----i-k---. a_ t_______________ k____ a- t-s-k-x-t-s-k-x- k-u-. ------------------------- al tishkax/tishkexi klum.
Не заборави авионску карту! ‫-ל---כח-- י-את-כ--י--ה---ה.‬ ‫__ ת___ / י א_ כ____ ה______ ‫-ל ת-כ- / י א- כ-ט-ס ה-י-ה-‬ ----------------------------- ‫אל תשכח / י את כרטיס הטיסה.‬ 0
a-----t -sarikh/t-rikh---mi----- -do-a--yot--. a______ t_______________ m______ g_____ y_____ a-a-/-t t-a-i-h-t-r-k-a- m-z-d-h g-o-a- y-t-r- ---------------------------------------------- atah/at tsarikh/tsrikhah mizwdah gdolah yoter.
Не заборави путне чекове! ‫א- -שכח-/------המחאו---נו-ע--.‬ ‫__ ת___ / י א_ ה_____ ה________ ‫-ל ת-כ- / י א- ה-ח-ו- ה-ו-ע-ם-‬ -------------------------------- ‫אל תשכח / י את המחאות הנוסעים.‬ 0
a-ah-at t-ar--h/t--i-ha--mizwda--g-------o-er. a______ t_______________ m______ g_____ y_____ a-a-/-t t-a-i-h-t-r-k-a- m-z-d-h g-o-a- y-t-r- ---------------------------------------------- atah/at tsarikh/tsrikhah mizwdah gdolah yoter.
Понеси крему за сунчање. ‫ק- / - -ר- שי-ו-.‬ ‫__ / י ק__ ש______ ‫-ח / י ק-ם ש-ז-ף-‬ ------------------- ‫קח / י קרם שיזוף.‬ 0
at--/-t--sa-ikh/t--i--a- miz-----gd---- ---e-. a______ t_______________ m______ g_____ y_____ a-a-/-t t-a-i-h-t-r-k-a- m-z-d-h g-o-a- y-t-r- ---------------------------------------------- atah/at tsarikh/tsrikhah mizwdah gdolah yoter.
Понеси наочаре за сунце. ‫-ח --י -שק-- -מש-‬ ‫__ / י מ____ ש____ ‫-ח / י מ-ק-י ש-ש-‬ ------------------- ‫קח / י משקפי שמש.‬ 0
a- ---hka---i-----i ---h---kon. a_ t_______________ e_ h_______ a- t-s-k-x-t-s-k-x- e- h-d-k-n- ------------------------------- al tishkax/tishkexi et hadrkon.
Понеси шешир за сунце. ‫קח - - -ובע-‬ ‫__ / י כ_____ ‫-ח / י כ-ב-.- -------------- ‫קח / י כובע.‬ 0
a--tis-ka-/-i--k--i --------o-. a_ t_______________ e_ h_______ a- t-s-k-x-t-s-k-x- e- h-d-k-n- ------------------------------- al tishkax/tishkexi et hadrkon.
Хоћеш ли понети аутокарту? ‫ה-ם א- / ה --צ- -ק------ כביש---‬ ‫___ א_ / ה ר___ ל___ מ__ כ_______ ‫-א- א- / ה ר-צ- ל-ח- מ-ת כ-י-י-?- ---------------------------------- ‫האם את / ה רוצה לקחת מפת כבישים?‬ 0
al--ishkax---s-ke-i -t----rko-. a_ t_______________ e_ h_______ a- t-s-k-x-t-s-k-x- e- h-d-k-n- ------------------------------- al tishkax/tishkexi et hadrkon.
Хоћеш ли понети водич за путовања? ‫-ת / ---ו-ה -שכור--ד-י-?‬ ‫__ / ה ר___ ל____ מ______ ‫-ת / ה ר-צ- ל-כ-ר מ-ר-ך-‬ -------------------------- ‫את / ה רוצה לשכור מדריך?‬ 0
al-t-shk-x-ti-hke----- k--tis h-tis--. a_ t_______________ e_ k_____ h_______ a- t-s-k-x-t-s-k-x- e- k-r-i- h-t-s-h- -------------------------------------- al tishkax/tishkexi et kartis hatisah.
Хоћеш ли понети кишобран? ‫-- --- -וצ--לקח- ---י--‬ ‫__ / ה ר___ ל___ מ______ ‫-ת / ה ר-צ- ל-ח- מ-ר-ה-‬ ------------------------- ‫את / ה רוצה לקחת מטריה?‬ 0
al tishk---t--h--------k-rtis----i-a-. a_ t_______________ e_ k_____ h_______ a- t-s-k-x-t-s-k-x- e- k-r-i- h-t-s-h- -------------------------------------- al tishkax/tishkexi et kartis hatisah.
Мисли на панталоне, кошуље, чарапе. ‫--ו- /-ז-רי את ----סיים--החו-צ-ת---ג-----.‬ ‫____ / ז___ א_ ה________ ה_______ ה________ ‫-כ-ר / ז-ר- א- ה-כ-ס-י-, ה-ו-צ-ת- ה-ר-י-ם-‬ -------------------------------------------- ‫זכור / זכרי את המכנסיים, החולצות, הגרביים.‬ 0
al-tish-ax--i---ex- -t-ka---s-hati-a-. a_ t_______________ e_ k_____ h_______ a- t-s-k-x-t-s-k-x- e- k-r-i- h-t-s-h- -------------------------------------- al tishkax/tishkexi et kartis hatisah.
Мисли на кравате, каишеве, сакое. ‫ז-ור-- -כ-י-את ה-ני----------ות---ז-ט---‬ ‫____ / ז___ א_ ה_______ ה_______ ה_______ ‫-כ-ר / ז-ר- א- ה-נ-ב-ת- ה-ג-ר-ת- ה-ק-י-.- ------------------------------------------ ‫זכור / זכרי את העניבות, החגורות, הזקטים.‬ 0
al tis-kax-tis-kex---t h--xa'o- ha-o----. a_ t_______________ e_ h_______ h________ a- t-s-k-x-t-s-k-x- e- h-m-a-o- h-n-s-i-. ----------------------------------------- al tishkax/tishkexi et hamxa'ot hanos'im.
Мисли на пиџаме, спаваћице и мајице. ‫-כו--- -----את הפ-----ת- כ-תנות--ל--ה, ---ולצות-‬ ‫____ / ז___ א_ ה________ כ_____ ה_____ ו_________ ‫-כ-ר / ז-ר- א- ה-י-’-ו-, כ-ת-ו- ה-י-ה- ו-ח-ל-ו-.- -------------------------------------------------- ‫זכור / זכרי את הפיג’מות, כותנות הלילה, והחולצות.‬ 0
q----xi qrem s-----. q______ q___ s______ q-x-q-i q-e- s-i-u-. -------------------- qax/qxi qrem shizuf.
Требаш ципеле, сандале и чизме. ‫-ת---- --יך - ---ל--ת---ל--ם-----ל-----ג-----‬ ‫__ / ה צ___ / כ_ ל___ נ______ ס_____ ו________ ‫-ת / ה צ-י- / כ- ל-ח- נ-ל-י-, ס-ד-י- ו-ג-י-ם-‬ ----------------------------------------------- ‫את / ה צריך / כה לקחת נעליים, סנדלים ומגפיים.‬ 0
q-x/qxi --em s-i---. q______ q___ s______ q-x-q-i q-e- s-i-u-. -------------------- qax/qxi qrem shizuf.
Требаш марамице, сапун и маказе за нокте. ‫---/-- -----/--- ל-ח-----טות--סבו----ספ-י-ם -צ----ניים-‬ ‫__ / ה צ___ / כ_ ל___ מ______ ס___ ו_______ ל___________ ‫-ת / ה צ-י- / כ- ל-ח- מ-ח-ו-, ס-ו- ו-ס-ר-י- ל-י-ו-נ-י-.- --------------------------------------------------------- ‫את / ה צריך / כה לקחת ממחטות, סבון ומספריים לציפורניים.‬ 0
qax/----qrem shi--f. q______ q___ s______ q-x-q-i q-e- s-i-u-. -------------------- qax/qxi qrem shizuf.
Требаш чешаљ, четкицу за зубе и пасту за зубе. ‫-- - - ---ך /--ה -קח---ס-------שת-ש-ניים ומ-ח--ש--י-ם.‬ ‫__ / ה צ___ / כ_ ל___ מ____ מ____ ש_____ ו____ ש_______ ‫-ת / ה צ-י- / כ- ל-ח- מ-ר-, מ-ר-ת ש-נ-י- ו-ש-ת ש-נ-י-.- -------------------------------------------------------- ‫את / ה צריך / כה לקחת מסרק, מברשת שיניים ומשחת שיניים.‬ 0
q-----i mish-ef-y s-eme-h. q______ m________ s_______ q-x-q-i m-s-q-f-y s-e-e-h- -------------------------- qax/qxi mishqefey shemesh.

Будућност језика

Кинеским језиком говори више од 1,3 милијарде људи. Тиме је кинески језик с најише говорника на свету. То ће бити тако још дуги низ година. Будућност многих других језика није толико светла. Зато што ће многи локални језици изумрети. У овом тренутку говори се 6.000 језика. Но експерти сматрају да већини прети нестанак. То значи да ће нестати 90% језика. Већина њих нестаће још у овом веку. То значи да сваки дан нестане један језик. У будућности ће се такође променити значај индивидуалних језика. Енглески још увек заузима друго место. Али, број оних који говоре матерње језике неће остати константан. За то је одговоран демографски развој. За неколико деценија доминацију ће преузети неки други језици. Хинди/урду и арапски ће ускоро заузети друго и треће место. Енглески ће доћи тек на четврто. Немачки ће потпуно нестати са листе “првих десет”. Зато ће малајски спадати у ред најважнијих језика. Док ће неки језици изумирати, нови језици ће настајати. Биће то хибридни језици. Овим лингвистичким хибридима ће се највише говорити у градовима. У будућнсти ће се развити и савим нове варијанте језика. Према томе, у будућности ћемо имати различите облике енглеског језика. Број двојезичних ће се значајно увећати. Нејасно је како ћемо у будућности говорити. Али и за сто година ће још увек постојасти различити језици. Према томе, учењу неће тако брзо доћи крај...
Да ли си знао?
Чешки је матерњи језик око 12 милиона људи. Спада у западнословенске језике. Чешки и словачки су веома слични. Разлог томе је заједничка историја оба народа. Ипак се језици разликују у неким тачкама. Млађи Чеси и Словаци имају понекад тешкоћа да се разумеју. Међутим, има говорника који користе мешани језик. Говорни чешки доста се разликује од писаног језика. Могло би се рећи да књижевни чешки постоји углавном у писаном облику. Усмено се користи само у службеним приликама или у медијима. Ово строго раздвајање је најважнија карактеристика чешког језика. Граматика чешког језика није баш једноставна. Има седам падежа и четири рода. Учење је ипак веома забавно При томе се открива пуно нових ствари.