Я ------хадз-ць-у-б--л--т-ку.
Я х___ с_______ у б__________
Я х-ч- с-а-з-ц- у б-б-і-т-к-.
-----------------------------
Я хачу схадзіць у бібліятэку. 0 Z---pyZ_____Z-k-p-------Zakupy
Я---ч- ---д--ць-у-к-і-----.
Я х___ с_______ у к________
Я х-ч- с-а-з-ц- у к-і-а-н-.
---------------------------
Я хачу схадзіць у кнігарню. 0 Za---yZ_____Z-k-p-------Zakupy
Я--ачу--х---іць --ш-п--.
Я х___ с_______ у ш_____
Я х-ч- с-а-з-ц- у ш-п-к-
------------------------
Я хачу схадзіць у шапік. 0 Y----a--- -k--dzіts- u---blіy---k-.Y_ k_____ s_________ u b___________Y- k-a-h- s-h-d-і-s- u b-b-і-a-e-u------------------------------------Ya khachu skhadzіts’ u bіblіyateku.
Я -ач- --яц- у------т--н- кн--у.
Я х___ ў____ у к_________ к_____
Я х-ч- ў-я-ь у к-р-с-а-н- к-і-у-
--------------------------------
Я хачу ўзяць у карыстанне кнігу. 0 Ya -h-chu s--a-----’ - -і----at-k-.Y_ k_____ s_________ u b___________Y- k-a-h- s-h-d-і-s- u b-b-і-a-e-u------------------------------------Ya khachu skhadzіts’ u bіblіyateku.
Я -ач--к-п--ь -н--у.
Я х___ к_____ к_____
Я х-ч- к-п-ц- к-і-у-
--------------------
Я хачу купіць кнігу. 0 Ya--ha--u skh----t-’ --bіb-і--t-ku.Y_ k_____ s_________ u b___________Y- k-a-h- s-h-d-і-s- u b-b-і-a-e-u------------------------------------Ya khachu skhadzіts’ u bіblіyateku.
Я ---у купіц--га-ет-.
Я х___ к_____ г______
Я х-ч- к-п-ц- г-з-т-.
---------------------
Я хачу купіць газету. 0 Ya kh-c-u--------ts’ u ----ar--u.Y_ k_____ s_________ u k_________Y- k-a-h- s-h-d-і-s- u k-і-a-n-u----------------------------------Ya khachu skhadzіts’ u knіgarnyu.
Я----у----дз-ць----і-л--т--у,---б---я-- к--г-.
Я х___ с_______ у б__________ к__ у____ к_____
Я х-ч- с-а-з-ц- у б-б-і-т-к-, к-б у-я-ь к-і-у-
----------------------------------------------
Я хачу схадзіць у бібліятэку, каб узяць кнігу. 0 Y---hach- -k-a-zіt-- ---nіg---y-.Y_ k_____ s_________ u k_________Y- k-a-h- s-h-d-і-s- u k-і-a-n-u----------------------------------Ya khachu skhadzіts’ u knіgarnyu.
Я----- -хадз------кніга-ню, -----уп-ц- -----.
Я х___ с_______ у к________ к__ к_____ к_____
Я х-ч- с-а-з-ц- у к-і-а-н-, к-б к-п-ц- к-і-у-
---------------------------------------------
Я хачу схадзіць у кнігарню, каб купіць кнігу. 0 Ya-khac-- skh-d---s’ --k-і--r---.Y_ k_____ s_________ u k_________Y- k-a-h- s-h-d-і-s- u k-і-a-n-u----------------------------------Ya khachu skhadzіts’ u knіgarnyu.
Я -а-- с-адзі-ь---ш-п--- ----к-п-ць-------.
Я х___ с_______ у ш_____ к__ к_____ г______
Я х-ч- с-а-з-ц- у ш-п-к- к-б к-п-ц- г-з-т-.
-------------------------------------------
Я хачу схадзіць у шапік, каб купіць газету. 0 Ya -h-c-- ---a-z--s’ u s---іk.Y_ k_____ s_________ u s______Y- k-a-h- s-h-d-і-s- u s-a-і-.------------------------------Ya khachu skhadzіts’ u shapіk.
Я ха---сха-зіц- - крам------к-.
Я х___ с_______ у к____ о______
Я х-ч- с-а-з-ц- у к-а-у о-т-к-.
-------------------------------
Я хачу схадзіць у краму оптыкі. 0 Y--kh-----s-had----’-- ------.Y_ k_____ s_________ u s______Y- k-a-h- s-h-d-і-s- u s-a-і-.------------------------------Ya khachu skhadzіts’ u shapіk.
Я х-----х-д-і-- ----п------е-.
Я х___ с_______ у с___________
Я х-ч- с-а-з-ц- у с-п-р-а-к-т-
------------------------------
Я хачу схадзіць у супермаркет. 0 Ya k-----------z-----u s-ap--.Y_ k_____ s_________ u s______Y- k-a-h- s-h-d-і-s- u s-a-і-.------------------------------Ya khachu skhadzіts’ u shapіk.
Я-х-чу сх--з--ь у-б-ла-ну-.
Я х___ с_______ у б________
Я х-ч- с-а-з-ц- у б-л-ч-у-.
---------------------------
Я хачу схадзіць у булачную. 0 Y--kha-h- uzyat-- - k-r-st-nn- -----.Y_ k_____ u______ u k_________ k_____Y- k-a-h- u-y-t-’ u k-r-s-a-n- k-і-u--------------------------------------Ya khachu uzyats’ u karystanne knіgu.
Я х-ч- -уп-ц--са-а-і-- і-----дні--.
Я х___ к_____ с_______ і г_________
Я х-ч- к-п-ц- с-д-в-н- і г-р-д-і-у-
-----------------------------------
Я хачу купіць садавіну і гародніну. 0 Ya -hac-u-u-ya-s- u---ry-t-nn----і-u.Y_ k_____ u______ u k_________ k_____Y- k-a-h- u-y-t-’ u k-r-s-a-n- k-і-u--------------------------------------Ya khachu uzyats’ u karystanne knіgu.
Я --ч- сх-----ь - су--р--рк------б--у--ць -а-аві---і-г-р-д-і-у.
Я х___ с_______ у с___________ к__ к_____ с_______ і г_________
Я х-ч- с-а-з-ц- у с-п-р-а-к-т- к-б к-п-ц- с-д-в-н- і г-р-д-і-у-
---------------------------------------------------------------
Я хачу схадзіць у супермаркет, каб купіць садавіну і гародніну. 0 Y- -h---- -upіt---knіgu.Y_ k_____ k______ k_____Y- k-a-h- k-p-t-’ k-і-u-------------------------Ya khachu kupіts’ knіgu.
Више језика
Кликните на заставу!
Ја хоћу до супермаркета да купим воће и поврће.
Я хачу схадзіць у супермаркет, каб купіць садавіну і гародніну.
Я хочу в супермаркет, чтобы купить фрукты и овощи.
Ја хоћу до пекарa да купим земичке и хлеб.
Я --ч- -х--з--ь у--улач---,--а--ку-іць--у--ч-- і-хл--.
Я х___ с_______ у б________ к__ к_____ б______ і х____
Я х-ч- с-а-з-ц- у б-л-ч-у-, к-б к-п-ц- б-л-ч-і і х-е-.
------------------------------------------------------
Я хачу схадзіць у булачную, каб купіць булачкі і хлеб. 0 Ya -----u -upіts- ---e--.Y_ k_____ k______ g______Y- k-a-h- k-p-t-’ g-z-t-.-------------------------Ya khachu kupіts’ gazetu.
Више језика
Кликните на заставу!
Ја хоћу до пекарa да купим земичке и хлеб.
Я хачу схадзіць у булачную, каб купіць булачкі і хлеб.
У Европи се говори много различитих језика.
Већина њих спада у идноевропске језике.
Осим већих националних језика, постоје и много мањи.
У питању су језици мањина.
Језици мањина се разликују од званичних језика.
Али, они нису дијалекти.
Они такође нису ни језици имиграната.
Мањински језици су увек етнички обојени.
То значи да су у питању језици одређених етничких група.
Скоро свака европска земља има своје мањинске језике.
У Европској унији овај број износи четрдесет.
Поједини мањински језици говоре се само у једној земљи.
У њих спада, на пример, лужичкосрпски који се говори у Немачкој.
Насупрот њему, ромски говори много људи широм Европе.
Мањински језици имају посебан статус.
Ово стога што њима говори релативно мала група људи.
Такве групе нису у стању да граде сопствене школе.
За њих је такође проблем издавање сопствених књига.
Резултат тога је да многим мањинским језицима прети изумирање.
Европска унија настоји да заштити мањинске језике.
Зато што је сваки језик важан чинилац идентитета и културе.
Поједине нације немају сопствену државу и постоје само као мањине.
Различити пројекти и програми су усмерени на унапређивање њихових језика.
Сматра се да би се на тај начин очувала и култура мањих етничких група.
Без обзира на све, поједини мањински језици ће ипак ускоро нестати.
У њих спада и ливонски, језик којим се говори у једној од покрајина у Латвији.
Ливонским језиком у овом тренутки говори само двадесет људи.
Он је тиме најмањи европски језик.
Да ли си знао?
Урду спада у породицу индоиранских језика.
Говори се у Пакистану и у неколико индијских савезних држава.
Урду је матерњи језик око 60 милиона људи.
У Пакистану је то национални језик.
И у Индији је признат као један од 22 службена језика земље.
Урду је у уском сродству с хинду језиком.
Заправо су оба језика само два социолекта хиндустанског језика.
Он је настао почетком 13. века у северној Индији из различитих језика.
Урду и Хинду се данас сматрају као два језика назависна један од другог.
Говорници ових језика се, међутим, без проблема међусобно разумеју.
Оно што се јасно разликује су знаковни системи.
Урду користи једну варијанту перзијско-арапске абецеде а хинду не.
Као књижевни језик је урду од изузетног значаја.
Користи се често и у великим филмским продукцијама.
Учите урду јер је то кључ за културу јужне Азије!