Рјечник

sr Куповина   »   hr Kupovina

54 [педесет и четири]

Куповина

Куповина

54 [pedeset i četiri]

Kupovina

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хрватски Игра Више
Ја желим купити поклон. Žel-m-ku--t---ok-o-. Ž____ k_____ p______ Ž-l-m k-p-t- p-k-o-. -------------------- Želim kupiti poklon. 0
Али ништа превише скупо. Ali,--i-t---r-vi-e s--p-. A___ n____ p______ s_____ A-i- n-š-a p-e-i-e s-u-o- ------------------------- Ali, ništa previše skupo. 0
Имате ли можда ташну? Mož-a -------or-icu? M____ r____ t_______ M-ž-a r-č-u t-r-i-u- -------------------- Možda ručnu torbicu? 0
Коју боју желите? Ko-----ju -e-ite? K___ b___ ž______ K-j- b-j- ž-l-t-? ----------------- Koju boju želite? 0
Црну, браон или белу? C---, s---- i-i --j-l-? C____ s____ i__ b______ C-n-, s-e-u i-i b-j-l-? ----------------------- Crnu, smeđu ili bijelu? 0
Велику или малу? Ve-iku il--m-l-? V_____ i__ m____ V-l-k- i-i m-l-? ---------------- Veliku ili malu? 0
Могу ли видети ову? M-gu-l- v--je----vu? M___ l_ v______ o___ M-g- l- v-d-e-i o-u- -------------------- Mogu li vidjeti ovu? 0
Је ли од коже? J- li -na------že? J_ l_ o__ o_ k____ J- l- o-a o- k-ž-? ------------------ Je li ona od kože? 0
Или је од вештачког материјала? I-i--- o--u---t--g mat-rija--? I__ j_ o_ u_______ m__________ I-i j- o- u-j-t-o- m-t-r-j-l-? ------------------------------ Ili je od umjetnog materijala? 0
Наравно, од коже. N--a---, -- k-že. N_______ о_ k____ N-r-v-o- о- k-ž-. ----------------- Naravno, оd kože. 0
То је нарочито добар квалитет. T--je -o-e--o---------al-t---. T_ j_ p______ d____ k_________ T- j- p-s-b-o d-b-a k-a-i-e-a- ------------------------------ To je posebno dobra kvaliteta. 0
А ташна је заиста повољна. A cije-- ru-n- --rb-c- -----varn- -ov-lj--. A c_____ r____ t______ j_ s______ p________ A c-j-n- r-č-e t-r-i-e j- s-v-r-o p-v-l-n-. ------------------------------------------- A cijena ručne torbice je stvarno povoljna. 0
Ова ми се допада. S-iđ- m- -e. S____ m_ s__ S-i-a m- s-. ------------ Sviđa mi se. 0
Ову ћу узети. U-e--ć- -e. U___ ć_ j__ U-e- ć- j-. ----------- Uzet ću je. 0
Могу ли је евентуално заменити? M--- li--e ev---ualn--zam-j-n-t-? M___ l_ j_ e_________ z__________ M-g- l- j- e-e-t-a-n- z-m-j-n-t-? --------------------------------- Mogu li je eventualno zamijeniti? 0
Подразумева се. Po-ra-u-ij-va-se. P____________ s__ P-d-a-u-i-e-a s-. ----------------- Podrazumijeva se. 0
Запаковаћемо је као поклон. U-ak--at---m- ---k-o -o---n. U_______ ć___ j_ k__ p______ U-a-i-a- ć-m- j- k-o p-k-o-. ---------------------------- Upakirat ćemo jе kao poklon. 0
Тамо преко је благајна. T--- --ek--j---lag-j--. T___ p____ j_ b________ T-m- p-e-o j- b-a-a-n-. ----------------------- Tamo preko je blagajna. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + хрватски (1-100) МП3 хрватски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Ко разуме кога?

На земаљској кугли живи око седам милијарди људи, Сви они говоре неким језиком. Нажалост, то није увек исти језик. Да бисмо могли да комуницирамо с другим народима, морамо учити стране језике. Ово веома често изискује велике напоре. Али, има и језика који су врло слични. Они који их говоре, међусобно се разумеју, мада не говоре течно језик оних других. Овај феномен назива се mutual intelligibility . У оквиру ње разликујемо две подврсте. Прва је усмено обострано разумевање. Овде се људи међусобно разумеју у разговору. Али, они не разумеју писмени облик језика. Зато што језици имају различит писани облик. Као пример можемо навести урду и хинди. У другу варијанту спада писано међусобно разумевање. У овом случају, разумемо други језик у његовом писаном облику. При томе у разговору не разумемо шта онај други каже. Разлог томе су огромне разлике у изговору. Добру илустрацију нам пружају немачки и холандски језик. Језици са високим степеном сродности садрже обе варијанте. Они су узајамно разумљиви и у писаном и у говорном облику. Пример за ово су руски и украински или тајландски и лаоски. Постоји и један асиметричан облик узајамне разумљивости. То је слуњај кад се говорници различито разумеју. Португалци разумеју Шпанце боље него Шпанци њих. Аустријанци разумеју Немце много боље него Немци Аустријанце. У овом случају, сметњу представља изговор или дијалект. Онај ко стварно жели да води добар разговор мора бити спреман да научи нешто ново.