Рјечник

sr Куповина   »   hy գնումներ

54 [педесет и четири]

Куповина

Куповина

54 [հիսունչորս]

54 [hisunch’vors]

գնումներ

gnumner

Изаберите како желите да видите превод:   
српски јерменски Игра Више
Ја желим купити поклон. Ե- -ւզո-մ ----ի-ն-եր ---լ: Ե_ ո_____ ե_ մ_ ն___ գ____ Ե- ո-զ-ւ- ե- մ- ն-ե- գ-ե-: -------------------------- Ես ուզում եմ մի նվեր գնել: 0
gn--ner g______ g-u-n-r ------- gnumner
Али ништа превише скупо. Բա-- ---թանկ: Բ___ ո_ թ____ Բ-յ- ո- թ-ն-: ------------- Բայց ոչ թանկ: 0
gn-m-er g______ g-u-n-r ------- gnumner
Имате ли можда ташну? Մ-գո--ե -- պ--ու-ա՞կ: Մ______ մ_ պ_________ Մ-գ-ւ-ե մ- պ-յ-ւ-ա-կ- --------------------- Միգուցե մի պայուսա՞կ: 0
Ye---zu- -em--i --er-g-el Y__ u___ y__ m_ n___ g___ Y-s u-u- y-m m- n-e- g-e- ------------------------- Yes uzum yem mi nver gnel
Коју боју желите? Ո-- ---յն--եք --զո-մ: Ո__ գ_____ ե_ ո______ Ո-ր գ-ւ-ն- ե- ո-զ-ւ-: --------------------- Ո՞ր գույնն եք ուզում: 0
Y-- -z-- ye- mi n-e--g--l Y__ u___ y__ m_ n___ g___ Y-s u-u- y-m m- n-e- g-e- ------------------------- Yes uzum yem mi nver gnel
Црну, браон или белу? Սև-,-մ-խ--գ-ւ-յ-- թե՞ -պիտա-: Ս___ մ___________ թ__ ս______ Ս-՞- մ-խ-ա-ո-՞-ն- թ-՞ ս-ի-ա-: ----------------------------- Սև՞, մոխրագու՞յն, թե՞ սպիտակ: 0
Y-- -z-m yem----n-e-----l Y__ u___ y__ m_ n___ g___ Y-s u-u- y-m m- n-e- g-e- ------------------------- Yes uzum yem mi nver gnel
Велику или малу? Փ--քր թ--մե--: Փ____ թ_ մ____ Փ-՞-ր թ- մ-՞-: -------------- Փո՞քր թե մե՞ծ: 0
Ba-t-- vo--’-t’ank B_____ v____ t____ B-y-s- v-c-’ t-a-k ------------------ Bayts’ voch’ t’ank
Могу ли видети ову? Կար-լի՞-- -ա----նե-: Կ______ է ս_ տ______ Կ-ր-լ-՞ է ս- տ-ս-ե-: -------------------- Կարելի՞ է սա տեսնեմ: 0
Bay-------h’-t’-nk B_____ v____ t____ B-y-s- v-c-’ t-a-k ------------------ Bayts’ voch’ t’ank
Је ли од коже? Ս---ա-վ--ց--: Ս_ կ______ է_ Ս- կ-շ-ի-ց է- ------------- Սա կաշվի՞ց է: 0
B-y--’ vo-----’--k B_____ v____ t____ B-y-s- v-c-’ t-a-k ------------------ Bayts’ voch’ t’ank
Или је од вештачког материјала? Թե- արհե---------շվ--: Թ__ ա_________ կ______ Թ-՞ ա-հ-ս-ա-ա- կ-շ-ի-: ---------------------- Թե՞ արհեստական կաշվից: 0
Mi--t--y---- pa---a-k M________ m_ p_______ M-g-t-’-e m- p-y-s-՞- --------------------- Miguts’ye mi payusa՞k
Наравно, од коже. Կ-շ-ե--հ--կե: Կ____ ի______ Կ-շ-ե ի-ա-կ-: ------------- Կաշվե իհարկե: 0
Mi-ut---- m--pa-us--k M________ m_ p_______ M-g-t-’-e m- p-y-s-՞- --------------------- Miguts’ye mi payusa՞k
То је нарочито добар квалитет. Սա -----պ-- լ-----ա-ի -: Ս_ հ_______ լ__ ո____ է_ Ս- հ-տ-ա-ե- լ-վ ո-ա-ի է- ------------------------ Սա հատկապես լավ որակի է: 0
Mi--------mi p-y--a՞k M________ m_ p_______ M-g-t-’-e m- p-y-s-՞- --------------------- Miguts’ye mi payusa՞k
А ташна је заиста повољна. Ե--պ----ս--ը-ի-կ-պես -ատ---ա- -: Ե_ պ________ ի______ շ__ է___ է_ Ե- պ-յ-ւ-ա-ը ի-կ-պ-ս շ-տ է-ա- է- -------------------------------- Եվ պայուսակը իսկապես շատ էժան է: 0
V--r------ --k--uz-m V___ g____ y___ u___ V-՞- g-y-n y-k- u-u- -------------------- VO՞r guynn yek’ uzum
Ова ми се допада. Ս----ձ----- է -ալիս: Ս_ ի__ դ___ է գ_____ Ս- ի-ձ դ-ւ- է գ-լ-ս- -------------------- Սա ինձ դուր է գալիս: 0
V--- g--------- u-um V___ g____ y___ u___ V-՞- g-y-n y-k- u-u- -------------------- VO՞r guynn yek’ uzum
Ову ћу узети. Սա --րցնո-մ -մ: Ս_ վ_______ ե__ Ս- վ-ր-ն-ւ- ե-: --------------- Սա վերցնում եմ: 0
VO՞r-g------ek’-uzum V___ g____ y___ u___ V-՞- g-y-n y-k- u-u- -------------------- VO՞r guynn yek’ uzum
Могу ли је евентуално заменити? Կ-րո՞ղ եմ----ա-ակել: Կ_____ ե_ փ_________ Կ-ր-՞- ե- փ-խ-ն-կ-լ- -------------------- Կարո՞ղ եմ փոխանակել: 0
Sev----o-hr-gu-yn,-t--e--s-itak S____ m___________ t____ s_____ S-v-, m-k-r-g-՞-n- t-y-՞ s-i-a- ------------------------------- Sev՞, mokhragu՞yn, t’ye՞ spitak
Подразумева се. Ի--ր--: Ի______ Ի-ա-կ-: ------- Իհարկե: 0
S--՞,-m-khragu՞-n---’ye՞ -pi--k S____ m___________ t____ s_____ S-v-, m-k-r-g-՞-n- t-y-՞ s-i-a- ------------------------------- Sev՞, mokhragu՞yn, t’ye՞ spitak
Запаковаћемо је као поклон. Մ-ն- որպ-ս--վ-- -փաթ-թ-վ--ե-ք: Մ___ ո____ ն___ կ_____________ Մ-ն- ո-պ-ս ն-ե- կ-ա-ե-ա-ո-ե-ք- ------------------------------ Մենք որպես նվեր կփաթեթավորենք: 0
S---,-mo--r-g--y-, --ye- ----ak S____ m___________ t____ s_____ S-v-, m-k-r-g-՞-n- t-y-՞ s-i-a- ------------------------------- Sev՞, mokhragu՞yn, t’ye՞ spitak
Тамо преко је благајна. Այն-ե- ----ար-ղն -: Ա_____ դ________ է_ Ա-ն-ե- դ-ա-ա-կ-ն է- ------------------- Այնտեղ դրամարկղն է: 0
P-vo՞-’r t’y- m---s P_______ t___ m____ P-v-՞-’- t-y- m-՞-s ------------------- P’vo՞k’r t’ye me՞ts

Ко разуме кога?

На земаљској кугли живи око седам милијарди људи, Сви они говоре неким језиком. Нажалост, то није увек исти језик. Да бисмо могли да комуницирамо с другим народима, морамо учити стране језике. Ово веома често изискује велике напоре. Али, има и језика који су врло слични. Они који их говоре, међусобно се разумеју, мада не говоре течно језик оних других. Овај феномен назива се mutual intelligibility . У оквиру ње разликујемо две подврсте. Прва је усмено обострано разумевање. Овде се људи међусобно разумеју у разговору. Али, они не разумеју писмени облик језика. Зато што језици имају различит писани облик. Као пример можемо навести урду и хинди. У другу варијанту спада писано међусобно разумевање. У овом случају, разумемо други језик у његовом писаном облику. При томе у разговору не разумемо шта онај други каже. Разлог томе су огромне разлике у изговору. Добру илустрацију нам пружају немачки и холандски језик. Језици са високим степеном сродности садрже обе варијанте. Они су узајамно разумљиви и у писаном и у говорном облику. Пример за ово су руски и украински или тајландски и лаоски. Постоји и један асиметричан облик узајамне разумљивости. То је слуњај кад се говорници различито разумеју. Португалци разумеју Шпанце боље него Шпанци њих. Аустријанци разумеју Немце много боље него Немци Аустријанце. У овом случају, сметњу представља изговор или дијалект. Онај ко стварно жели да води добар разговор мора бити спреман да научи нешто ново.