Рјечник

sr Куповина   »   sk Nakupovanie

54 [педесет и четири]

Куповина

Куповина

54 [päťdesiatštyri]

Nakupovanie

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словачки Игра Више
Ја желим купити поклон. Chc-l-b--som-k---ť -arče-. C____ b_ s__ k____ d______ C-c-l b- s-m k-p-ť d-r-e-. -------------------------- Chcel by som kúpiť darček. 0
Али ништа превише скупо. A-e-n----r---- dr---. A__ n__ p_____ d_____ A-e n-č p-í-i- d-a-é- --------------------- Ale nič príliš drahé. 0
Имате ли можда ташну? M-ž-o-k-b----? M____ k_______ M-ž-o k-b-l-u- -------------- Možno kabelku? 0
Коју боју желите? A----a-bu--y s-e -h-el-? A__ f____ b_ s__ c______ A-ú f-r-u b- s-e c-c-l-? ------------------------ Akú farbu by ste chceli? 0
Црну, браон или белу? Č-----, ---------ebo--iel-? Č______ h_____ a____ b_____ Č-e-n-, h-e-ú- a-e-o b-e-u- --------------------------- Čiernu, hnedú, alebo bielu? 0
Велику или малу? V--k--al--- -al-? V____ a____ m____ V-ľ-ú a-e-o m-l-? ----------------- Veľkú alebo malú? 0
Могу ли видети ову? M-ž-m-s- po-rieť--a---to? M____ s_ p______ n_ t____ M-ž-m s- p-z-i-ť n- t-t-? ------------------------- Môžem sa pozrieť na túto? 0
Је ли од коже? Je---kož-? J_ z k____ J- z k-ž-? ---------- Je z kože? 0
Или је од вештачког материјала? Al-b- j--z-u--le- -mot-? A____ j_ z u_____ h_____ A-e-o j- z u-e-e- h-o-y- ------------------------ Alebo je z umelej hmoty? 0
Наравно, од коже. Sa-o-r--me - -ož-. S_________ z k____ S-m-z-e-m- z k-ž-. ------------------ Samozrejme z kože. 0
То је нарочито добар квалитет. T---e-obzvlášť d---á kva--t-. T_ j_ o_______ d____ k_______ T- j- o-z-l-š- d-b-á k-a-i-a- ----------------------------- To je obzvlášť dobrá kvalita. 0
А ташна је заиста повољна. Kabe-k- -- s--t--ne-ce---o-v-ho-ná. K______ j_ s_______ c_____ v_______ K-b-l-a j- s-u-o-n- c-n-v- v-h-d-á- ----------------------------------- Kabelka je skutočne cenovo výhodná. 0
Ова ми се допада. T- sa-m--p--i. T_ s_ m_ p____ T- s- m- p-č-. -------------- To sa mi páči. 0
Ову ћу узети. V---e--ju. V_____ j__ V-z-e- j-. ---------- Vezmem ju. 0
Могу ли је евентуално заменити? M---m-ju --entu--ne -ymeniť? M____ j_ e_________ v_______ M-ž-m j- e-e-t-á-n- v-m-n-ť- ---------------------------- Môžem ju eventuálne vymeniť? 0
Подразумева се. S--ozrejme. S__________ S-m-z-e-m-. ----------- Samozrejme. 0
Запаковаћемо је као поклон. Z-b-lím--ju a----a--e-. Z_______ j_ a__ d______ Z-b-l-m- j- a-o d-r-e-. ----------------------- Zabalíme ju ako darček. 0
Тамо преко је благајна. Ta-to -- -----dňa. T____ j_ p________ T-m-o j- p-k-a-ň-. ------------------ Tamto je pokladňa. 0

Ко разуме кога?

На земаљској кугли живи око седам милијарди људи, Сви они говоре неким језиком. Нажалост, то није увек исти језик. Да бисмо могли да комуницирамо с другим народима, морамо учити стране језике. Ово веома често изискује велике напоре. Али, има и језика који су врло слични. Они који их говоре, међусобно се разумеју, мада не говоре течно језик оних других. Овај феномен назива се mutual intelligibility . У оквиру ње разликујемо две подврсте. Прва је усмено обострано разумевање. Овде се људи међусобно разумеју у разговору. Али, они не разумеју писмени облик језика. Зато што језици имају различит писани облик. Као пример можемо навести урду и хинди. У другу варијанту спада писано међусобно разумевање. У овом случају, разумемо други језик у његовом писаном облику. При томе у разговору не разумемо шта онај други каже. Разлог томе су огромне разлике у изговору. Добру илустрацију нам пружају немачки и холандски језик. Језици са високим степеном сродности садрже обе варијанте. Они су узајамно разумљиви и у писаном и у говорном облику. Пример за ово су руски и украински или тајландски и лаоски. Постоји и један асиметричан облик узајамне разумљивости. То је слуњај кад се говорници различито разумеју. Португалци разумеју Шпанце боље него Шпанци њих. Аустријанци разумеју Немце много боље него Немци Аустријанце. У овом случају, сметњу представља изговор или дијалект. Онај ко стварно жели да води добар разговор мора бити спреман да научи нешто ново.