Рјечник

sr Код доктора   »   no Hos legen

57 [педесет и седам]

Код доктора

Код доктора

57 [femtisju]

Hos legen

Изаберите како желите да видите превод:   
српски норвешки Игра Више
Ја имам заказан термин код доктора. Jeg --r---me--os l---n. J__ h__ t___ h__ l_____ J-g h-r t-m- h-s l-g-n- ----------------------- Jeg har time hos legen. 0
Ја имам заказан термин у десет часова. J-----r-time--l--k----. J__ h__ t___ k_____ t__ J-g h-r t-m- k-o-k- t-. ----------------------- Jeg har time klokka ti. 0
Како је Ваше име? H-a-er-na---t--i-t? H__ e_ n_____ d____ H-a e- n-v-e- d-t-? ------------------- Hva er navnet ditt? 0
Молим Вас, причекајте у чекаоници. Ven---gs- set- deg på -e--er-m-et. V________ s___ d__ p_ v___________ V-n-l-g-t s-t- d-g p- v-n-e-o-m-t- ---------------------------------- Vennligst sett deg på venterommet. 0
Доктор долази одмах. Le-e-----me- -nart. L____ k_____ s_____ L-g-n k-m-e- s-a-t- ------------------- Legen kommer snart. 0
Где сте осигурани? H--r er d----r-i--et? H___ e_ d_ f_________ H-o- e- d- f-r-i-r-t- --------------------- Hvor er du forsikret? 0
Шта могу учинити за Вас? H-----n-j-g -je--- -eg----? H__ k__ j__ h_____ d__ m___ H-a k-n j-g h-e-p- d-g m-d- --------------------------- Hva kan jeg hjelpe deg med? 0
Имате ли болове? Ha--du--m--te-? H__ d_ s_______ H-r d- s-e-t-r- --------------- Har du smerter? 0
Где вас боли? Hvo- e---et-von--? H___ e_ d__ v_____ H-o- e- d-t v-n-t- ------------------ Hvor er det vondt? 0
Ја имам увек болове у леђима. Je- -a--a-ltid -ondt - --g---. J__ h__ a_____ v____ i r______ J-g h-r a-l-i- v-n-t i r-g-e-. ------------------------------ Jeg har alltid vondt i ryggen. 0
Ја често имам главобољу. J---ha--------od-pin-. J__ h__ o___ h________ J-g h-r o-t- h-d-p-n-. ---------------------- Jeg har ofte hodepine. 0
Ја понекад имам трбобољу. J-g-har--v--- --l vo-d--i ma--n. J__ h__ a_ o_ t__ v____ i m_____ J-g h-r a- o- t-l v-n-t i m-g-n- -------------------------------- Jeg har av og til vondt i magen. 0
Молим Вас, ослободите горњи део тела! Ka- d--t- a--d-- top-en-/--k---ta-- g-n-er-n? K__ d_ t_ a_ d__ t_____ / s______ / g________ K-n d- t- a- d-g t-p-e- / s-j-r-a / g-n-e-e-? --------------------------------------------- Kan du ta av deg toppen / skjorta / genseren? 0
Молим Вас, лезите на лежаљку! K---du le--------på b-n--n? K__ d_ l____ d__ p_ b______ K-n d- l-g-e d-g p- b-n-e-? --------------------------- Kan du legge deg på benken? 0
Крвни притисак је у реду. Blo-------t--r-i--r--n. B__________ e_ i o_____ B-o-t-y-k-t e- i o-d-n- ----------------------- Blodtrykket er i orden. 0
Ја ћу Вам дати ињекцију. Jeg-gi- -eg -n spr---e. J__ g__ d__ e_ s_______ J-g g-r d-g e- s-r-y-e- ----------------------- Jeg gir deg en sprøyte. 0
Ја ћу Вам дати таблете. Je--gi- de- ---l-tter. J__ g__ d__ t_________ J-g g-r d-g t-b-e-t-r- ---------------------- Jeg gir deg tabletter. 0
Ја ћу Вам дати рецепт за апотеку. J-g -i- --g-en--e--p- t-l ap-teket. J__ g__ d__ e_ r_____ t__ a________ J-g g-r d-g e- r-s-p- t-l a-o-e-e-. ----------------------------------- Jeg gir deg en resept til apoteket. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + норвешки (1-100) МП3 норвешки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Дугачке речи, кратке речи

Дужина речи зависи од њеног информативног садржаја. Ово је показала једна америчка студија. Научници су испитивали речи десет европских језика. Ово испитивање вршено је уз помоћ компјутера. Компјутер је уз помоћ специјалног програма вршио анализу различитих речи. Помоћу формуле је израчунао информацијски садржај. Резултат je био очигледан. Краћа реч преноси мање информација. Занимљиво је да употребљавамо много више кратких речи. Разлог се може тражити у ефикасности језика. Док говоримо, усредсређујемо се на оно што нам је најважније. Стога речи које у себи не носе много информација морају бити кратке. Ово нам гарантује да нећемо уложити превише времена у неважне ствари. Корелација између дужине речи и садржаја који носи има још једну предност. Она обезбеђује да информативни садржај увек остаје исти. Ово значи да увек изговарамо једнак број речи у истом временском трајању. Можемо, на пример, изговорити мање дугих речи. Или да изговоримо пуно кратких речи. Није битно за шта смо се одлучили: Информативни садржај остаће исти. Резулат тога је да наш говор има конзистентну ритмику. Ово слушаоцу олакшава да нас прати. Ово би било знатно теже уколико би количина информације варирала. Слушалац не би био у стању да се прилагоди нашем начину говора. Разумевање би на тај начин било у многоме отежано. Онај ко жели да га сви разумеју треба да користи кратке речи. Зато што се кратке речи боље разумеју од дугачких. Зато се држите принципа: Keep It Short and Simple ! (буди кратак и јасан) Једном речју: KISS! (БКИЈ)