Рјечник

sr Делови тела   »   ro Părţile corpului omenesc

58 [педесет и осам]

Делови тела

Делови тела

58 [cincizeci şi opt]

Părţile corpului omenesc

Изаберите како желите да видите превод:   
српски румунски Игра Више
Ја цртам мушкарца. Desene--u- -m. D______ u_ o__ D-s-n-z u- o-. -------------- Desenez un om. 0
Прво главу. Ma- -n--- -----. M__ î____ c_____ M-i î-t-i c-p-l- ---------------- Mai întâi capul. 0
Мушкарац носи шешир. Om-- po-r------ă-ă---. O___ p_____ o p_______ O-u- p-a-t- o p-l-r-e- ---------------------- Omul poartă o pălărie. 0
Коса се не види. P-r-- ----e-ved-. P____ n_ s_ v____ P-r-l n- s- v-d-. ----------------- Părul nu se vede. 0
Уши се такође не виде. Şi--i-i ur-------nu se v--. Ş_ n___ u_______ n_ s_ v___ Ş- n-c- u-e-h-l- n- s- v-d- --------------------------- Şi nici urechile nu se văd. 0
Леђа се такође не виде. N-ci---at--e--- -e-v-d-. N___ s______ n_ s_ v____ N-c- s-a-e-e n- s- v-d-. ------------------------ Nici spatele nu se vede. 0
Ја цртам очи и уста. Des--e- -chi---- g-ra. D______ o____ ş_ g____ D-s-n-z o-h-i ş- g-r-. ---------------------- Desenez ochii şi gura. 0
Мушкарац плеше и смеје се. O-u---a-s---ă-şi-r--e. O___ d_______ ş_ r____ O-u- d-n-e-z- ş- r-d-. ---------------------- Omul dansează şi râde. 0
Мушкарац има дуг нос. O--l-a-e un--a--lung. O___ a__ u_ n__ l____ O-u- a-e u- n-s l-n-. --------------------- Omul are un nas lung. 0
Он носи штап у рукама. Ţi-e-u- -aston -n-m-i--. Ţ___ u_ b_____ î_ m_____ Ţ-n- u- b-s-o- î- m-i-i- ------------------------ Ţine un baston în mâini. 0
Он такође носи шал око врата. P--r-- -i -n -ul-r--n-j--u---âtul--. P_____ ş_ u_ f____ î_ j____ g_______ P-a-t- ş- u- f-l-r î- j-r-l g-t-l-i- ------------------------------------ Poartă şi un fular în jurul gâtului. 0
Зима је и хладно је. Es-- i---ă ------- frig. E___ i____ ş_ e___ f____ E-t- i-r-ă ş- e-t- f-i-. ------------------------ Este iarnă şi este frig. 0
Руке су снажне. Bra---e-su-- pu-------. B______ s___ p_________ B-a-e-e s-n- p-t-r-i-e- ----------------------- Braţele sunt puternice. 0
Ноге су такође снажне. Ş- -i----rel- -u-t--u--rnice. Ş_ p_________ s___ p_________ Ş- p-c-o-r-l- s-n- p-t-r-i-e- ----------------------------- Şi picioarele sunt puternice. 0
Мушкарац је од снега. Omul-es-e -in-ză-adă. O___ e___ d__ z______ O-u- e-t- d-n z-p-d-. --------------------- Omul este din zăpadă. 0
Он не носи панталоне и мантил. N---oart- -a----o-- ş- p-l-on. N_ p_____ p________ ş_ p______ N- p-a-t- p-n-a-o-i ş- p-l-o-. ------------------------------ Nu poartă pantaloni şi palton. 0
Али мушкарац се не смрзава. Da- om-lui nu-i -st- ----. D__ o_____ n___ e___ f____ D-r o-u-u- n--- e-t- f-i-. -------------------------- Dar omului nu-i este frig. 0
Он је Снешко Белић. Es-- un -- -- -ă---ă. E___ u_ o_ d_ z______ E-t- u- o- d- z-p-d-. --------------------- Este un om de zăpadă. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + румунски (1-100) МП3 румунски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језик наших предака

Лингвисти могу да анализирају модерне језике. При томе се користе различити методи. Али, како су људи говорили пре неколико хиљада гидина? На ово питање много је теже дати одговор. Ипак се научници већ годинама баве тражењем одговора на ово питање. Они желе да сазнају како се раније говорило. Да би ово установили, они покушавају да реконструишу старе језичке форме. Недавно су амерички научници дошли до једног узбудљивог открића. Анализирали су преко 2000 језика. Посебна пажња била је посвећена анализи реченичне структуре језика. Резултат до којег су дошли био је врло занимљив. Скоро половина језика има структуру С-О-Г. Принцип је, дакле, субјекат-објекат-глагол. Ова шема присутна је у преко 700 језика. Око 60 језика има структуру Г-С-О. Само 40 има структуру Г-О-С. 120 језика имају мешовити облик. О-Г-С и О-С-Г је релативно ретко заступљена структура. Већина анализираних језика функционише по принципу С-О-Г. Добар пример су персијски, јапански и турски језик. Већина живих језика, с друге стране, има структуру С-Г-О. Оваква реченична структура доминира индоевропским језицима данашњице. Научници су мишљења да се раније користио принцип С-О-Г. Сви језици су се заснивали на овом систему. А онда су се језици разгранали. Још увек није објашњено како је дошло до тога. Ипак, ова варијација у реченичној структури морала је имати разлог. Јер у еволуцији само оно што је у предности преживљава.