Рјечник

sr Делови тела   »   ti ኣካላት ነብሲ

58 [педесет и осам]

Делови тела

Делови тела

58 [ሓምሳንሸሞንተን]

58 [ḥamisanishemoniteni]

ኣካላት ነብሲ

akalati nebisī

Изаберите како желите да видите превод:   
српски тигриња Игра Више
Ја цртам мушкарца. ሓ--ሰብኣይ--ስእል--ሎኹ። ሓ_ ሰ___ እ___ ኣ___ ሓ- ሰ-ኣ- እ-እ- ኣ-ኹ- ----------------- ሓደ ሰብኣይ እስእል ኣሎኹ። 0
ak----- n--i-ī a______ n_____ a-a-a-i n-b-s- -------------- akalati nebisī
Прво главу. ቅድ- -ቲ -እሲ። ቅ__ ነ_ ር___ ቅ-ም ነ- ር-ሲ- ----------- ቅድም ነቲ ርእሲ። 0
akala---neb--ī a______ n_____ a-a-a-i n-b-s- -------------- akalati nebisī
Мушкарац носи шешир. እ--ሰ-ኣይ ባ-ኔ----ዲኑ ኣ-። እ_ ሰ___ ባ___ ተ___ ኣ__ እ- ሰ-ኣ- ባ-ኔ- ተ-ዲ- ኣ-። --------------------- እቲ ሰብኣይ ባርኔጣ ተኸዲኑ ኣሎ። 0
ḥa-- s-bi’--i-----ili-a---̱u። ḥ___ s_______ i______ a_____ h-a-e s-b-’-y- i-i-i-i a-o-̱-። ------------------------------ ḥade sebi’ayi isi’ili aloẖu።
Коса се не види. እ- -ግሩ-ኣ--አን እ-። እ_ ጸ__ ኣ____ እ__ እ- ጸ-ሩ ኣ-ረ-ን እ-። ---------------- እቲ ጸግሩ ኣይረአን እዩ። 0
h--d- s------- i-i-il--a-----። ḥ___ s_______ i______ a_____ h-a-e s-b-’-y- i-i-i-i a-o-̱-። ------------------------------ ḥade sebi’ayi isi’ili aloẖu።
Уши се такође не виде. እቲ-እ-ኒ-ው- -ይረ----ዩ። እ_ እ_____ ኣ____ እ__ እ- እ-ኒ-ው- ኣ-ረ-ን እ-። ------------------- እቲ እዝኒ‘ውን ኣይረአን እዩ። 0
h--d- --bi’-yi i-i-------oẖ-። ḥ___ s_______ i______ a_____ h-a-e s-b-’-y- i-i-i-i a-o-̱-። ------------------------------ ḥade sebi’ayi isi’ili aloẖu።
Леђа се такође не виде. እ- ሕቖኡ‘ውን ኣ---ን እዩ። እ_ ሕ_____ ኣ____ እ__ እ- ሕ-ኡ-ው- ኣ-ረ-ን እ-። ------------------- እቲ ሕቖኡ‘ውን ኣይረአን እዩ። 0
k’-dimi -e-ī-r----ī። k______ n___ r______ k-i-i-i n-t- r-’-s-። -------------------- k’idimi netī ri’isī።
Ја цртам очи и уста. ኣ-------ዒንት- -ፍን-እ--- ። ኣ_ ነ__ ኣ____ ኣ__ እ___ ። ኣ- ነ-ን ኣ-ን-ን ኣ-ን እ-እ- ። ----------------------- ኣነ ነተን ኣዒንትን ኣፍን እስእል ። 0
k--d-m----tī-ri’--ī። k______ n___ r______ k-i-i-i n-t- r-’-s-። -------------------- k’idimi netī ri’isī።
Мушкарац плеше и смеје се. እቲ -ብ------ስዕ--ይ---- ። እ_ ሰ___ ይ_____ ይ____ ። እ- ሰ-ኣ- ይ-ዕ-ዕ- ይ-ሕ-ን ። ---------------------- እቲ ሰብኣይ ይስዕስዕን ይስሕቕን ። 0
k-id-mi -et----’---። k______ n___ r______ k-i-i-i n-t- r-’-s-። -------------------- k’idimi netī ri’isī።
Мушкарац има дуг нос. እቲ ሰ-ኣይ-ነ------ጫ----። እ_ ሰ___ ነ__ ኣ___ ኣ___ እ- ሰ-ኣ- ነ-ሕ ኣ-ን- ኣ-ዎ- --------------------- እቲ ሰብኣይ ነዊሕ ኣፊንጫ ኣለዎ። 0
itī -e---ayi--a-i--t-- -e------u-al-። i__ s_______ b________ t_______ a___ i-ī s-b-’-y- b-r-n-t-a t-h-e-ī-u a-o- ------------------------------------- itī sebi’ayi barinēt’a teẖedīnu alo።
Он носи штап у рукама. ን---ብ-ኢዱ------ዝሓ- --። ን_ ኣ_ ኢ_ ም___ ዝ__ እ__ ን- ኣ- ኢ- ም-ኩ- ዝ-ዘ እ-። --------------------- ንሱ ኣብ ኢዱ ምርኩስ ዝሓዘ እዩ። 0
itī --b----i ba-----’- teh-ed--- alo። i__ s_______ b________ t_______ a___ i-ī s-b-’-y- b-r-n-t-a t-h-e-ī-u a-o- ------------------------------------- itī sebi’ayi barinēt’a teẖedīnu alo።
Он такође носи шал око врата. ኣ- -ሳዱ--- -ርባ-ዝት-ድነ--ዩ። ኣ_ ክ_____ ሻ__ ዝ____ ኢ__ ኣ- ክ-ዱ-ው- ሻ-ባ ዝ-ኸ-ነ ኢ-። ----------------------- ኣብ ክሳዱ‘ውን ሻርባ ዝትኸድነ ኢዩ። 0
i-ī-sebi’-yi-ba-in---a te--e--------። i__ s_______ b________ t_______ a___ i-ī s-b-’-y- b-r-n-t-a t-h-e-ī-u a-o- ------------------------------------- itī sebi’ayi barinēt’a teẖedīnu alo።
Зима је и хладно је. ክረም- እ- --ኡ--- -ሪ-ኣ-። ክ___ እ_ ከ_____ ቁ_ ኣ__ ክ-ም- እ- ከ-ኡ-ው- ቁ- ኣ-። --------------------- ክረምቲ እዩ ከምኡ’ውን ቁሪ ኣሎ። 0
i---t--eg-ru a--r--ā-i-i--። i__ t_______ a________ i___ i-ī t-’-g-r- a-i-e-ā-i i-u- --------------------------- itī ts’egiru ayire’āni iyu።
Руке су снажне. እተ---እዳው --ላ- እየን። እ__ ኣ___ ሓ___ እ___ እ-ን ኣ-ዳ- ሓ-ላ- እ-ን- ------------------ እተን ኣእዳው ሓያላት እየን። 0
i-- t-’e--ru-a--r-’āni -yu። i__ t_______ a________ i___ i-ī t-’-g-r- a-i-e-ā-i i-u- --------------------------- itī ts’egiru ayire’āni iyu።
Ноге су такође снажне. ኣእ-ር----ሓ--- እዮ-። ኣ______ ሓ___ እ___ ኣ-ጋ-‘-ን ሓ-ላ- እ-ም- ----------------- ኣእጋር‘ውን ሓያላት እዮም። 0
i----s-egi-- ay-re-āni-i-u። i__ t_______ a________ i___ i-ī t-’-g-r- a-i-e-ā-i i-u- --------------------------- itī ts’egiru ayire’āni iyu።
Мушкарац је од снега. እቲ-ሰ-ኣ- -ብ ----እ-። እ_ ሰ___ ካ_ በ__ እ__ እ- ሰ-ኣ- ካ- በ-ድ እ-። ------------------ እቲ ሰብኣይ ካብ በረድ እዩ። 0
itī i-inī-wi-----ir-’--i-iyu። i__ i_________ a________ i___ i-ī i-i-ī-w-n- a-i-e-ā-i i-u- ----------------------------- itī izinī‘wini ayire’āni iyu።
Он не носи панталоне и мантил. ን--ስ-ን---ትን-ኣ-ተ-ድ--። ን_ ስ__ ጃ___ ኣ_______ ን- ስ-ን ጃ-ት- ኣ-ተ-ድ-ን- -------------------- ንሱ ስረን ጃከትን ኣይተኸድነን። 0
i-- iz-n-‘-i-----ir-’-n---yu። i__ i_________ a________ i___ i-ī i-i-ī-w-n- a-i-e-ā-i i-u- ----------------------------- itī izinī‘wini ayire’āni iyu።
Али мушкарац се не смрзава. ግ- እቲ ሰ-ኣይ ---ር-- --። ግ_ እ_ ሰ___ ኣ_____ እ__ ግ- እ- ሰ-ኣ- ኣ-ቆ-ር- እ-። --------------------- ግን እቲ ሰብኣይ ኣይቆርርን እዩ። 0
i-- -zin-‘w--i--y---’ān---yu። i__ i_________ a________ i___ i-ī i-i-ī-w-n- a-i-e-ā-i i-u- ----------------------------- itī izinī‘wini ayire’āni iyu።
Он је Снешко Белић. ን--ሓደ ብው-ጪ--ተሰ-- ሰብኣ- --። ን_ ሓ_ ብ___ ዝ____ ሰ___ እ__ ን- ሓ- ብ-ር- ዝ-ሰ-ሐ ሰ-ኣ- እ-። ------------------------- ንሱ ሓደ ብውርጪ ዝተሰርሐ ሰብኣይ እዩ። 0
i---h-iḵ’o--‘wi-- -y-r---ni i-u። i__ ḥ___________ a________ i___ i-ī h-i-̱-o-u-w-n- a-i-e-ā-i i-u- --------------------------------- itī ḥiḵ’o’u‘wini ayire’āni iyu።

Језик наших предака

Лингвисти могу да анализирају модерне језике. При томе се користе различити методи. Али, како су људи говорили пре неколико хиљада гидина? На ово питање много је теже дати одговор. Ипак се научници већ годинама баве тражењем одговора на ово питање. Они желе да сазнају како се раније говорило. Да би ово установили, они покушавају да реконструишу старе језичке форме. Недавно су амерички научници дошли до једног узбудљивог открића. Анализирали су преко 2000 језика. Посебна пажња била је посвећена анализи реченичне структуре језика. Резултат до којег су дошли био је врло занимљив. Скоро половина језика има структуру С-О-Г. Принцип је, дакле, субјекат-објекат-глагол. Ова шема присутна је у преко 700 језика. Око 60 језика има структуру Г-С-О. Само 40 има структуру Г-О-С. 120 језика имају мешовити облик. О-Г-С и О-С-Г је релативно ретко заступљена структура. Већина анализираних језика функционише по принципу С-О-Г. Добар пример су персијски, јапански и турски језик. Већина живих језика, с друге стране, има структуру С-Г-О. Оваква реченична структура доминира индоевропским језицима данашњице. Научници су мишљења да се раније користио принцип С-О-Г. Сви језици су се заснивали на овом систему. А онда су се језици разгранали. Још увек није објашњено како је дошло до тога. Ипак, ова варијација у реченичној структури морала је имати разлог. Јер у еволуцији само оно што је у предности преживљава.