Рјечник

sr У банци   »   eo En la banko

60 [шездесет]

У банци

У банци

60 [sesdek]

En la banko

Изаберите како желите да видите превод:   
српски есперанто Игра Више
Ја желим отворити рачун. M--ŝ-tu---alferm--ko-t--. M_ ŝ____ m_______ k______ M- ŝ-t-s m-l-e-m- k-n-o-. ------------------------- Mi ŝatus malfermi konton. 0
Овде је мој пасош. J-- m-a -as-orto. J__ m__ p________ J-n m-a p-s-o-t-. ----------------- Jen mia pasporto. 0
А овде је моја адреса. Kaj---- -ia-------. K__ j__ m__ a______ K-j j-n m-a a-r-s-. ------------------- Kaj jen mia adreso. 0
Ја желим уплатити новац на мој рачун. M- ŝa-us d-poni mo-o- -u- mian konto-. M_ ŝ____ d_____ m____ s__ m___ k______ M- ŝ-t-s d-p-n- m-n-n s-r m-a- k-n-o-. -------------------------------------- Mi ŝatus deponi monon sur mian konton. 0
Ја желим подигнути новац са свог рачуна. Mi -atu---al--pon----n-n-el-mia-ko-to. M_ ŝ____ m________ m____ e_ m__ k_____ M- ŝ-t-s m-l-e-o-i m-n-n e- m-a k-n-o- -------------------------------------- Mi ŝatus maldeponi monon el mia konto. 0
Ја желим узети изводе са рачуна. Mi-----s ri-ev- -ia---on--l---on. M_ ŝ____ r_____ m___ k___________ M- ŝ-t-s r-c-v- m-a- k-n-e-t-r-n- --------------------------------- Mi ŝatus ricevi mian konteltiron. 0
Ја желим уновчити путнички чек. M- --t-s-en--s-gi --jaĝ-s--- -ekon. M_ ŝ____ e_______ v_________ ĉ_____ M- ŝ-t-s e-k-s-g- v-j-ĝ-s-a- ĉ-k-n- ----------------------------------- Mi ŝatus enkasigi vojaĝistan ĉekon. 0
Колики су трошкови? Kio----tas-la-ma-l-r---? K___ a____ l_ m_________ K-o- a-t-s l- m-k-e-a-o- ------------------------ Kiom altas la makleraĵo? 0
Где морам потписати? Kie--i subs---b-? K__ m_ s_________ K-e m- s-b-k-i-u- ----------------- Kie mi subskribu? 0
Ја очекујем дознаку из Немачке. M- a-end-- -i--n--------a-u-o. M_ a______ ĝ____ e_ G_________ M- a-e-d-s ĝ-r-n e- G-r-a-u-o- ------------------------------ Mi atendas ĝiron el Germanujo. 0
Овде је мој број рачуна. J-n-m-a -o-t----er-. J__ m__ k___________ J-n m-a k-n-o-u-e-o- -------------------- Jen mia kontonumero. 0
Да ли је новац стигао? Ĉu -a mo----l-enis? Ĉ_ l_ m___ a_______ Ĉ- l- m-n- a-v-n-s- ------------------- Ĉu la mono alvenis? 0
Ја желим заменити тај новац. Mi ŝ--us ----i----- -umo-. M_ ŝ____ ŝ____ t___ s_____ M- ŝ-t-s ŝ-n-i t-u- s-m-n- -------------------------- Mi ŝatus ŝanĝi tiun sumon. 0
Ја требам америчке доларе. M-----o-as u-o--j-----ar---. M_ b______ u______ d________ M- b-z-n-s u-o-a-n d-l-r-j-. ---------------------------- Mi bezonas usonajn dolarojn. 0
Молим Вас, дајте ми ситне новчанице. Bo--ol- -o-i ---m--e-val-raj---il---j-. B______ d___ a_ m_ e_________ b________ B-n-o-u d-n- a- m- e-v-l-r-j- b-l-t-j-. --------------------------------------- Bonvolu doni al mi etvalorajn biletojn. 0
Има ли овде банкомат? Ĉ---st-s-b---aŭto---- ĉ--ti-? Ĉ_ e____ b___________ ĉ______ Ĉ- e-t-s b-n-a-t-m-t- ĉ---i-? ----------------------------- Ĉu estas bankaŭtomato ĉi-tie? 0
Колико новца се може подигнути? Ki-- d- -on---blas e-ti-i? K___ d_ m___ e____ e______ K-o- d- m-n- e-l-s e-t-r-? -------------------------- Kiom da mono eblas eltiri? 0
Које кредитне картице се могу користити? Ki-j-k--d-----t-j ---b--s? K___ k___________ u_______ K-u- k-e-i-k-r-o- u-e-l-s- -------------------------- Kiuj kreditkartoj uzeblas? 0

Постоји ли универзална граматика?

Кад учимо један језик, учимо и његову граматику. Кад деца уче матерњи језик, ово се догађа аутоматски. Она ни не примећују да њихов мозак при том учи разна правила. Упркос томе, матерњи језик од самог почетка уче исправно. Пошто постоје многи језици, постоји и много граматикa. Али, постоји ли и једна универзална граматика? Ово се проучава већ дуги низ година. Најновија истраживања би могла дати одговор на ово питање. Лекари који се баве испитивањем мозга дошли су до занимљивог открића. Њихови испитаници морали су да уче граматичка правила. Били су у питању ученици језичких школа. Учили су јапански или италијански језик. Половина граматичких правила била је измишљена. Испитаници то нису знали. По завршеном учењу су испитаницима дате реченице. Требало је установити да ли су реченице исправне или не. Док су радили на реченицама, испитиван им је мозак. Научници су им при том мерили мождане активности. На тај начин су проверавали како мозак реагује на одређене реченице. Изгледа да наш мозак реагује на граматику. При обради језика активирају се извесни предели мозга. Један од њих је и Брока центар. Он се налази у левом великом мозгу. Када су студенти пред собом имали праву граматику, овај део је био активан. Измишљена граматика га није активирала до те мере. То би могло значити да сви граматички системи имају исту основу. У том случају би се држали и истих принципа. А ти принципи би нам већ били урођени.