Рјечник

sr У банци   »   he ‫בבנק‬

60 [шездесет]

У банци

У банци

‫60 [שישים]‬

60 [shishim]

‫בבנק‬

babanq

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хебрејски Игра Више
Ја желим отворити рачун. ‫--י-רוצה-ל---- חשבון-‬ ‫___ ר___ ל____ ח______ ‫-נ- ר-צ- ל-ת-ח ח-ב-ן-‬ ----------------------- ‫אני רוצה לפתוח חשבון.‬ 0
bab--q b_____ b-b-n- ------ babanq
Овде је мој пасош. ‫-ה -דרכון ש--.‬ ‫__ ה_____ ש____ ‫-ה ה-ר-ו- ש-י-‬ ---------------- ‫זה הדרכון שלי.‬ 0
bab-nq b_____ b-b-n- ------ babanq
А овде је моја адреса. ‫--- ---ו-ת שלי.‬ ‫___ ה_____ ש____ ‫-ז- ה-ת-ב- ש-י-‬ ----------------- ‫וזו הכתובת שלי.‬ 0
an---ot--h--o-sa- --ft--x-x--h--n---nq. a__ r____________ l______ x______ b____ a-i r-t-e-/-o-s-h l-f-o-x x-s-b-n b-n-. --------------------------------------- ani rotseh/rotsah liftoax xeshbon banq.
Ја желим уплатити новац на мој рачун. ‫-נ- --ונ-ין-/-- -ה-----כס- ---ב-ן --י-‬ ‫___ מ______ / ת ל_____ כ__ ל_____ ש____ ‫-נ- מ-ו-י-ן / ת ל-פ-י- כ-ף ל-ש-ו- ש-י-‬ ---------------------------------------- ‫אני מעוניין / ת להפקיד כסף לחשבון שלי.‬ 0
a-i ---se--r-t-ah---f-o-x -e-h-on ban-. a__ r____________ l______ x______ b____ a-i r-t-e-/-o-s-h l-f-o-x x-s-b-n b-n-. --------------------------------------- ani rotseh/rotsah liftoax xeshbon banq.
Ја желим подигнути новац са свог рачуна. ‫-------ניין-- - למש-ך כס-----שב---ש--.‬ ‫___ מ______ / ת ל____ כ__ מ______ ש____ ‫-נ- מ-ו-י-ן / ת ל-ש-ך כ-ף מ-ח-ב-ן ש-י-‬ ---------------------------------------- ‫אני מעוניין / ת למשוך כסף מהחשבון שלי.‬ 0
a-- r---e--r---a- -if--ax x--hbo- b-n-. a__ r____________ l______ x______ b____ a-i r-t-e-/-o-s-h l-f-o-x x-s-b-n b-n-. --------------------------------------- ani rotseh/rotsah liftoax xeshbon banq.
Ја желим узети изводе са рачуна. ‫א-----ונ---------ק-ל-ד-וסי--שבו-.‬ ‫___ מ______ / ת ל___ ד____ ח______ ‫-נ- מ-ו-י-ן / ת ל-ב- ד-ו-י ח-ב-ן-‬ ----------------------------------- ‫אני מעוניין / ת לקבל דפוסי חשבון.‬ 0
ze-----arkon---e-i. z__ h_______ s_____ z-h h-d-r-o- s-e-i- ------------------- zeh hadarkon sheli.
Ја желим уновчити путнички чек. ‫-ני -עו-יין-/ ת לפד------א- ---עי--‬ ‫___ מ______ / ת ל____ ה____ נ_______ ‫-נ- מ-ו-י-ן / ת ל-ד-ת ה-ח-ת נ-ס-י-.- ------------------------------------- ‫אני מעוניין / ת לפדות המחאת נוסעים.‬ 0
zeh-----rko- -h-li. z__ h_______ s_____ z-h h-d-r-o- s-e-i- ------------------- zeh hadarkon sheli.
Колики су трошкови? ‫מ--גו-- -עמל-?‬ ‫__ ג___ ה______ ‫-ה ג-ב- ה-מ-ה-‬ ---------------- ‫מה גובה העמלה?‬ 0
zeh had-r-----he-i. z__ h_______ s_____ z-h h-d-r-o- s-e-i- ------------------- zeh hadarkon sheli.
Где морам потписати? ‫-י-- --- לח--ם?‬ ‫____ ע__ ל______ ‫-י-ן ע-י ל-ת-ם-‬ ----------------- ‫היכן עלי לחתום?‬ 0
w--o haktove- sh--i. w___ h_______ s_____ w-z- h-k-o-e- s-e-i- -------------------- w'zo haktovet sheli.
Ја очекујем дознаку из Немачке. ‫--י--צפ- ל--ב-ת-כספי---גר--יה.‬ ‫___ מ___ ל_____ כ____ מ________ ‫-נ- מ-פ- ל-ע-ר- כ-פ-ם מ-ר-נ-ה-‬ -------------------------------- ‫אני מצפה להעברת כספים מגרמניה.‬ 0
ani---'-n-an-m----ie-et--'ha-q-d-k--ef--a---h-on-sheli. a__ m__________________ l_______ k____ l________ s_____ a-i m-'-n-a-/-e-u-i-n-t l-h-f-i- k-s-f l-x-s-b-n s-e-i- ------------------------------------------------------- ani me'unian/me'unienet l'hafqid kesef laxashbon sheli.
Овде је мој број рачуна. ‫-- -ס-ר--ש-ון -ב-ק--לי.‬ ‫__ מ___ ח____ ה___ ש____ ‫-ה מ-פ- ח-ב-ן ה-נ- ש-י-‬ ------------------------- ‫זה מספר חשבון הבנק שלי.‬ 0
a----e--ni-n/-e'---en-- -----o-h ke-e- meh-x---b-n s--li. a__ m__________________ l_______ k____ m__________ s_____ a-i m-'-n-a-/-e-u-i-n-t l-m-h-k- k-s-f m-h-x-s-b-n s-e-i- --------------------------------------------------------- ani me'unian/me'unienet limshokh kesef mehaxashbon sheli.
Да ли је новац стигао? ‫--ם ה--ף-----?‬ ‫___ ה___ ה_____ ‫-א- ה-ס- ה-י-?- ---------------- ‫האם הכסף הגיע?‬ 0
a-i-me-uni-n/me'u--e--t -'qabe- --us-y -as--on. a__ m__________________ l______ d_____ x_______ a-i m-'-n-a-/-e-u-i-n-t l-q-b-l d-u-e- x-s-b-n- ----------------------------------------------- ani me'unian/me'unienet l'qabel dfusey xashbon.
Ја желим заменити тај новац. ‫א-י---ו-יין-/ --להח-י- -ת-השט-ות --לו.‬ ‫___ מ______ / ת ל_____ א_ ה_____ ה_____ ‫-נ- מ-ו-י-ן / ת ל-ח-י- א- ה-ט-ו- ה-ל-.- ---------------------------------------- ‫אני מעוניין / ת להחליף את השטרות הללו.‬ 0
a-- me'-------e'-ni--et -i-d-t -a--a'-t n-----. a__ m__________________ l_____ h_______ n______ a-i m-'-n-a-/-e-u-i-n-t l-f-o- h-m-a-a- n-s-i-. ----------------------------------------------- ani me'unian/me'unienet lifdot hamxa'at nos'im.
Ја требам америчке доларе. ‫-ני--ק-- / --לדול---.‬ ‫___ ז___ / ה ל________ ‫-נ- ז-ו- / ה ל-ו-ר-ם-‬ ----------------------- ‫אני זקוק / ה לדולרים.‬ 0
ma- g-v-- ha'amlah? m__ g____ h________ m-h g-v-h h-'-m-a-? ------------------- mah govah ha'amlah?
Молим Вас, дајте ми ситне новчанице. ‫תן ----לי--ב--- --רות--טנ-ם.‬ ‫__ / י ל_ ב____ ש____ ק______ ‫-ן / י ל- ב-ק-ה ש-ר-ת ק-נ-ם-‬ ------------------------------ ‫תן / י לי בבקשה שטרות קטנים.‬ 0
h-y---- -ly---x-tom? h______ a__ l_______ h-y-h-n a-y l-x-t-m- -------------------- heykhan aly laxatom?
Има ли овде банкомат? ‫-ש-כא----פו---‬ ‫__ כ__ כ_______ ‫-ש כ-ן כ-פ-מ-?- ---------------- ‫יש כאן כספומט?‬ 0
heykha---ly l-x-to-? h______ a__ l_______ h-y-h-n a-y l-x-t-m- -------------------- heykhan aly laxatom?
Колико новца се може подигнути? ‫-מ--כ-- --שר----וך?‬ ‫___ כ__ א___ ל______ ‫-מ- כ-ף א-ש- ל-ש-ך-‬ --------------------- ‫כמה כסף אפשר למשוך?‬ 0
h--k--n--ly-l-xat-m? h______ a__ l_______ h-y-h-n a-y l-x-t-m- -------------------- heykhan aly laxatom?
Које кредитне картице се могу користити? ‫בא-ו-כ--י---אשר-י א--ר --שת--?‬ ‫____ כ_____ א____ א___ ל_______ ‫-א-ו כ-ט-ס- א-ר-י א-ש- ל-ש-מ-?- -------------------------------- ‫באלו כרטיסי אשראי אפשר להשתמש?‬ 0
an-----sap----e--a-ah-le-a--va-at k---im---g-rm-----. a__ m________________ l__________ k_____ m___________ a-i m-t-a-e-/-e-s-p-h l-h-'-v-r-t k-a-i- m-g-r-a-i-h- ----------------------------------------------------- ani metsapeh/metsapah leha'avarat ksafim migermaniah.

Постоји ли универзална граматика?

Кад учимо један језик, учимо и његову граматику. Кад деца уче матерњи језик, ово се догађа аутоматски. Она ни не примећују да њихов мозак при том учи разна правила. Упркос томе, матерњи језик од самог почетка уче исправно. Пошто постоје многи језици, постоји и много граматикa. Али, постоји ли и једна универзална граматика? Ово се проучава већ дуги низ година. Најновија истраживања би могла дати одговор на ово питање. Лекари који се баве испитивањем мозга дошли су до занимљивог открића. Њихови испитаници морали су да уче граматичка правила. Били су у питању ученици језичких школа. Учили су јапански или италијански језик. Половина граматичких правила била је измишљена. Испитаници то нису знали. По завршеном учењу су испитаницима дате реченице. Требало је установити да ли су реченице исправне или не. Док су радили на реченицама, испитиван им је мозак. Научници су им при том мерили мождане активности. На тај начин су проверавали како мозак реагује на одређене реченице. Изгледа да наш мозак реагује на граматику. При обради језика активирају се извесни предели мозга. Један од њих је и Брока центар. Он се налази у левом великом мозгу. Када су студенти пред собом имали праву граматику, овај део је био активан. Измишљена граматика га није активирала до те мере. То би могло значити да сви граматички системи имају исту основу. У том случају би се држали и истих принципа. А ти принципи би нам већ били урођени.