Рјечник

sr У банци   »   uk В банку

60 [шездесет]

У банци

У банци

60 [шістдесят]

60 [shistdesyat]

В банку

V banku

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
Ја желим отворити рачун. Я-----в--и /--оті-- б -----ити р---н--. Я х____ б_ / х_____ б в_______ р_______ Я х-т-в б- / х-т-л- б в-д-р-т- р-х-н-к- --------------------------------------- Я хотів би / хотіла б відкрити рахунок. 0
V--anku V b____ V b-n-u ------- V banku
Овде је мој пасош. О-- --й -а-----. О__ м__ п_______ О-ь м-й п-с-о-т- ---------------- Ось мій паспорт. 0
V -an-u V b____ V b-n-u ------- V banku
А овде је моја адреса. А ось-м---адрес-. А о__ м__ а______ А о-ь м-я а-р-с-. ----------------- А ось моя адреса. 0
YA ----iv by-- --ot-la - vi--r-----a-h-no-. Y_ k_____ b_ / k______ b v_______ r________ Y- k-o-i- b- / k-o-i-a b v-d-r-t- r-k-u-o-. ------------------------------------------- YA khotiv by / khotila b vidkryty rakhunok.
Ја желим уплатити новац на мој рачун. Я х-----би-- -отіла б-пок-асти -р-ші-н--м-й -аху--к. Я х____ б_ / х_____ б п_______ г____ н_ м__ р_______ Я х-т-в б- / х-т-л- б п-к-а-т- г-о-і н- м-й р-х-н-к- ---------------------------------------------------- Я хотів би / хотіла б покласти гроші на мій рахунок. 0
YA -h--i-----/-k-ot--a b---dk-y-y-r-khu-o-. Y_ k_____ b_ / k______ b v_______ r________ Y- k-o-i- b- / k-o-i-a b v-d-r-t- r-k-u-o-. ------------------------------------------- YA khotiv by / khotila b vidkryty rakhunok.
Ја желим подигнути новац са свог рачуна. Я -от----и /-хот-л- б--ня-и гр-ші з---г----х-н-у. Я х____ б_ / х_____ б з____ г____ з м___ р_______ Я х-т-в б- / х-т-л- б з-я-и г-о-і з м-г- р-х-н-у- ------------------------------------------------- Я хотів би / хотіла б зняти гроші з мого рахунку. 0
YA-k--ti- b--/ -h--i-- ---i--r----r---un--. Y_ k_____ b_ / k______ b v_______ r________ Y- k-o-i- b- / k-o-i-a b v-d-r-t- r-k-u-o-. ------------------------------------------- YA khotiv by / khotila b vidkryty rakhunok.
Ја желим узети изводе са рачуна. Я хо-і- -и-/ ---іл----в-я---ви---к- з -а-у--у. Я х____ б_ / х_____ б в____ в______ з р_______ Я х-т-в б- / х-т-л- б в-я-и в-п-с-и з р-х-н-у- ---------------------------------------------- Я хотів би / хотіла б взяти виписки з рахунку. 0
Osʹ-miy--p--por-. O__ m__ p_______ O-ʹ m-y- p-s-o-t- ----------------- Osʹ miy̆ pasport.
Ја желим уновчити путнички чек. Я--оті- -- ---отіла-----ри---- -роші--о ч-ку. Я х____ б_ / х_____ б о_______ г____ п_ ч____ Я х-т-в б- / х-т-л- б о-р-м-т- г-о-і п- ч-к-. --------------------------------------------- Я хотів би / хотіла б отримати гроші по чеку. 0
O-ʹ --y̆ -a-p-rt. O__ m__ p_______ O-ʹ m-y- p-s-o-t- ----------------- Osʹ miy̆ pasport.
Колики су трошкови? Яка---ма--омісі-? Я__ с___ к_______ Я-а с-м- к-м-с-ї- ----------------- Яка сума комісії? 0
Osʹ-m-y--pa--or-. O__ m__ p_______ O-ʹ m-y- p-s-o-t- ----------------- Osʹ miy̆ pasport.
Где морам потписати? Де-- -о--н------ови-н- -ід-и--т-? Д_ я п______ / п______ п_________ Д- я п-в-н-н / п-в-н-а п-д-и-а-и- --------------------------------- Де я повинен / повинна підписати? 0
A o-ʹ moy--adre-a. A o__ m___ a______ A o-ʹ m-y- a-r-s-. ------------------ A osʹ moya adresa.
Ја очекујем дознаку из Немачке. Я -екаю-на гр---ви--п-----з-з--іме-чини. Я ч____ н_ г_______ п______ з Н_________ Я ч-к-ю н- г-о-о-и- п-р-к-з з Н-м-ч-и-и- ---------------------------------------- Я чекаю на грошовий переказ з Німеччини. 0
A-os---oy-----e-a. A o__ m___ a______ A o-ʹ m-y- a-r-s-. ------------------ A osʹ moya adresa.
Овде је мој број рачуна. Т-т є но--- м-го----ун--. Т__ є н____ м___ р_______ Т-т є н-м-р м-г- р-х-н-у- ------------------------- Тут є номер мого рахунку. 0
A-osʹ--oy----res-. A o__ m___ a______ A o-ʹ m-y- a-r-s-. ------------------ A osʹ moya adresa.
Да ли је новац стигао? Ч--пр------г--ші? Ч_ п______ г_____ Ч- п-и-у-и г-о-і- ----------------- Чи прибули гроші? 0
YA -h---v--y -----t--a-b--ok--s---h-os-- n- -i-- r--huno-. Y_ k_____ b_ / k______ b p_______ h_____ n_ m__ r________ Y- k-o-i- b- / k-o-i-a b p-k-a-t- h-o-h- n- m-y- r-k-u-o-. ---------------------------------------------------------- YA khotiv by / khotila b poklasty hroshi na miy̆ rakhunok.
Ја желим заменити тај новац. Я хот---б--- ---іл--б-по-ін-т--ц----о-і. Я х____ б_ / х_____ б п_______ ц_ г_____ Я х-т-в б- / х-т-л- б п-м-н-т- ц- г-о-і- ---------------------------------------- Я хотів би / хотіла б поміняти ці гроші. 0
Y---h-t-v-b- / kh---la --po-l-s-y --o-hi--a m-y̆-r------k. Y_ k_____ b_ / k______ b p_______ h_____ n_ m__ r________ Y- k-o-i- b- / k-o-i-a b p-k-a-t- h-o-h- n- m-y- r-k-u-o-. ---------------------------------------------------------- YA khotiv by / khotila b poklasty hroshi na miy̆ rakhunok.
Ја требам америчке доларе. М--- -отр--ні-до-ар- ---. М___ п_______ д_____ С___ М-н- п-т-і-н- д-л-р- С-А- ------------------------- Мені потрібні долари США. 0
YA k--t----- - --oti-a b--oklast- -----i ---mi-̆-----un-k. Y_ k_____ b_ / k______ b p_______ h_____ n_ m__ r________ Y- k-o-i- b- / k-o-i-a b p-k-a-t- h-o-h- n- m-y- r-k-u-o-. ---------------------------------------------------------- YA khotiv by / khotila b poklasty hroshi na miy̆ rakhunok.
Молим Вас, дајте ми ситне новчанице. Д--т- ----, -уд---------д-ібні-куп-р-. Д____ м____ б__________ д_____ к______ Д-й-е м-н-, б-д---а-к-, д-і-н- к-п-р-. -------------------------------------- Дайте мені, будь-ласка, дрібні купюри. 0
Y--kh--i--b- / -h---la b-zn-----h-o-hi-z --h- -a-h-n-u. Y_ k_____ b_ / k______ b z_____ h_____ z m___ r________ Y- k-o-i- b- / k-o-i-a b z-y-t- h-o-h- z m-h- r-k-u-k-. ------------------------------------------------------- YA khotiv by / khotila b znyaty hroshi z moho rakhunku.
Има ли овде банкомат? Тут-- бан-о-а-? Т__ є б________ Т-т є б-н-о-а-? --------------- Тут є банкомат? 0
YA-kh-t-v -y / -ho-i-a b --yaty----shi - m-ho -----nk-. Y_ k_____ b_ / k______ b z_____ h_____ z m___ r________ Y- k-o-i- b- / k-o-i-a b z-y-t- h-o-h- z m-h- r-k-u-k-. ------------------------------------------------------- YA khotiv by / khotila b znyaty hroshi z moho rakhunku.
Колико новца се може подигнути? С--ль-и г----й мо-на з--т-? С______ г_____ м____ з_____ С-і-ь-и г-о-е- м-ж-а з-я-и- --------------------------- Скільки грошей можна зняти? 0
Y---h-t-- ---/ -hot--- -------y -ros-----moh- rak-unku. Y_ k_____ b_ / k______ b z_____ h_____ z m___ r________ Y- k-o-i- b- / k-o-i-a b z-y-t- h-o-h- z m-h- r-k-u-k-. ------------------------------------------------------- YA khotiv by / khotila b znyaty hroshi z moho rakhunku.
Које кредитне картице се могу користити? Як---ред---і карт-и мо--- -----и-т--у-а-и? Я__ к_______ к_____ м____ в_______________ Я-і к-е-и-н- к-р-к- м-ж-а в-к-р-с-о-у-а-и- ------------------------------------------ Які кредитні картки можна використовувати? 0
YA-k----- by /--h-t------v-y-ty----ysky----ak-u-k-. Y_ k_____ b_ / k______ b v_____ v______ z r________ Y- k-o-i- b- / k-o-i-a b v-y-t- v-p-s-y z r-k-u-k-. --------------------------------------------------- YA khotiv by / khotila b vzyaty vypysky z rakhunku.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + украјински (1-100) МП3 украјински (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Постоји ли универзална граматика?

Кад учимо један језик, учимо и његову граматику. Кад деца уче матерњи језик, ово се догађа аутоматски. Она ни не примећују да њихов мозак при том учи разна правила. Упркос томе, матерњи језик од самог почетка уче исправно. Пошто постоје многи језици, постоји и много граматикa. Али, постоји ли и једна универзална граматика? Ово се проучава већ дуги низ година. Најновија истраживања би могла дати одговор на ово питање. Лекари који се баве испитивањем мозга дошли су до занимљивог открића. Њихови испитаници морали су да уче граматичка правила. Били су у питању ученици језичких школа. Учили су јапански или италијански језик. Половина граматичких правила била је измишљена. Испитаници то нису знали. По завршеном учењу су испитаницима дате реченице. Требало је установити да ли су реченице исправне или не. Док су радили на реченицама, испитиван им је мозак. Научници су им при том мерили мождане активности. На тај начин су проверавали како мозак реагује на одређене реченице. Изгледа да наш мозак реагује на граматику. При обради језика активирају се извесни предели мозга. Један од њих је и Брока центар. Он се налази у левом великом мозгу. Када су студенти пред собом имали праву граматику, овај део је био активан. Измишљена граматика га није активирала до те мере. То би могло значити да сви граматички системи имају исту основу. У том случају би се држали и истих принципа. А ти принципи би нам већ били урођени.